Samardžić: Sportisti ne smeju da trpe zbog političkog stava; Bigović: Očekujem manje novca za Zvezdu i Partizan

Mešanje politike u rad sportskih organizacija, izbor funkcionera, raspodela javnog novca i pravo sportista da slobodno iznose političke stavove bile su teme razgovora u Jutarnjem programu RTS-a.

Marko Samardžić je ocenio da i njegovo gostovanje pokazuje da se nešto menja u javnom prostoru, navodeći da je i ranije imao šta da kaže, ali da to, kako smatra, do pre desetak dana ne bi mogao da učini iz studija RTS-a.

"Nikada više ne sme da dođe do toga da jedna strana može da se čuje, a druga da ostane bez mogućnosti da iznese argumente", poručio je Samardžić.

Prema njegovoj oceni, upliv politike jedan je od ključnih problema srpskog sporta i zahvatio je sve nivoe – od Olimpijskog komiteta i saveza do malih klubova i školica sporta.

"Mislim da smo u prethodnom periodu svedočili najdrastičnijem mešanju politike u sport. To je poprimilo takve razmere da je otišlo od vrha, od Olimpijskog komiteta, saveza, klubova, pa sve do malih klubova, školica sporta... Politika mora da bude u službi sporta, a ne da sport bude u službi politike i nešto na račun čega će neki pojedinci sticati poene", rekao je Samardžić.

Bigović: Đokovića i Jokića treba poštovati bez obzira na politički izbor

Govoreći o reakcijama na političke stavove sportista, Milan Bigović je naveo primere Novaka Đokovića i Nikole Jokića. Podsetio je da su obojica bila izložena napadima zbog podrške različitim političkim opcijama.

"Đoković je patio zbog toga što je podržao Studentsku listu, jednako kao i Nikola Jokić, čini mi se, koji je 2023, ako se ne varam, podržao SNS. I on je doživeo sve i svašta na društvenim mrežama. Novak verovatno više. To je nedopustivo", rekao je Bigović.

Sportski novinar Radio Beograda je naveo da odnos prema njima ukazuje i na širi problem nepoštovanja ljudi koji su svojim radom i rezultatima zadužili društvo. Kao primer je naveo emisiju Radio Beograda "Kod dva bela goluba", posvećenu velikanima čije su sudbine, kako je primetio, često bile tragične.

"Retko koga smo od tih velikana znali da poštujemo i da zahvalimo za sve ono što su radili i kako su radili", naveo je Bigović.

Ističe da kod Đokovića i Jokića, pored sportskih dostignuća, treba prepoznati i vrednosti koje pokazuju u svakodnevnom životu.

"Da se ugledamo na njih kako se ponašaju. Šta je skromnost, šta je ljudskost, šta je poštenje, šta je običnost, normalnost, ljubav prema životinjama, ljubav prema deci. Da izađeš sa svojim ljudima iz kraja da popiješ pivo. Normalne stvari. Treba da se divimo takvim ljudima", poručio je Bigović.

Za njega je, kaže, najmanje važno da li Jokić i dalje podržava SNS i da li će Đoković nastaviti da podržava Studentsku listu.

"Oni su velikani, moramo da naučimo da poštujemo vrednosti koje imamo, a to ne radimo. Nemamo tradiciju poštovanja", ocenio je Bigović.

Samardžić: Od baze ka vrhunskom sportu

Samardžić ukazuje da sportske institucije koje se finansiraju novcem građana neizbežno imaju vezu sa državom i njenom politikom, ali da taj odnos mora da služi njihovom uspešnom radu, a ne političkoj upotrebi sporta.

Navodi da je jedan od ciljeva programa Studentske liste da se napravi jasna razlika između sporta i politike i promeni način rada u sportskim organizacijama. Nekadašnji reprezentativac je objasnio da se sportski program zasniva na promeni redosleda prioriteta – da se krene od baze i na njoj gradi vrhunski sport.

"Jedna od najvažnijih stvari je uvođenje profesora fizičkog vaspitanja od prvog do četvrtog razreda", rekao je Samardžić, ističući značaj stručnog rada sa decom od najranijeg uzrasta.

Kao sledeći prioritet izdvojio je sistem vaučera, kojim bi se porodicama pomoglo da deci omoguće bavljenje sportom, bez obzira na materijalni položaj.

"Svi smo roditelji, znamo koliki su izdaci za škole sporta i ostale aktivnosti. Na osnovu toga napravićemo sistem akreditacija, sistem licenciranja", naveo je Samardžić.

Objasnio je da bi klubovi koji žele da učestvuju u tom sistemu morali da ispune određene uslove. Među važnim programskim pitanjima naveo je i sprečavanje fizičkog i psihičkog nasilja u sportu, kao i trening-kompenzaciju u fudbalu, o kojoj je, kako je rekao, više govorio Mirko Poledica.

