Zahtev za legalizaciju, izbegavanje bagera

Konačan broj nelegalnih objekata u Srbiji znaće se za mesec dana. Do tada opštine imaju rok od sedam dana da resornom ministarstvu dostave podatke o broju zahteva, kolika su umanjenja za plaćanje i na koliko godina će građani otplaćivati nelegalne kvadrate.

Za sve koji do isteka roka nisu podneli zahtev za legalizaciju, predviđeno je rušenje. Opštine će utvrđivati da li će građanima koji su bili sprečeni da podnesu zahtev u zakonskom roku odobriti legalizaciju, kažu za RTS u Ministarstvu građevine.

Pre 27 godina Milan Stevanović iz beogradskog naselja Železnik predao je zahtev za legalizaciju svoje kuće, ali te godine je bila nacionalizacija i teško su se dobijali planovi i odobrenja za gradnju. Na legalizaciju se još čeka.

"Otkako sam predao zahtev za legalizaciju, jednom ili dva puta je izlazila jedna komisija, napravila mi je neki zapisnik viđenog stanja, izvedenog stanja", kaže Stevanović. U međuvremenu, kaže, stalno mu je tražen neki papir. "Obično je izlazio vlasnički list, tako da sam dopunjavao tu dokumentaciju redovno", priča Stevanović.

Za dug proces legalizovanja nadležni sekretarijati okrivljuju građane koji su, tvrde, uglavnom podnosili nepotpunu dokumentaciju, ali i državu koja nije bila dovoljno efikasna u donošenju planova.

"Postupali smo kako je zakon predviđao da se preda samo zahtev, a ostali dokumenti kasnije", kaže Blagoje Radojičić iz užičkog Odeljenja za legalizaciju. "Tu smo imali problema, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nezainteresovanost ljudi, a bogami i nemanje para za plaćanje nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta", kaže Radojičić.

Kragujevčani su prijavili za legalizaciju samo 2.500 objekata.

"Samo je pet zahteva primljeno kompletno, ostali zahtevi su bili nepotpuni", rekla je Bojana Divac, sekretar za urbanizam u Kragujevcu. "Sekretarijat, prema Zakonu o legalizaciji, ima obavezu da u roku od godinu dana raspiše i dopuni dopunu za dostavljanje legalizacije", rekla je Bojana Divac.

Ministarstvo: Ima novca za rušenje

Za investitore i građane koji nisu podneli zahtev do isteka roka, 29. januara, sankcije su - rušenje.

To predviđa Zakon o legalizaciji, ali ipak svi koji su svoju kuću prijavili u katastru izbeći će bager u svom dvorištu.

Rušenje jedne kuće od 100 kvadrata, lokalnu vlast koštaće oko tri hiljade evra. Iz resornog ministarstva saopštavaju da novca za rušenje ima.

"Svaka jedinica lokalne samouprave ima obavezu da u svom budžetu predvidi i sredstva za rušenje objekata", kaže Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevine.

"U situaciji kad opština ne raspolaže novčanim sredstvima za rušenje postoji način da se ono ipak sprovede o trošku izvršenika, a da se opština u daljem postupku regresira za taj iznos", rekla je Damnjanovićeva.

Procenjuje se da je ukupno u Srbiji u produženom roku podneto 100.000 novih zahteva za legalizaciju, što je ukupno oko 800 hiljada. Rušenjem bi nestalo oko 30 odsto objekata.

Prema podacima Ministarstva građevine, u zaštićenim zonama i nacionalnim parkovima rešenja za rušenje su ispisana za 155 objekata.

Najviše ih je na Tari, gde je, kako kažu, divlja gradnja uzela velikog maha.