Nije lako biti Novak

Zahvaljujući uspehu naših tenisera, sve je više dece koja od malih nogu počinju da igraju tenis. Mnogo je talentovanih, ali put do profesionalnog tenisera nije lak.

Za samo 10 godina Jovana Vuković je osvojila turnir koji je za decu ono što je gren slem za odrasle tenisere.

„Najviše mi se sviđa kad pobedim i donesem neki trofej kući. Sebe vidim u prvih 10 na WTA listi i nadam se da ću igrati dobar tenis i zaslužiti da budem na prvom mestu",  kaže Jovana.

Talenat i trud se za sada Jovani isplate. Želja da bude prva je lepa, ali veoma skupa ambicija.

„U opremi nam treba oko 3.000 evra godišnje. Majice i patike 500 evra, koštaju i turniri, putovanja, treneri", navodi Jovanin otac Raško Vuković.

On kaže da im je za svako putovanje u Evropu potrebno od 500 do 1.000 evra u zavisnosti od toga koliko se ostaje na turniru i da je, kad se sve sabere, ta cifra na godišnjem novou oko deset hiljada evra.

Kad se uslovi steknu, budućeg šampiona čeka mnogo posla.

„Dok su deca manja 2-3 puta nedeljno, kasnije kad počnu da se takmiče svakodnevne aktivnosti, kada su u juniorskom uzrastu onda ide na 2 treninga do dva sata dnevno", kaže trener Igor Tomašević.

A, dobar od najboljeg razlikuje se još od malih nogu.

"Vidi se odmah, kako se u tenisu kaže, ko ima ruku, a onda se nakon nekog vremena vidi ko ima glavu, što je i najbitnije", rekao je Tomašević.

Nije dovoljno da nam se teniski šampioni dešavaju, već je potrebni da ih stvaramo. Sada možda najskuplje srpsko ime Novak Đoković do broja 1 došao je uz veliku borbu porodice.

Kako bismo imali više srpskih imena u vrhu svetkog tenisa, nije dovoljno da samo porodica gradi teniske asove, već je neophodno da se u taj posao uključi država, ali i sponzori.