Đorđić: Kada sam posmatrao očevu karijeru to sam želeo i sebi

Rukometaš Petar Đorđić istakao je da je emotivno doživeo dolazak u Partizan, pogotovo zbog toga što je nastavio porodičnu tradiciju, ali i to da je njegovom ocu Zoranu, nekadašnjem golmanu ovog kluba i reprezentacije Jugoslavije drago što mu je sin deo crno-belih.

Petar Đorđić postao je novi igrač Partizana krajem oktobra. Crno-beli su saopštili da su sa Đorđićem dogovorili saradnju do juna 2026. godine.

Đorđić je dolaskom među crno-bele nastavio porodičnu tradiciju jer je njegov otac Zoran nekadašnji golman Partizana. Posebno se ističe njegov doprinos osvajanju prve titule prvaka države 1993. godine.

Petar je rođen u Šapcu 1990, a tri godine kasnije porodica Đorđić se preselila u Francusku. Selidba iz Šamberija u Nemačku, za koju ga vežu sećanja iz detinjstva, prvi rukometni koraci i odrastanje, usledila je 1997. Ipak, posebnu ljubav uvek je gajio prema gradu kraj Save, u kom je provodio raspuste i sa 16 godina upoznao suprugu Jelenu.

U intervjuu za sajt Rukometnog kluba Partizan, Petar je istakao da je dolazak među crno-bele doživeo emotivno.

"Bio je to poseban trenutak za mene. Kada sam u prostorijama kluba video stare fotografije, na kojima je i moj otac, emocije su mi bile pomešane. Osetio sam veliki ponos, sreću, odgovornost i dobio novu motivaciju. Sve oko mog potpisa sa Partizanom se jako brzo izdešavalo, bukvalno u jednom danu, i kada sam ispričao tati, bio je iznenađen, ali me podržao. Nikada mi se nije mešao u karijeru, niti je voleo da priča o sebi. Vrlo je skroman i, kada je postizao velike uspehe, radovao se na takav način da to ne mogu svi da vide. Kada sam kao dete sa strane posmatrao njegovu karijeru, to sam želeo i za sebe i znam sigurno, a mama mi je to i potvrdila, da mu je drago što sam deo Partizana", naveo je Đorđić.

Iskusni levi bek je otkrio da mu roditelji nikada nisu nametali sport kojim će se baviti. Međutim, prema vlastitom priznanju, otac je najodgovorniji što je od malena trčkarao po rukometnim terenima.

"Tata nije voleo da priča o rukometu, niti me je terao da treniram. Jedina dodirna tačka koju sam imao sa rukometom bile su video kasete. Kao golman je stalno gledao kasete posle treninga i voleo sam da gledam sa njim. Kad završi sa kasetom, da je meni i ja sam na svom malom televizoru po ceo dan gledao te snimke. Imao sam stvarno ludačku želju za rukometom, tražio sam da me vodi na treninge kad god može. Brat i ja smo se po kući stalno igrali loptom i jedva smo čekali da završimo domaće zadatke da bismo išli napolje da igramo rukomet ili fudbal. Sa sedam godina sam počeo da treniram i mama je ludela zbog škole jer sam vezivao po dva-tri treninga, igrao i sa mojom generacijom i sa mlađima. Učio sam da bih mogao da prolazim razrede, ali mi to uopšte nije bila interesna sfera", rekao je Đorđić.

Neosporan talenat, podstaknut velikom željom i ljubavlju prema rukometu, doveo je Petra do Bundeslige, ali i toga da je kao mladić delio teren sa ocem.

"Mi smo jedini otac i sin koji su ikada igrali zajedno u Bundesligi. U Nemačkoj u najvišem rangu možete igrati tek sa 17 godina i ja sam tada odlučio da odem kod tate u Veclar. Godinu i po dana smo igrali zajedno, a onda je nekoliko utakmica bio moj trener, pre nego što sam otišao u Flensburg. Sa ove tačke gledišta sve je tako brzo išlo. Međutim, sa prelaskom u Flensburg došli su i teški trenuci. U Veclaru sam recimo na poslednjih pet mečeva dao 40 golova, bio sam u odličnoj formi, a onda u Flensburgu osam meseci bukvalno nisam ulazio na teren. Shvatio sam da je to totalno drugi svet, viši nivo profesionalizma, drugi način života. Najbolji danski i nemački rukometaši, superzvezde, igrali su tada u Flensburgu. Teško mi je palo prvo odvajanje od porodice, a pritom sam mesece proveo na klupi", istakao je rukometaš Partizana.

