Košmar koji se ostvario i meč koji je promenio profesionalni boks

Džimi Dojl dvadesetdvogodišnji bokser izazvao je 1947. godine šampiona velter kategorije Šugara Reja Robinsona na boks meč koji je trebalo da mu donese titulu šampiona i novac kojim bi kupio majci kuću. 

Borba između dva boksera jedna je od najpoznatijih u prvoj polovini dvadesetog veka, pre svega zbog događaja koji se dogodio u ringu, ali i zbog predosećaja koji je Robinson imao pre meča i zbog uticaja borbe na svet boksa.

Šugar Rej Robinson, rame uz rame sa Muhamedom Alijem

Voker Smit mlađi rođen 3. maja 1921. godine, poznatiji kao Šugar (šećer) Rej Robinson, bio je američki profesionalni bokser koji se takmičio od 1940. do 1965. godine. Smatra se najboljim bokserom svih vremena, rame uz rame sa Muhamedom Alijem.

Profesionalnu karijeru počeo je 1940. godine sa 19 godina, a do 1951. godine imao je profesionalni rekord od 129 pobeda (sa 85 nokauta), jednim remijem i dva izgubljena duela.

Robinson je od 1943. do 1951. godine imao niz od 91 meča bez poraza, činjenica da su afroamerički bokseri u to vreme bili potcenjeni i omalovažavani govori najviše o njegovoj dominaciji u ovom periodu.

Povukao se 1952. ali se trideset meseci kasnije vratio da povrati titulu 1955. godine.

Karijeru je za stalno završio 1965. godine sa skorom od 174 pobede od kojih je 109 nokautom, 19 poraza i šest remija.

Ljubitelji boksa govorili su da je najveća tregedija Roja Robinsona ta što nijedna njegova borba sa vrhunca karijere nije snimljena. Svoj nadimak koji mu je postao i ime Šugar (šećer) dobio je baš tada zbog elegantnog i dopadljivog stila borbe.

U poslednjim godinama života dijagnostikovane su mu Alchajmerova bolest koja je nastupila kao posledica udaraca i dijabetes usled kojih je i preminuo 12. aprila 1989. godine.

"Šugar Rej Robinson je najbolji bokser svih vremena, možda sam ja najbolji bokser u teškoj kategoriji, ali on je najbolji bokser svih vremena. Ovaj čovek me je inspirisao da postanem bokser, on je kralj, gospodar, moj idol", tako je govorio Muhamed Ali.

Džimi Dojl – Uporan bokser kojeg je ova osobina koštala života

Dojl je rođen kao Džejms Emerson Delejni u Los Anđelesu 12. avgusta 1924. "Džimi Dojl" je sin Edvarda (prvobitno Eduarda) Delejnija i Marije Elodi Baret, koji su se iz Nju Orleansa, preselili u Los Anđeles gde je bokser i započeo svoju karijeru.

Dojl se ubrzo iz Los Anđelesa preselio da boksuje u Klivlendu. Zbog nekoliko teških nokauta koje je pretrpeo u mečevima u Kaliforniji, bokserska komisija te države nije mu dozvolila ponovni ulazak u ring.

Dojl je bio dobar i uporan bokser, kog je publika u Klivlendu volela zbog svog stila borbe. Karijeru i život završio je posle meča sa Robinsonom sa rekordom od 43 pobede, sedam poraza i tri remija.

Meč – Kroše koji je okončao jedan i proganjao drugi život

Bilo je jako teško ugovoriti meč sa Robinsonom jer je retko ko želeo da se bori protiv njega. U jednom trenutku imao je skor od 89 pobeda i jednim porazom i teško je bilo pronaći adekvatnog rivala.

Džimi Dojl jedini je bio uporan, a sa skorom i popularnosti kvalifikovan borac da bude dostojan izazivač.

Iako su bili ista kategorija već na prvi pogled 11,275 gledalaca u dvorani bilo je jasno da je branilac pojasa fizički spremniji i dominantniji rival.

