Slučaj "Iman Helif" i nova runda jednog sukoba – boks i Igre su u nokdaunu

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) brani prava alžirske bokserke Iman Helif i njene koleginice Lin Ju Ting iz Kineskog Tajpeja da se takmiče u ženskoj konkurenciji olimpijskog turnira i tvrdi da su "testovi podobnosti polova" na osnovu kojih su dve takmičarke diskvalifikovane sa Svetskog prvenstva za žene 2023. godine "netačni i nelegitimni".

Međunarodna bokserska federacija (IBA) je tokom SP za žene u Indiji u martu prošle godine saopštila da Helif i Ju Ting "nisu ispunile neophodne kriterijume za učešće u ženskoj konkurenciji" zato što je kod obe utvrđeno postojanje XY hromozoma", koje imaju samo muškarci.

Odluka je doneta uoči finala u koje se Alžirka već plasirala i nakon što je bokserka iz Kineskog Tajpeja osvojila bronzu. Obe su ostale bez odličja u svojim kategorijama. Helif se žalila na odluku, ali je kasnije povukla zahtev.

Odluka je postala pravno obavezujuća, potvrdili su je generalni sekretar i izvršni direktor IBA, a kasnije ju je ratifikovao upravni odbor, koji je zahtevao da se uspostavi procedura za slične slučajeve u budućnosti. Detalji testiranja nisu razjašnjeni zbog interne "politike privatnosti". 

Izvršni direktor Međunarodne bokserske federacije Kris Roberts je nedavno za Bi-Bi-Si ukazao da su testovi sprovedeni zbog "velike zabrinutosti" drugih takmičarki i njihovih trenera, ali i posle sugestije medicinskog sektora ove organizacije. 

"Ovim testom je dokazano da takmičarke nisu ispunile neophodne kriterijume podobnosti polova, čime je utvrđeno da imaju prednost u odnosu na druge takmičarke", rekao je Roberts.

Test i diskvalifikacija

Predstavnici MOK-a nisu zvanično protestovali u martu 2023. godine. Informaciju o diskvalifikaciji dve takmičarke su objavili i na zvaničnom sajtu pred početak nadmetanja u Parizu, kada je Helif i Ju Ting dozvoljeno da se bore. Kasnije su je uklonili.

Dve bokserke su u žižu javnosti dospele posebno nakon što je Italijanka Anđela Karini predala borbu protiv Helif u osmini finala olimpijskog turnira zbog jačine udarca koji je primila od protivnice iz Alžira. 

Karini je smatrala da ne bi trebalo da se bori protiv, kako je naglasila, dokazano biološkog muškarca, te da je okršaj predala da bi "zaštitila sopstveni život". Dan kasnije je priznala da je prenaglila u komentarima i postupcima posle borbe.

MOK je posle lažnih vesti da su u pitanju muškarci koji se osećaju kao žene saopštio da su i Helif i Ju Ting "žrtve iznenadne i proizvoljne odluke IBA", aludirajući na diskvalifikaciju sa SP u Indiji. Portparol MOK-a Mark Adams je potom rekao da čitav proces testiranja nije legitiman.

"Priroda testiranja, metode, ideja da se uzorkovanje sprovede na prečac... Ništa od toga nije legitimno i ne zaslužuje nikakav odgovor", rekao je Adams. 

U međuvremenu, i Helif i Ju Ting su za svoje olimpijske timove izborile najmanje bronzu, a takmičenje nastavljaju u finalu i polufinalu svojih kategorija.

Žena

Iman Helif rođena je kao žena i odrasla je u Alžiru. Na međunarodnim takmičenjima boksuje osam godina i Olimpijski komitet je priznaje kao sportistkinju.

"Rođena je i živi kao žena. Boksuje i registrovana je kao žena. U pasošu piše da je žena. Došlo je do zabune da se muškarac bori sa ženom. Ne radi se o transrodnosti. Isti je slučaj i sa drugom takmičarkom iz Kineskog Tajpeja", ponavljao je portparol MOK-a prethodnih dana. 

Helif je debitovala na Svetskom prvenstvu 2018, kada je sa 19 godina bila 17. u ukupnom plasmanu među ženama. Godinu dana kasnije bila je 19, a 2021. je poražena u četvrtfinalu olimpijskog turnira u Tokiju od Irkinje Keli Karington, koja je kasnije osvojila zlatnu medalju.

Alžirka je bila srebrna na SP i najbolja na Afričkom prvenstvu i Mediteranskim igrama 2022. Osvojila je zlato na Arapskim igrama 2023. Ima bilans od 44 pobede i devet poraza, uključujući i trijumfe na SP u Indiji, sa kojeg je kasnije diskvalifikovana.