Petar je posle pomenutih timova karijeru nastavio u Hamburgu u periodu od 2013. do 2015. godine, da bi se potom opet vratio u Flensburg. Nastupao je i za beloruski Meškov Brest, ali je najveći trag ostavio u lisabonskoj Benfici.

"Hteo sam da odem u Lisabon na godinu dana i da se vratim u Nemačku. To je bio plan. Međutim, u Benfici sam prepoznao projekat koji ima veliki potencijal da uspe. Moja porodica i ja smo pronašli mir, a ja sam opet gajio neizmernu ljubav prema rukometu, jer sam bio ispunjen i na privatnom planu. Odlučio sam da ostanem posle tih godinu dana, iako su neke ekipe iz Nemačke nudile neuporedivo bolje finansijske ponude. Meni taj mir i ljubav ništa nije moglo da plati. Igrao sam odlično i video put kojim želim da idem. Posle svih uspona i padova u karijeri, sezona 2021/22 je bila magična, krunisana trofejom Lige Evrope", naveo je Đorđić.

Popularni Paša istakao je da će pamtiti momenat kada je posle trijumfa u Ligi Evrope zagrlio porodicu.

U oproštajnom video snimku, u kom se Benfika krajem decembra 2023. zahvalila srpskom beku za svaki gol, a bilo ih je preko 1.000, jedan od kadrova jesu suze radosnice i deca u čvrstom zagrljaju, zajedno sa trofejom koji je najveći uspeh u istoriji portugalskog rukometa.

"Uvek sam se pitao zašto sportisti plaču i ja sam prvi put u životu doživeo takve emocije nakon osvajanja Lige Evrope. Toliko sam plakao da me je supruga pitala da li je sve u redu sa mnom. Tolika radost, olakšanje, neverovatan osećaj koji nikada neću zaboraviti. Pritom sam bio najbolji strelac takmičenja. U tom momentu sam pomislio da mi je Bog možda vratio za sve ono što sam verovao da će biti, što nisam odustao. Uvek sam smatrao da loša iskustva čine čoveka jačim. U trenutku bude bolno i teško ti je da shvatiš zašto se nešto dogodilo, ali sve u životu ima svoje zašto i kako", naglasio je Đorđić.

Iako je odrastao i profesionalnu afirmaciju stekao u Nemačkoj, nastup za reprezentaciju Srbije nije se dovodio u pitanje. Dres "orlova" je još jedna stavka u karijeri na koju je posebno ponosan.

"Debi za nacionalni tim se ne zaboravlja. Igrali smo protiv Grčke u Zaječaru, a selektor je bio Jovica Cvetković. Imao sam 18 godina i bio najmlađi u ekipi. Posle toga smo išli na Mediteranske igre koje smo osvojili. Dao sam četiri gola u prvoj utakmici, znate šta je to bilo za mene. Sanjao sam da, kao tata, igram za zemlju u kojoj sam rođen i srećan sam zbog svakog nastupa koji sam upisao. Posle Evropskog prvenstva u Nemačkoj sam odlučio da više ne igram za nacionalni tim iz privatnih razloga, prvenstveno zbog dece. Klari je rođendan 18. januara, a ja sam godinama unazad tog dana bio na okupljanjima, prvenstvima… Došlo je vreme da mesto prepustim nekom mlađem", kazao je rukometaš Partizana.

Krajem 2023. godine potpisao je ugovor sa Vojvodinom sa kojom je osvojio domaće prvenstvo i kup prošle sezone. U novoj sezoni član je Partizana koji se trenutno nalazi na čelu Superlige i beleži dobre rezultate u EFH Evrokupu.