G20: Rast, a ne štednja

Na samitu Grupe dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta, u meksičkom letovalištu Los Kabos, svetski lideri i Međunarodni monetarni fond pozivali su Evropu da uradi sve što je potrebno kako bi se prevladala dužnička kriza u evrozoni.

MMF je dobio obećanja da će njegov fond za zaštitu od budućih kriza biti uvećan na 456 milijardi dolara.

Nove ekonomske sile obećavaju pozamašna sredstva od 95 milijardi dolara svežeg novca, a samo Kina daje više od polovine.

"Tu smo da razgovaramo o dužničkoj krizi na konstruktivan i kooperativan način. Treba ohrabriti i podržati napore Evrope da reši krizu i pošalje pozitivan signal tržištima", rekao je predsednik Kine Hu Đintao.

Ruski predsednik Vladimir Putin poziva na uvođenje novih trgovinskih propisa, koji će krizom pogođenim zemljama, poput te zemlje, omogućiti da podignu zaštitne trgovinske barijere kako bi sačuvale radna mesta.

Merkelova verna "tvrdom kursu"

Nemačka kancelarka Angela Merkel akcenat stavlja na finansijsku odgovornost. Kako kaže, nije spremna da odustane od tvrdog stava da samo mere štednje daju rezultate.

"Svaki kontinent moraće da dâ svoj doprinos, a posebno mi Evropljani. Ne možemo praviti kompromis oko mera reformi koje smo ugovorili", smatra Merkelova.

U deklaraciji koju bi učesnici skupa trebalo da usvoje, prioriteti su borba protiv ekonomske krize, stvaranje novih radnih mesta, rast ekonomija, a ne štednja.

Francuska i Amerika zalažu se za podsticanje privrednog rasta.

Prema rečima predsednika SAD Baraka Obame, svet je zabrinut zbog usporenog privrednog rasta i sva pažnja usmerena je na Evropu.

"Vreme je da se udružimo kako bismo stabilizovali svetski finansijski sistem, izbegli protekcionizam i pospešili privredni rast i zapošljavanje", ističe Obama.

U Briselu ocenjuju da kredibilitet Evrope nije doveden u pitanje. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ljut je zbog prekora da Evropljani sporo reaguju, i da nisu u stanju da savladaju krizu.

"Iskreno, nismo došli ovde da slušamo lekcije o demokratiji ili načinima kako da upravljamo ekonomijom. Uostalom, cela finansijska kriza nije potekla iz Evrope, već iz Severne Amerike. Naš finansijski sektor je zaražen", ocenjuje Barozo.

Umereniji je bio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, kome ne manjka optimizam da će Evropljani savladati krizu.

Rompej od Samita očekuje da će podržati privredni rast, otvaranje radnih mesta i mere za stabilnost svetske privrede.