Kako je Japanac zavladao Amerikom – rekord kom Mesi i Jokić nisu ni blizu

Japanska superzvezda Šohei Otani je kao slobodan agent potpisao ugovor sa Los Anđeles dodžersima na 10 godina na osnovu kog će zaraditi 700 miliona dolara. Apsolutni rekord.

To je za 64 posto više od prethodnog rekordera u svetu bejzbola Majka Trauta, sa 426 miliona dolara za 12 godina, od 2018. do 2030. godine.

Nikola Jokić je podigao letvicu u NBA sa 264 miliona dolara na pet godina, pa je usledio potpis beka Boston seltiksa Džejlena Brauna sa 303 miliona dolara od 2024. do 2029. godine.

Otani je prevazišao čak i kvoterbeka Kanzas Siti čifsa Patrika Mahomsa sa 500 miliona dolara za 10 godina, postavljenih 2020. godine. Ni Leo Mesi nije konkurencija sa nešto više od 160 miliona za tri godine u Inter Majamiju.

Otanijeva prekretnica u prelomnom momentu karijere

Šohei Otani se smatra elitnim bacačem i udaračem. U prevodu, igračem na izuzetno visokom nivou igre u dva smera, odbrani i napadu. Na prste jedne ruke mogu da se pronađu pojedinci sa njegovim brojkama i značajem u igri u istoriji MLB-a (Glavne lige bejzbola, Major league baseball).

Nije mu to "palo sa neba". Prvo se od 2013. do 2018. peo do vrha u Japanu, pa je usledio obećavajući start u MLB u dresu Los Anđeles ejndželsa, presečen povredama tokom 2019. i 2020. godine. I sam Otani se osećao potišteno, ogromnog pada samopouzdanja i vere u sebe. Sledio je potpuni zaokret. Promenio je dijetu na osnovu krvnih nalaza. Krenuo sa čučnjevima zarad jačanja donjeg dela tela. Napredovao je u masi. Koristio tehnologiju i konsultacije instituta za razvoj igrača. Sezona individualnih treninga započeta je ranije.

Rezultat – prvi ol-star poziv i zvanje MVP-ja konferencije Američke lige, uvrstavanje u prvi i drugi idealni tim MLB-a. Mnogo poznatiji gradski rivali Ejndželsa, Dodžersi su doveli u svoje redove trostrukog ol-stara, dvostrukog AL MVP-ja, četvorostrukog člana idealnih MLB timova.

 Ko ne plati na mostu, plati CBT

"Dubok džep“ za MLB zvezde dopušta sistem bez "seleri kepa“, odnosno budžeta za plate, prisutnog u NBA i NFL. Ukoliko pređete klupski "seleri kep“, plaćate porez na luksuz. Međutim, u bejzbolu nije baš tako. Uveden je porez na luksuz pod nazivom "porez kompetitivnog balansa“ (Competitive balance tax, CBT), zarad konkurentnosti timova iz manjih sredina u odnosu na metropole.

Funkcioniše tako što se za svaku sezonu određuje prag troškova. Ukoliko se taj prag pređe, plaćate kazneni CBT za svaki pređeni dolar. Ako ponavljate prekoračenje iz godine u godinu, raste vam i procenat CBT-a. Postoji olakšica da ako se "stisnete“ jedne godine, vraćate se na nulu i od naredne možete opet da se razbaškarite, jer vam se računa kao prvo prekoračenje. Ponovno pokrenuto brojanje.

Primera radi, za 2024. je prag na 237 miliona dolara. Porez za prekršaj u prvoj godini je 20 posto, drugoj 30 posto, a posle treće i više godina čak 50 posto.

Taj sistem je utvrđen tek 2002. godine. Sve je krenulo od štrajka manjih klubova, izrevoltiranih nemogućnošću da se bore sa "velikim momcima". Prethodni sistem poreza na luksuz od 1997. do 1999. se traljavo pokazao, pa je brzo ukinut.

Prozor od tri godine bez nekog vida kontrolisanja klupskih rashoda iskoristili su legendarni Aleks Rodrigez i Derek Džiter. Rodrigez je 2000. potpisom za Teksas rendžerse na 10 godina i 252 miliona postao najplaćeniji sportista u SAD, dok je ikona Njujork jenkiza Džiter bio na drugom mestu sa 189 miliona dolara za deceniju. U tom trenutku je Džiter bio četvorostruki prvak i jednom MVP Svetske serije.

Bejzbol, ponos Amerike

U godini u kojoj je general Kaster poražen od Bika Koji Sedi u bici kod Litl Bighorna, kada je Radeford B. Hejs postao predsednik i kada je svet dobio telefon zahvaljujući Aleksandru Belu, pojavio se prvi vid organizovanog takmičenja timova u bejzbolu na tlu SAD. Konkretno, 1876. godine.

Dvadeset i pet godina kasnije, beleži se prvi let avionom braće Rajt, Teodor Ruzvelt je na čelu države, a zvanično je pokrenuta velika profesionalna bejzbol liga, MLB, unijom Američke i Nacionalne lige. Najstarija profesionalna liga na američkom tlu.

Bejzbol odmah postaje sport broj jedan. Džo Dimađo je idol dečaku Manolinu u Hemingvejevom romanu "Starac i more“. Bejb Rut je najveći junak radničke klase. U kultnom filmu "12 gnevnih ljudi“ iz 1957. se jednom od porotnika žuri na bejzbol meč, pa mu se ne diskutuje preterano o sudbini nevino optuženog mladića.

NFL preuzima primat u gledanosti i popularnosti tek 1958. zahvaljujući "najvećem meču svih vremena“, snežnom finalu između Baltimor koltsa i Njujork džajantsa. Bejzbol svakako ostaje spona sa tradicionalnim vrednostima predaka koji su izgradili obećanu zemlju u opasnim vremenima, uz to noseći kačkete, dresove nalik pidžamama, palice i rukavice.

Ekspanzija na druge kontinente

Danas je situacija takva da je finale, tj. Svetska serija, imala najmanju gledanost od početka merenja 1963. godine. Tek 9,1 milion ljudi je prosečno pratio ove mečeve. Poređenja radi, Nikolu Jokića sa NBA peharom u ruci posle petog meča sa Majamijem je gledalo preko 11 miliona gledalaca. NBA se spasio zaokretom na globalnu ekspanziju. Prepustili su MLB-u i NFL-u "gazdovanje u selu“, dok su se oni otisnuli preko oba okeana i ovladali planetom u odnosu na ova dva suparnika.   

Ni MLB nije ostao imun na internacionalne talente. Zanimljivo, najviše stranaca dolazi sa Kariba, kao i iz zemalja Centralne i Južne Amerike. Konkretno, Dominikanska Republika ima 171, Venecuela 106, Kuba 33, Portoriko 28 igrača itd. Nije ni čudo, obzirom koliko su SAD širile svoj politički i kulturološki uticaj po tom regionu.

"Najamerikanizovanije“ zemlje Dalekog Istoka, Japan i Južna Koreja su prisutne sa ukupno 13 predstavnika. Bejzbol je toliko popularan u zemlji najveće humanitarne katastrofe u istoriji čovečanstva da je šta više svrstan među nove olimpijske discipline u Tokiju. Kao plod tolikog razvoja došao je Šohei Otani.

Amerikanci su se jedva izborili sa činjenicom da je NBA prepušten internacionalcima i da više nisu strah i trepet u igri koju su osmislili. Otani je palicom i rukavicom umesto samurajskog mača zadao novi udarac tamošnjoj sportskoj javnosti.