Samardžić je ispričao da su na poziv studenata DIF-a, pre šest-sedam meseci, u izradi programa kao stručni saradnici učestvovali Tanja Petrović, Mirko Poledica i on.

"Oni su na početku sastavili jedan odličan dokument na kome smo mi radili, pomagali smo im svojim iskustvom, svojim kontaktima. Sastanci su trajali po šest-sedam sati, do kasno u noć, i zaista smo svi ponosni na to", rekao je Samardžić.

Nekadašnji odbojkaš naglašava, međutim, da tek predstoji teži deo – primena predloženih rešenja.

"Ovim putem molim ljude za strpljenje, jer neće moći, naravno, sve preko noći. Taj tim ljudi je spreman, i nije samo ovaj tim ljudi, nego je to posao za celu Srbiju i ceo naš narod", poručio je Samardžić.

Bigović: Moramo da odlučimo šta želimo od klubova i reprezentacija

Bigović smatra da je jedan od najvećih problema srpskog sporta nedostatak jasne strategije i odgovora na pitanje šta se želi postići.

"Hoćemo li, na primer, u košarci da igramo završnicu Evrolige? Ako hoćemo, onda moraju da igraju stranci. Ako hoćemo da afirmišemo našu decu, moramo da trpimo. Nećemo igrati završnicu Evrolige", rekao je Bigović.

Govoreći o fudbalu, ocenio je da je za kvalitetnije domaće takmičenje neophodan jači Partizan, ali i da promena odnosa snaga ne sme da vodi revanšizmu.

"Zvezda je mnogo jača, kao što je i Partizan bio pre petnaestak godina, a Zvezda nije imala ni za vodu ni za struju. I šta ćemo sada? Jedno vreme Partizan nema ni za vodu ni za struju, a jedno vreme Crvena zvezda. Da li sada dolazi vreme revanšizma Partizana? Ja se nadam da ne", naveo je Bigović.

Bigović kaže da želi jake klubove i prvenstvo u kojem će se do poslednjeg kola odlučivati o šampionu.

"Da će konačno doći vreme da ćemo imati jak Partizan, jaku Crvenu zvezdu i da će poslednje kolo odlučivati ko će biti šampion. To je put", poručio je Bigović.

Ponovio je i stav da je neophodna privatizacija, podsećajući da je o tome govorio prilikom prethodnog gostovanja u avgustu, kao i da je nekadašnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, govoreći za "Albatros njuz", pominjao navijače kao prepreku privatizaciji.

Posebno je ukazao na potrebu da se u fudbalu uspostavi povezan sistem rada sa mlađim kategorijama i reprezentacijom.

"Da krenemo da radimo od mlađih kategorija, da znamo tačno kako usmeravamo decu, da stvaramo automatizme, da stvaramo tandeme i da ih samo prevodimo iz generacije u generaciju do seniorskog tima. Kao što to rade Španci", objasnio je Bigović.

Kao primer preispitivanja dosadašnjeg načina rada naveo je razmišljanja u Crvenoj zvezdi o promenama u omladinskoj školi i angažovanju španskih stručnjaka, uz pitanje kako da klub razvija igrače za najveće evropske ekipe i ostvaruje veće transfere.

Bigović je ocenio da način rada mora da se menja i očekuje da će Nemanja Vidić, Mirko Poledica i njihovi saradnici pokušati da doprinesu tim promenama.

Znanje i planovi umesto partijske knjižice

Bigović je naveo da su izbori u Fudbalskom savezu Srbije odlagani četiri puta, što, prema njegovoj oceni, takođe govori o velikom političkom uticaju na fudbal. Govorio je i o predstojećim izborima u Crvenoj zvezdi u decembru, skupštini Partizana u januaru, za koju smatra da bi mogla da bude izborna, kao i o mogućim izborima u Srpskom vaterpolo savezu.

Samardžić se saglasio da je izbor rukovodstava u sportskim organizacijama postao više političko nego sportsko pitanje. Smatra da ljudi iz sporta treba da imaju presudnu ulogu u izboru funkcionera.

"Da budu birani ljudi koji imaju viziju, ideju, planove, ljudi koji mogu to da sprovedu, a ne, kao do sada, partijsku knjižicu", poručio je Samardžić.

Naveo je da program Studentske liste obuhvata i vrhunski sport i olimpijsku organizaciju, kao i preispitivanje dosadašnjeg rada.

"Mislim da sledi revizija svega što se dešavalo, to mogu da kažem, i onda da se podvuče crta i da vidimo gde smo", rekao je Samardžić.

Više novca nije donelo i bolje rezultate

Na pitanje da li je problem u visini izdvajanja za sport ili u raspodeli sredstava, Samardžić je ocenio da postoji paradoks – da novca nikada nije bilo više, dok rezultati, kako kaže, deluju kao da idu naniže.

