Šest najvećih vimbldonskih gubitnika

Pored podloge, trave, na kojoj se treći grend slem održava, jedan od zaštitnih znakova Vimbldona je i prepoznatljiva bela teniska odeća koju igrači nose.

Rodžer Federer je, za sada, teniser sa najvećim brojem osvojenih titula na Vimbldonu u Open eri (od 1968. godine), ima ih čak osam, a od toga, pet puta zaredom je osvajao ovaj turnir, od 2003. do 2007. godine. Prvo mesto po broju uzastopnih titula popularni Švajcarac deli sa Šveđaninom Bjernom Borgom, koji je od 1976. do 1980. godine neprestano podizao pehar namenjen pobedniku. 

Poput slavnih rekorda, postoji i neslavna lista, takođe teniskih prvaka, koji nisu uspeli u nameri da postanu makar jednom najbolji na Vimbldonu.

Endi Rodik, tri puta za dlaku

Nekadašnji najbolji teniser sveta, Amerikanac Endi Rodik je u karijeri dugoj 12 godina uspeo da osvoji 32 titule i samo jednom da postane grend slem šampion, nakon trijumfa na Ju-Es openu 2003.

Na Vimbldonu je izgubio tri finala, sva tri puta od Rodžera Federera – 2004, 2005. i 2009.

U dva segmenta je finale 2009. godine okarakterisano kao istorijsko, jer je Federer osvojio svoju petnaestu titulu, oborivši svevremeni grend slem rekord koji je do tada držao Pit Sampras.

Švajcarac se pobedom vratio na prvo mesto na ATP listi.

Ilija Nastase, šoumen među šampionima

Rumunski teniser Ilija Nastase osvojio je 57 titula u pojedinačnoj konkurenciji i dva puta je bio grend slem šampion. U periodu od 23. avgusta 1973. do 2. juna 1974. bio je prvi na ATP listi.

Nikada nije osvojio Vimbldon, a igrao je dva puta u finalu, 1972. i 1976. godine.

Na Ju-Es openu je bio najbolji 1972, a na Rolan Garosu godinu dana kasnije. Iste godine kada je osvojio Otvoreno prvenstvo Amerike, Nastase je igrao i finale u Londonu, gde je poražen od Stena Smita kome je to prva i jedina titula na Vimbldonu.

Finale između Smita i Nastasea je prvi meč u istoriji Vimbldona u Open eri koji se odigrao u nedelju. Tek 10 godina kasnije, poslednji meč u muškom singlu počeo je ciljano da se održava na kraju sedmice, ali je ponekad i bilo odstupanja od toga, najčešće zbog vremenskih prilika.

Rumun se na velika vrata vratio 1976. godine, ali tada je zapravo bilo kasno, jer je počela Borgova era na Vimbldonu. Šveđanin je nakon tog finala postao prvi teniser u Otvorenoj eri koji je osvojio titulu bez izgubljenog seta tokom turnira.

Džim Kurijer, predvodnik Amerikanaca

Džim Kurijer bio je predvodnik američkih tenisera u poslednjoj deceniji 20. veka.

Tokom karijere osvojio je četiri grend slem turnira u pojedinačnoj konkurenciji, dva puta Rolan Garos i isto toliko titula na Australijan openu, a proveo je 58 nedelja na prvom mestu ATP liste.

Sunarodnici Pit Sampras, Andre Agasi i Kurijer osvojili su ukupno 19 grend slem titula u periodu od 1990. do 1999. godine što je veličanstven podatak za istoriju sporta SAD, ali i tenisa uopšte.

Kurijer je samo jednom igrao u finalu Vimbldona i to protiv Pita Samprasa, 1993. godine. Neslavno se završilo za Kurijera, a prvu od sedam vimbldonskih titula osvojio je Sampras.

Ken Rouzvel, šampion pre i posle Open ere, ne i vimbldonski

Kenet ili popularno Ken Rouzvel, australijski teniser, amaterski i profesionalni prvak, osvojio je osam grend slem turnira i 15 pre početka Open ere.

ATP lista počela je 23. avgusta 1973. godine kao zvanični sistem rangiranja u muškom profesionalnom tenisu. Pre toga, Rouzvel je važio za jednog najboljih tenisera, da bi nakon bodovanja i zvanično bio prvi u nekoliko navrata.

Ukupno je odigrao četiri finala na Vimbldonu, dva pre, a dva tokom Open ere i zanimljivo je da nijednom nije uspeo da postane šampion u Londonu.

