Dobar posao i sa malo zemlje

U Srbiji važi uverenje da od poljoprivrede mogu da žive samo veliki proizvođači. Međutim, iskustvo austrijskih poljoprivrednika pokazuje da i manja gazdinstva na tržištu mogu da opstanu, ako se dobro organizuju i imaju dobru ideju. Posebno ako se bave organskom proizvodnjom, koja se u svetu sve više traži.

Na farmi Gotfrida Regnera ima 11 krava. Godišnje daju 50 hiljada litara mleka, od kojih ova porodica može lepo da zaradi. Na gazdinstvu su instalirali i automat, kako bi potrošači tokom 24 sata mogli da kupuju mleko.

"Ne sarađujem sa mlekarama jer mi one nude cenu od 42 centa za litar mleka, a ja ga na automatu prodajem za evro. Mleko koje se ne proda prerađujem u sir, koji zavisno od vrste prodajem po ceni od 11 do 15 evra za kilogram", rekao je Gotfrid Regner, proizvođač mleka i sira.

Kaže da od države i EU dobija oko 20 hiljada evra subvencija što je trećina prihoda.

Ni Ludvig Ulman ne želi mnogo da proširuje proizvodnju. Ima 28 krava, jednog bika i 75 teladi. Za izgradnju objekata koristio je sredstva iz evropskih fondova, ali kaže da ulazak Austrije u Uniju nije imao samo pozitivne strane.

"Kada je Austrija ušla u EU cena junadi je jako opala, a teladi je bilo malo, pa smo se sa tova junadi preorijentisali na proizvodnju teletine", kaže Ludvig Ulman, stočar.

Kaže da su meso prodavali ispod cene dok nisu pridobili kupce, ali da je sada drugačije.

„Svake dve nedelje u našoj klanici koljemo telad, a u prodavnici prodajemo sveže meso i to direktno kupcima", rekao je Ulman.

U Austriji se osim organskog mleka i mesa sve više traže i organske žitarice, voće i povrće. Porodica Fogt ovom proizvodnjom počela je da se bavi pre 25 godina, kada je malo ko verovao da će uspeti.

Interesantno je da na ovom imanju u proizvodnji mogu da se oprobaju i oni koji se poljoprivredom inače ne bave. Ovde mogu da iznajme parcelu od 80-ak kvadrata i da za sopstvene potrebe proizvode povrće. Uslov je da se pridržavaju pravila koja važe u organskoj proizvodnji, a to znači da ne upotrebljavaju pesticide i druga hemijska sredstva.

Linda Ivan na ovaj način drugu godinu uzgaja povrće. Vlasnici imanja joj u proleće pripreme parcelu i poseju kulture za koje se dogovore. Od maja do kraja sezone, njena porodica zaliva baštu i održava je bez korova.

"Prošle godine sam pokušala da izračunam da li mi je ovo jeftinije nego da idem u prodavnicu, ali to nisam uspela, a i nije mi toliko bitno. Jednostavno želim da deca vide, kako izgleda proces proizvodnje povrća od momenta kada se ono poseje pa do branja", kaže Linda Ivan, zakupac parcele.

"Na tridesetak ari zemlje koje izdajemo, imamo 25 korisnika. Za to smo se odlučili, jer smo shvatili da ti ljudi mogu da nam budu reklama. Pošto rade na isti način kao i mi, mogu svima da kažu da je povrće zaista organsko", rekao je Franc Fogt, poljoprivrednik.

Dobra ideja i zaokružen proces proizvodnje siguran su put ka uspehu u poljoprivredi. U Srbiji je nezagađeno na stotine hiljada hektara zemlje, što je šansa za razvoj organske proizvodnje. Kako se u svetu proizvodi sa oznakom organik lako prodaju, bilo bi dobro da ovdašnji proizvođači samo primene ono što njihve kolege u razvijenim zemljama već rade.