Svetska antidoping agencija na lošem glasu

Zašto je osnovana Svetska antidoping agencija?

Osnovana je februara 1999. godine na Svetskoj antidoping konferenciji u Lozani. Inicijativu je pokrenuo Međunarodni olimpijski komitet (MOK), a tada ju je podržalo oko 140 država.

Povod za osnivanje bio je veliki skandal s dopingom na biciklističkoj trci Tur de Frans 1998. godine. Utvrđeno je sistematsko korišćenje nedozvoljenih sredstava u francuskom timu Festina. To je bila najveća razotkrivena doping-afera u istoriji sporta.

Tokom racije u francuskom timu zaplenjene su velike količine zabranjenih supstanci. Do tada nijedan biciklista iz tima Festina nije bio pozitivan na testovima. To je pokazalo da nacionalne kontrole često nisu bile efikasne te da ih je hitno trebalo reformisati.

Na konferenciji u Lozani učesnici su se dogovorili o osnivanju međunarodne antidoping agencije kako bi se koordinacija borbe protiv dopinga u sportu objedinila na globalnom nivou. Cilj je bio da agencija bude spremna za delovanje do Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine. Agencija je zvanično osnovana 10. novembra 1999. na još jednoj antidoping konferenciji u Vašingtonu.

Koji su zadaci Agencije?

Agencija se brine za poštovanje Svetskog antidoping kodeksa, međunarodnog pravilnika koji važi za sve sportove. Prva verzija usvojena je 2003. godine, a ažurirane verzije objavljene su 2007, 2009, 2015. i 2021. godine.

Kodeksom su, između ostalog, definišu standardi za sprovođenje kontrola. Takođe, vrhunski sportisti dužni su da prijave svoje mesto boravka kako bi u svakom trenutku mogli biti testirani. Nacionalne antidoping agencije – kao što je NADA u Nemačkoj – zadužene su za sprovođene kodeksa u svojim državama.

Svake godine ažurira se popis zabranjenih supstanci u sportu te određuju laboratorije ovlašćene za analizu uzoraka. Trenutno postoji 30 akreditovanih laboratorija u svetu, od kojih se dva nalaze u Nemačkoj.

Kako se finansira Agencija?

Agencija je zapravo fondacija. Pola njenog budžeta, koji 2025. iznosi oko 53 miliona američkih dolara, finansira MOK, a drugu polovinu obezbeđuje više od 190 država potpisnica kodeksa. Iznosi doprinosa raspoređeni su prema kontinentima, a ključ raspodele određen je na Svetskoj konferenciji o dopingu u Kopenhagenu 2003. godine.

Evropa uplaćuje najviše (47,5 odsto), zatim slede Severna, Srednja i Južna Amerika (29 odsto), Azija (20,5 odsto), dok najmanji doprinos imaju Okeanija (2,5 odsto) i Afrika (0,5 odsto).

Najveći nacionalni doprinosi za 2025. godinu dolaze iz SAD (oko 3,8 miliona dolara), Kanade (1,9 miliona), Japana (1,5 miliona), te evropskih država Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Rusije (po 1,4 miliona dolara). U Africi najviše plaćaju Egipat, Alžir, Maroko, Nigerija i Južnoafrička Republika (po 6.000 dolara).

Zašto se sedište nalazi u Montrealu u Kanadi?

Nakon osnivanja 1999. godine sedište Agencije prvo je bilo u Lozani u Švajcarskoj, gde se nalazi i sedište MOK-a. Ali, 2000. godine organizacija Montreal International, koja promoviše investicije na širem području Montreala, pokrenula je inicijativu da se sedište preseli u taj grad. Kampanja je bila uspešna 2002. godine, a jedan od faktora koji su tome doprineli bio je i prvi predsednik Agencije Kanađanin Ričard Paund, bivši potpredsednik MOK-a.

U Lozani je ostala regionalna kancelarija za Evropu. Ostali kancelarije nalaze se u Kejptaunu u Južnoafričkoj Republici (za Afriku), Tokiju u Japanu (za Aziju i Okeaniju), te Montevideu u Urugvaju (za Latinsku Ameriku i Karibe). Ugovor s Montrealom produžen je već dva puta, a trenutno važi najmanje do kraja 2031.

Koliko zaposlenih ima Agencija?

Prema sopstvenim podacima, krajem 2023. godine Agencija je zapošljavala 187 osoba iz 52 zemlje u svom sedištu u Montrealu i regionalnim kancelarijama.

Od 2020. godine na čelu agencije je bivši poljski ministar sporta i turizma Vitold Banka. Potpredsednica je Jang Jang, koja je 2002. godine u Solt Lejk Sitiju osvojila prvu zlatnu medalju za Kinu na Zimskim olimpijskim igrama u brzom klizanju na kratkim stazama.

Kakav je ugled Međunarodne antidoping agencije?

Pre desetak godina, u vreme skandala sa sistematskim dopingom u ruskom sportu, Agencija je smatrana neprikosnovenim autoritetom. Ali, danas je njen imidž narušen, a kritičari joj predbacuju da se pod aktuelnim rukovodstvom sve više udaljava od sopstvenih načela.

Uoči Olimpijskih igara 2024. u Parizu istraživački tim nemačke televizije ARD otkrio je skandal u kineskom plivanju: 23 sportista, uključujući svetske i olimpijske šampione, bili su 2021. godine pozitivni na zabranjenu supstancu, ali nisu suspendovani.

Međunarodna antidoping agencije odbacila je optužbe da je prikrivala slučaj i tužila Trevisa Tajgarta , šefa Američke antidoping agencije (USADA), koji je to javno tvrdio. Kao odgovor na skandal, američka vlada pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom zamrzla je svoj finansijski doprinos Agenciji. Ona je kasnije povukla tužbu protiv Tajgarta.

Agencija se našla na udaru kritika i zbog svojih odluka u nekim od najistaknutijih doping slučajeva u tenisu. Posebno je kritikovana jer je prihvatila objašnjenja optuženih sportista. U slučaju italijanskog tenisera Janika Sinera, koji je u jednom trenutku bio svetski broj jedan, Agencija je najpre pokrenula postupak pred Međunarodnim sportskim arbitražnim sudom, ali je kasnije postigla dogovor o samo tromesečnoj suspenziji.

U slučaju druge igračice sveta, Poljakinje Ige Svjontek, Agencija nije uložila žalbu na kaznu od samo mesec dana.