Robinson je kao što je i bilo očekivano imao prednost u svakoj rundi osim šeste, kada je dva puta bio na kolenima i zadobio posekotinu iznad desnog oka.

Nakon sedme mirne runde, u kojoj nijedan bokser nije imao dominaciju usledila je kobna osma.

Robinson je u samom finišu ove runde iskoristio pokušaj desnog krošeja Dojla da pogodi svoj levi nakon čega je izazivač snažno pao na leđa. Sudija je počeo da odbrojava, Dojl koji je bio u nokdaunu uspeo je da se podigne na laktove a potom i pokuša da se osloni na konopce kako bi ustao.

Ipak njegov zamah ruke ka ogradi ringa prekinut je gubitkom svesti usled koje je dvadesetdvogodišnji bokser po poslednji put pao na pod.

Zvono koje je označavalo kraj runde oglasilo se dok je sudija odbrojavao do devet, pa nije proglašen nokaut. Treneri boksera koji je već izgubio svest tražili su prekidanje meča.

Dojl je nakon borbe odvezen u bolnicu „St. Vincent's Charity” , gde nije povratio svest i preminuo nekoliko sati kasnije usled izlivanja krvi na mozak.

Nakon njegove smrti, u Klivlendu su Robinsonu upućene krivične optužbe, uključujući i onu za ubistvo iz nehata, iako nijedna od njih zapravo nije bila pokrenuta.

Predosećaj i iskupljenje

Vil Hejgud, biograf Reja Robinsona je tokom nastupa na književnom festivalu 25. septembra 2010. izjavio da se Dojl borio kako bi "kupio majci kuću", a nakon njegove smrti 1947. godine, Robinson je prihod od svoje naredne četiri borbe dao majci tragično postradalog borca kako bi ispunio Džimijev cilj.

“Legao sam i probudio se u hladnom znoju. Noć pre borbe sa njim sanjao sam da sam ga nokautirao i da je umro u ringu. Ustao sam sledećeg jutra i rekao komisiji da ne želim da se borim. Pitali su me zašto a ja sam im ispričao šta sam sanjao", rekao je Robinson tokom jednog intervjua.

Robinsona je katolički sveštenik ubedio da se ipak bori.

"Rekli su mi tada da je to samo san i pozvali sveštenika i ministranta koji su rekli da ne treba da odustajem. Ipak, baš kao što sam sanjao, udario sam ga levim krošejom i pao je u ringu", ispričao je Robinson.

“Dugo vremena nisam mogao da se borim, a kada sam ponovo počeo nisam mogao da udarim čoveka jako“, završio je svoju priču jedan od najboljih boksera svih vremena.

Robinson je sredstva iz naredne četiri borbe dao roditeljima Džimija Dojla, a oni su tim sredstvima kupili kuću.

Efekat meča na sport

Iako je Robinson do kraja života krivio sebe što je njegov udarac kriv za smrt Dojla, on nije ubio 22 godine mladog borca. Dojl je ranije pretrpeo mnogo "štete" u svojim prethodnim mečevima. Povrede su bile ozbiljne do te mere da mu je Kalifornijska bokserska komisija izdala zabranu da se bori.

Usled propusta bokserske komisije koja je dozvolila Dojlu da se bori u Klivlendu pravila o pregledima i prijavljivanjima boksera za meč postala su rigoroznija.

Nakon ovog incidenta bokseri koji imaju zabranu u jednoj saveznoj državi nisu mogli da se bore u ostalima.

Težinske klase su nakon ovog meča pretrpele poslednju promenu i postale su bolje definisane, pa su od postojećih osam u to vreme preformulisane na sadašnjih 17.

Merenja i pregledi boraca pred meč postali su strožiji i više nije dolazilo do nameštanja minimalne kilaže pred borbe kojih je bilo u ranijim godinama.

Pored toga promenjeni su i zaoštreni i standardi u kojima bi lekar prekinuo meč usled povreda koje borac zadobije.