Prvi put je izgubio 1970. godine od sunarodnika Džona Njukoma, a drugi put, četiri godine kasnije od Amerikanca Džimija Konorsa, kome je to bila prva od dve titule u Engleskoj.

Između ostalih zanimljivosti, finale Rouzvela i Konorsa je finale sa najvećom varijacijom u godinama između takmičara na Vimbldonu uz razliku od 17 godina i 304. dana.

Tim Henman, teniski kralj Engleske bez trofeja

Englezi od Škota nemaju milijih, barem kada je reč o tenisu, jer je Endi Mari postao prvi Britanac koji je osvojio titulu na Vimbldonu još od Freda Perija 1936. godine. Ovim podvigom Mari je okončao sedamdesetsedmogodišnji post bez trofeja u muškoj konkurenciji, a postao je i prvi Britanac pobednik uopšte u singlu otkako je Virdžinija Vejd pobedila u ženskoj konkurenciji 1977. godine.

No, Henman, perjanica, broj jedan domaćeg tenisa, četiri puta (1998, 1999, 2001. i 2002) stizao je na korak-dva do trofeja, ali nije uspeo da ga osvoji.  

Najbliži finalu bio je 2001. godine, ali ga je potonji šampion Goran Ivanišević pre toga savladao.  

Tokom karijere Henman je osvojio je 28 ATP titula, ali nijedan grend slem.

Ivan Lendl, šampion gubitnika na Vimbldonu

Legendarni Čeh Ivan Lendl je dva puta zaredom poražen u finalu Vimbldona, međutim, ukupno ima osam grend slem titula od čega je čak tri puta uzastopno osvajao Ju-Es open. Lendl je na prvom mestu ATP liste proveo čak 270 nedelja.

Jedanaest puta zaredom je Lendl dolazio bar do jednog finala na nekom grend slemu počevši od 1981. godine. U slavnoj eri njegove karijere dogodili su se i pehovi.

Vimbldon je ujedno i jedina grend slem titula koju Lendl nije osvojio, a pored toga šest puta je igrao u polufinalu turnira.

Prvi poraz u finalu Vimbldona Lendl je doživeo od Borisa Bekera 1986. godine, koji je pak osvojio svoju drugu od tri titule na turniru u Londonu.

Drugi poraz se dogodio godinu dana kasnije, a bolji od Čeha bio je Australijanac Pet Keš, kome je to jedina grend slem titula u karijeri.

Može se reći da je Lendl postao šampion Vimbldona 2016. godine, makar kao trener Endija Marija.

Istorijski povratak i sportska (ne)sreća

Samo dva nenosioca u istoriji Vimbldona trijumfovala su u muškom singlu: Boris Beker 1985. i Goran Ivanišević 2001. godine.

U prvom slučaju, bilo je samo 16 nosilaca na turniru, a Beker je bio na 20. mestu; Ivanišević je pak bio na 125. poziciji kada je postao šampion, a igrao je kao "vajld kard" učesnik, zato što je prethodno tri puta bio finalista.

U prvom izgubljenom finalu 1992. porazio ga je Andre Agasi. Te godine, poslednji put na Vimbldonu tamičili su se trostruki šampion Džon Mekinro i dvostruki šampion Džimi Konors, a ujedno je bio poslednji teniski turnir na kome je Ivan Lendl predstavljao Čehoslovačku. Državljanstvo Sjedinjenih Država stekao je krajem godine i od tada je predstavljao SAD do kraja teniske karijere.

Ivanišević je posle prvog izgubio i druga dva vimbldonska finala, takođe od Amerikanca, Pita Samprasa, 1994. i 1998. godine.

Veliki povratak usledio je na zalasku karijere, kada se retko ko od ljubitelja tenisa nadao da Ivanišević može da postane grend slem šampion.

Ivanišević je 2001. godine postao najniže rangirani teniser koji je ikada osvojio Vimbldon. U finalu, Goran je pobedio Patrika Raftera.

Sportska sreća na Vimbldonu nije do kraja bila naklonjena šampionima Rodžeru Federeru, Borisu Bekeru i Džimiju Konorsu, jer su pored brojnih titula i po četiri puta doživeli poraz u finalu.

Najzanimljivije poraze od pomenutih tenisera imao je Federer, čak tri od četiri puta izgubio je u finalu od Novaka Đokovića, koji je će se pak protiv Karlosa Alkaraza boriti između ostalog i za izjednačenje Federerovih rekorda po broju uzastopnih i ukupnog broja titula na Vimbldonu.