Srpski izvoz u Afriku

Nedavne revolucije u Africi nisu bitno uticale na spoljnotrgovinsku saradnju Srbije sa tim zemljama, pa je vrednost izvoza i dalje između tri i pet odsto bruto domaćeg proizvoda.

Polugodišnji izveštaji pokazuju da je povećan izvoz u Tunis, Alžir, Etiopiju i Južnoafričku Republiku, gde su naše firme našle nova tržišta. U Afriku izvozimo obojenu metalurgiju, akumulatore, auto-gume, poljoprivrednu mehanizaciju, građevinske mašine, drvenu ambalažu, lekove i hranu.

Industrija motora Rakovica, prošle godine izvezla je 300 traktora u Etiopiju a ove godine planira 10 puta veći izvoz. Dogovoreno je da u narednih pet godina izvezu 15.000 traktora a vrednost posla je 17 miliona evra.

I pored toga što je u restrukturiranju, IMR ima 750 stalno zaposlenih i još 100 honoraraca koji redovno primaju platu, uglavnom zahvaljujući izvozu u Etiopiju i Egipat.

"Afričko tržište je ogroman potencijal za Srbiju, pogotovo što oni traže relativno jeftine proizvode, ne tako komplikovane - što naš traktor jeste", kaže direktor Industrije motora Rakovica Zoran Radosavljević.

Radnici IMR-a su zadovoljni. Iako rade prekovremeno, čak i vikendom, kažu da se uslovi u fabrici poboljšavaju.

I srpska hrana nalazi svoj put do Afrike. Neoplanta je izvezla prvih 60 tona konzerviranih mesnih prerađevina u Angolu, a priprema se i za izvoz u Južnoafričku Republiku.

"Problem je usklađivanje veterinarskih sertifikata za izvoz na to tržište. Pored Južnoafričke republike nastavićemo širenje poslovnih procesa i na ostala tržišta podsaharskog regiona, gde Nelt ima svoju distribuciju, kao što je Mozambik, Malavi, Zambija", navodi komercijalni direktor Neoplante Slobodan Vasilić.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su naše izvozne mogućnosti ograničene ali da imamo dovoljno tehnologija i proizvodnih linija koje bismo mogli da preselimo u neke afričke zemlje. Zorica Jekić, iz PKS, kaže da bi to podrazumevalo kompletno pružanje usluga uz obuke, koje bi i nama omogućilo kupovinu novih tehnologija i nove opreme.

Privrednicima koji izvoze u Afriku, najčešći problem je nedostatak novca za obrtna sredstva i nedostatak garancija za velike infrastrukturne poslove.