Odrasla je u Alžiru i sa prvim predrasudama se suočila kada je u detnjistvu trenirala fudbal sa dečacima. Sada, kako kaže, trpi istu nepravdu na drugi način.

"Ovo je maltretiranje i šteti ljudskom dostojanstvu. Porodica se brine za moju bezbednost. Efekti šikaniranja su ogromni i mogu biti još veći. Ja sam žena i ovde sam došla po medalju. Ne zanima me ničije mišljenje", rekla je Helif.

Neažurirane smernice

Međunarodni olimpijski komitet je 2021. godine, nakon Igara u Tokiju, izdao nove smernice o transrodnim predstavnicama u ženskom sportu kada je takmičarka sa Novog Zelanda u dizanju tegova Lorel Habard u Japanu postala prva transrodna učesnica na bilo kojim olimpijskim igrama.

Odgovornost je delegirana sportskim federacijama, a mnoge od njih zabranile su transrodnim sportistkinjama da se takmiče u ženskoj konkurenciji.

Međutim, pravila su tumačena na različite načine, pa i na ovim Igrama postoje sportovi, uključujući i boks, u kojima je dozvoljeno učešće transrodnih žena ili sportista i sportistkinja sa razlikama u polnom razvoju (DSD). 

Do zabune je došlo zato što MOK nije ažurirao pravilnik o neophodnim kriterijumima za učešće koji je važio pre Igara u Tokiju, već su primenjene stare smernice i za OI u Parizu.

Geneza jednog sukoba 

Olimpijske igre u Parizu i spor oko učešća dve bokserke na ženskom turniru novi je poligon za sukob između Međunarodnog olimpijskog komiteta i IBA. Nesuglasice traju pet godina i kulminirale su odlukom MOK-a da 2023. godine krovnoj bokserskoj organizaciji oduzme status upravnog sportskog tela zbog navodnih korupcionaških afera unutar organizacije.

IBA je naslednica AIBA, koja je formirana 1946. godine kao međunarodno telo za amaterski boks, što je i MOK prihvatao sve do 2019.

Međutim, IBA je tada Vuu Činu Kuou i Hou Kimu, dvojici bivših rukovodilaca, doživotno zabranila rad u bilo kom sektoru upravljanja ovom organizacijom zbog navodne korupcije, sa čime MOK nije bio saglasan.

Novi predsednik je 2017. postao Uzbekistanac Gafur Rahimov, koga ministarstvo finansija Sjedinjenih Država vidi kao "jednog od glavnih kriminalaca u Uzbekistanu". Tri godine kasnije nasledio ga je Rus Umar Kremljev, a iz MOK-a su ponovo protestovali.

Kremljev je ugovorio saradnju između IBA i ruske naftne kompanije "Gasprom" i 2022. je reizabran posle odbacivanja prijave predsednika Bokserskog saveza Holandije. MOK i Sud za sportsku arbitražu u Lozani (CAS) su smatrali da izbori nisu legitimni. 

Međunarodni olimpijski komitet je ubrzo naložio istragu o poslovanju IBA posle koje je upozorio rukovodstvo ove organizacije da moraju da se suoče sa nizom etičkih problema u boksu, uključujući i "kuluturu pristrasnog suđenja", koja je uočena još na Igrama u Riju 2016.

Nova runda u predvorju Igara

Sporno svetsko prvenstvo za žene na kojem su diskvalifikovane Helif i Ju Ting, kao i ono koje je održano u Uzbekistanu takođe 2023. godine, bojkotovalo je 19 zemalja, na čelu sa SAD.

Mogućnost da se ruski i beloruski predstavnici bore pod zastavama svojih zemalja bio je povod za bojkot, koji je MOK podržao, kao i sankcije nacionalnim komitetima ovih država zbog rata u Ukrajini. 

Kremljev je zemlje koje ignorišu SP optužio za rušenje integriteta boksa, sporta i kulture. Iste optužbe, u suprotnom smeru, ponovili su predstavnici MOK-a.

U junu 2023. godine, 69 od 70 prisutnih olimpijskih komiteta glasalo je da se IBA oduzme status krovne organizacije za amaterski boks.

Kao vid kazne, odlučeno je i da boks za sada ne bude deo programa na Igrama u Los Anđelesu 2028.

Formirano je novo telo koje će zastupati i predstavljati interese boksa – Svetski boks. 

MOK je priznao ovu organizaciju, doduše ne kao krovnu, a podržali su je nacionalni komiteti Velike Britanije, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Filipina, Švedske i Amerike.