Da li je došlo vreme za teniski masters na travi

Godinama unazad, veliki broj navijača, ali i samih tenisera srećno je kada dođe jun i sezona turnira na travi, ali u ATP i VTA kalendaru i dalje nema velikog masters turnira na ovoj podlozi.

Pored Vimbldona, verovatno najvećeg i najvažnijeg teniskog turnira na svetu, postoji samo još nekoliko takmičenja na travnatoj podlozi. Preciznije, sedam u organizaciji VTA i šest koji su u ATP kalendaru.

Nekoliko vrhunskih svetski tenisera već je govorilo koliko uživaju da igraju na travi, kako svetskom tenisu nedostaje još neki vrhunski turnir na ovoj podlozi, ali ništa konkretno se nije promenilo.

Nik Kirjos je čak rekao da ne bi napuštao Australiju da u njegovoj otadžbini postoji šest turnira na travnatoj podlozi, a svoju podršku potencijalnom mastersu na travi pružio je i Rafael Nadal.

Svakako da i Novak Đoković ne bi imao ništa protiv, kao igrač koji je osvojio sedam trofeja na travnatim terenima Ol Ingland kluba.

Srpski teniser jedini je igrač koji je osvojio svih devet masters turnira, pa bi pobeda na travnatom mastersu bila i novi izazov za najboljg tenisera svih vremena. 

Opšte je mišljenje da bi organizovanje mastersa na travnatoj podlozi imalo višestruku korist za krovne organizacije svetskog tenisa (ATP i VTA), navijače, ali i same tenisere.

U prenatrpanom kalendaru, čak sedam meseci igraju se turniri na tvrdoj podlozi, kao i dva od četiri najveća turnira u svetu tenisa.

Koliko god bilo atraktivno za gledaoce, igranje na betonu je pogubno po zdravlje tenisera. Njihova tela, prenapregnuta velikim brojem mečeva u toku sezone, dodatno se troše na betonskoj podlozi, pa nisu retke ozbiljne povrede igrača, čak i onih najspremnijih.

Sve su glasniji vapaji igrača da se produži sezona na travi, koja je zapravo rezervisana samo za jun mesec, a kao najvažniji, ali i najkomplikovaniji poduhvat smatra se organizovanje jednog turnira iz serije 1.000 (popularno nazvani masters turniri) na ovoj podlozi.

Naravno, sada dolazimo i do problema, a njih je svakako mnogo.

U ATP kalendaru nalazi se devet masters turnira (šest na betonu, tri na šljaci), dok dame igraju na osam turnira iz kategorije 1.000 (šest na betonu, dva na šljaci).

Ovakav sistem uspostavljen je još 1990. godine, a promena zahteva mnogo brižnog razmišljanja, ali i rešavanja konkretnih prepreka.

Pitanja je mnogo – da li prebaciti jedan od postojećih mastersa na travnatu podlogu, ili već postojeći turnir na travi podići na nivo mastersa, kada ga organizovati, pre ili posle Vimbldona, kako skratiti sezonu na betonu, a ne dirati velike turnire koji svojom tradicijom i organizacijom zaslužuju svoje mesto među mastersima.

Odgovora zasad nema, iako je predsednik ATP-a Andrea Gaudenci nedavno govorio na tu temu.

"Između mastersa u Rimu i u Kanadi ne postoji turnir kategorije 1.000 koji bi privukao veliki broj navijača. Organizovanje mastersa na travnatoj podlozi ima smisla, ali bi on morao biti održan u Nemačkoj ili Engleskoj. Planiramo tako nešto za budućnost", rekao je prvi čovek ATP-a.

Tenis, kakvim ga sada poznajemo, počeo je svoj život na travi, a čak tri od četiri grend slem turnira u jednom periodu svoje istorije igrana su na ovoj podlozi.

Pored toga, stil igre mora se prilagoditi uslovima tenisa na specifičnoj podlozi, pa, uprkos pogrešnim mišljenjima da na travi dominiraju snažni serveri, igrači moraju prikazati posebnu veštinu prilikom izvođenja udaraca.

Svakako da se tenis neće vratiti korenima, ali bi organizovanje jednog mastersa na travnatoj podlozi u velikoj meri osvežilo kalendar takmičenja teniskih profesionalaca i uneo novu dimenziju u percepciji jednog modernog sporta, što tenis danas svakako jeste.