EU pomaže Španiji

Ministri finansija 17 zemalja koje koriste evro saopštili su da su spremni da Španiji daju pomoć u iznosu do 100 milijardi evra u cilju spasavanja španskog bankarskog sektora. Time su prihvatlili zahtev njihovog španskog kolege Luisa de Gindosa da se pomogne posrnulim bankama u toj zemlji.

Kako se isitiče u saopštenju evrogrupe, taj novac mogao bi da dođe iz evropskih fondova namenjenih toj svrsi i da bi konačan iznos pomoći mogao da bude određen nakon procene koju Španija sprovodi.

U saopštenju se kaže da bi taj zajam trebalo da uključi i trenutne potrebe Španije.

Novac će ići direktno u fond koji je ustanovila Španija za dokapitalizaciju bankarskog sektora, ali će vlada na kraju biti odgovorna za taj zajam.

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble pozdravio je dogovor između Madrida i ministara evrozone da se pomogne španskom bankarskom sistemu.

"Pozdravljam, kao i moje druge evropske kolege, rešenost španske vlade da dokapitalizuje banke kroz evropske fondove uz određene uslove", rekao je Šojble.

Odluku Španije da zatraži pomoć pozdravila je i direktorka MMF-a Kristin Lagard.

Direktorka MMF-a Kristin Lagard rekla je da je globalni kreditor spreman da pomogne u nadgledanju ispomoći evrozone španskim bankama, i istakla da izgleda da je suma planirane pomoći sasvim dovoljna.

Prema njenim rečima, plan evrozone da pomogne Španiji sa sumom do 100 milijardi evra, u skladu je sa procenama MMF-a o veličini kapitala potrebnog španskim bankama i treba da omogući osnovu da će finansijske potrebe španskog bankarskog sistema u potpunosti biti ispunjene.

Španski ministar finansija Luis de Gindos rekao je ranije da će ta zemlja zatražiti od Evropske unije finansijska sredstva za spasavanje svog bankarskog sektora.

Gindos je, nakon telefonske konferencije sa ministrima finansija evrozone, rekao da je Španija "saopštila svoju nameru da zatraži evropsku pomoć za dokapitalizaciju onih banaka kojima je to potrebno".

Prema njegovim rečima, ta pomoć će ići u bankarski sektor pod uslovom da se za to od Španije ne traže nove stroge mere štednje vezane za privredu uopšte.

Gindos nije nije precizirao koliko bi ta pomoć mogla da iznosi, navodeći da će tek kad dobije nezavisnu procenu o stanju bankarskog sektora u zemlji, moći da izađe sa konkretnim iznosom.

Španski ministar je naveo da bi maksimalan iznos koja bi Španija tražila za bankarski sektor bio oko 100 milijardi evra i to je, kako je rekao, iznos koji "ne može niko da dovodi u pitanje".

Posle Grčke, Portugala i Irske, Španija je četvrta privreda evrozone koja je stala pod evropski finansijski kišobran.

Odluka usledila je dan pošto je američka bonitetna agencija Fič, zbog produbljene recesije i sve većih troškova zaduživanja snizila Španiji kreditni rejting za tri stepena, uz negativnu prognozu.