"Moraju da se vide ti tokovi novca, gde je išao novac. U nekim savezima ljudi su odlično radili, usmeravali novac gde je potrebno, za uspehe reprezentacija, za uspehe klubova", naveo je Samardžić.

Istovremeno, izneo je sumnju da je u pojedinim slučajevima novac izvlačen, uz napomenu da je utvrđivanje toga posao za ljude koji dolaze. Samardžić očekuje težak period, ali smatra da postoje mehanizmi za rešavanje problema i da u taj posao mora da se uključi šira sportska zajednica.

"Možda će i biti manji budžeti, ali mi moramo da se naviknemo na to i sa tim da radimo", rekao je Samardžić.

Bigović je ukazao da državna podrška najvećim klubovima ne mora uvek da bude direktna. Naveo je da je, prema podacima koje je saopštio "Apel za spas Partizana", Partizan u poslednje vreme dobio od države 20 miliona evra, dodajući da on smatra da je taj iznos i veći.

"Mislim da će biti manje novca i za Partizan u fudbalu, i za Crvenu zvezdu u fudbalu, i za Partizan u košarci, i za Zvezdu u košarci, možda čak i mnogo manje novca. Pitanje je da li će ljudi koji su u biznisu biti toliko zainteresovani kao što su sada da pomažu i koliko će dugo ostati u klubovima", ocenio je Bigović.

Samardžić je rekao da su tokom izrade programa razmatrani različiti modeli finansiranja, uključujući poreske olakšice za privredu koja ulaže u sport. Posebno je ukazao na značaj takve podrške za sportove koji teško mogu da budu samoodrživi i profitabilni.

Naveo je da su proučavana rešenja iz evropskih država i da su vođeni razgovori i sa ljudima van Evrope, ali se saglasio sa ocenom da bi sredstva mogla da budu manja.

Bigović je upozorio da se, uz preispitivanje izdvajanja, mora voditi računa i o očuvanju velikih klubova.

"Važno je samo da ne dožive Crvena zvezda u košarci i Partizan u košarci ono što su doživeli Cibona i Split u Hrvatskoj. Dakle, klubovi sa tradicijom, evropski velikani, kojih nigde nema. Ne smemo ni to da dozvolimo", poručio je Bigović.

Novinar Radio Beograda smatra da velika ulaganja moraju da prate i odgovarajući evropski rezultati, kako u košarci tako i u fudbalu.

"Što se tiče Crvene zvezde, ja ne brojim titule na domaćoj sceni, to je za mene samo puka statistika, kao što nisam brojao Partizanove titule kada Zvezda nije imala za struju i vodu. Samo me zanima Evropa", rekao je Bigović.

Ocenio je da Crvena zvezda u poslednje dve sezone nije napravila očekivani iskorak u Evropi, iako je, kako je naveo, prethodno imala kontinuitet evropskih nastupa.

"Kada je trebalo da iskoračite i da pokažete najlepše lice, tada ste najmanje dali. Velika šteta, duša me boli što je tako", rekao je Bigović.

Sportisti ne smeju da trpe posledice zbog političkog stava

Samardžić je poručio da sportisti moraju da imaju pravo na političko mišljenje i izbor, bez straha da će zbog toga ugroziti karijeru, mesto u klubu ili reprezentaciji.

"Sportisti su trpeli veliki pritisak svih ovih godina, svi smo svedoci i neke autocenzure i nekog ćutanja. Ali za mene je i ćutanje neki znak, neki odgovor na nešto. Ne bih sada napao svoje kolege, naprotiv, ja sam za to da svako ima pravo na svoje političko mišljenje", rekao je Samardžić.

Dodao je da zbog tog izbora niko ne sme da trpi posledice i da se mora raditi na tome da se takva praksa više ne ponavlja.

"Vratićemo se na primer Novaka Đokovića i mnogih drugih, i Nemanje Vidića. Svako od nas je u ovom periodu nešto prošao što mislim da nije zaslužio, pre svega igrajući za svoju zemlju i predstavljajući je", naveo je Samardžić.

Nekadašnji odbojkaški reprezentativac je dodao da država mora da poštuje sportiste koji su je predstavljali, a da nosioci nacionalnog priznanja imaju i veću društvenu odgovornost.

Bigović je na kraju razgovora podsetio i na vaterpoliste, ukazujući da se ni prema njima društvo nije uvek odnosilo u skladu sa rezultatima koje su postizali.

"Ne poštujemo vrednosti. Hajde da se menjamo, moramo da se menjamo kao ljudi. Moramo da budemo bolji ljudi", poručio je Bigović.

Gostovanje Milana Bigovića i Marka Samardžića u Jutarnjem programu možete gledati u video-zapisu na početku teksta.