Sukob Rusije i Ukrajine – (zlo)upotreba sporta u političke svrhe

Rat Rusije i Ukrajine odrazio se na sve sfere života čitavog sveta, a još pre njegovog izbijanja mnoga svetska udruženja i organizacije su pokušale da raznovrsnim pritiscima, pretnjama i sankcijama utiču na razvoj događaja.

U početku se pretilo raznovrsnim ekonomskim sankcijama ali je konkretna primena počela upravo u sferi sporta. Od zabrane korišćenja nacionalnih obeležja na međunarodnim takmičenjima, do isključivanja sportista i timova Rusije sa takmičenja, do oduzimanja domaćinstva i organizacije međunarodnih takmičenja.

Ekonomske sankcije su bile tek na drugom mestu, mada se sada stiglo i dotle da se predstavnicima Rusije uskraćuje i učešće na drugim međunarodnim skupovima i manifestacijama kakva je, recimo, odluka međunarodne federacije uzgajivača mačaka da zbog situacije u Ukrajini zabrani učešće mačkama iz Rusije na međunarodnim takmičenjima.

Međunarodni olimpijski komitet, koji je politički neutralna organizacija, doneo je odluku da svim sportskim federacijama preporuči da ruskim i beloruskim sportistima i zvaničnicima bude zabranjeno učešće u takmičenjima.

Kao posledica toga, mnoge međunarodne organizacije raznih sportskih disciplina poput Svetske odbojkaške federacije, Fifa i Uefa, Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, Međunarodne atletske federacije i drugih donele su odluke o sankcijama ruskim i beloruskim predstavnicima kao i o otkazivanju takmičenja na njihovoj teritoriji.

Iako sve sportske organizacije ističu da su apolitične, sam sport, sportska takmičenja i sami sportisti stavljeni su u neprijatnu poziciju. Bez svoje volje i saglasnosti upregnuti su u svojevrsne političke a ne sportske igre.

Ali nije to ni prvi put, a nažalost neće biti ni poslednji, da se izvorne vrednosti sporta koriste u druge svrhe. U novijoj istoriji gotovo da nije bilo većeg međunarodnog takmičenja a da mu nisu prethodili razni politički ili medijski pritisci, a osnovni sportski motivi su ostajali u drugom planu.

Kada sportista postavi rekord, osvoji poen ili postigne pogodak, on nije pobedio protivnika već je nadmašio suparnika, postigao svoj maksimum u datom trenutku i postavio novu granicu svojih i ljudskih sposobnosti kao izazov i motiv novim generacijama za veće usavršavanje čineći čovečanstvo još boljim.

Ovakav stav koji, nažalost, u novije vreme sve više potiskuju neke druge vrednosti, bio je osnovni razlog za nastanak Olimpijskih igara u Staroj Grčkoj u 8. veku pre nove ere, a o tadašnjoj važnosti shvatanja sporta svedoči i činjenica da su u vreme održavanja tih sportskih nadmetanja prekidani svi sukobi, pa i ratovi među zajednicama.

No, danas je to samo lepa priča, jer u vreme novije istorije, kada su Olimpijske igre obnovljene od 1896. u Atini, čak tri puta nisu održane zbog rata (1916. 1940. i 1944), a sport je postao jedna od tema konstantne i raznovrsne političke manipulacije.

Zbog velike popularnosti i pažnje najšire javnosti, sport je sve češće meta političkih akcija – od objava protestnog nedolaska političkih lidera i delegacija na otvaranje sportskih manifestacija, zabrana sportistima da nose nacionalna obeležja, propisivanja bojkota ili isključivanja sportista sa nadmetanja, pa do terorističkih napada poput onog 1972. godine u Minhenu.

Politički postupci i poruke u takvim situacijama nikoga ne ostavljaju ravnodušnim i uvek izazivaju uzbuđenje, bez obzira na motive kojima su izazvani.

Na drugoj strani, svi negativni efekti kod publike vrlo se brzo izgube, nestanu i zaborave, jer u svesti javnosti budu brzo potisnuti postignutim sportskim rezultatima na samom terenu o kom god sportu ili takmičenju je reč.

Recimo, sećate li se da li su na zimskim Olimpijskim igrama održanim pre samo mesec dana u Pekingu svi sportisti mogli da nastupaju pod svojim nacionalnim obeležjima? Ili tek šta se, u vezi s tim, događalo na Igrama 1980. u Moskvi?

Osim velikih sportskih manifestacija sličnom ili istom tretmanu podvrgavani su i pojedini sportisti koji su svojim dostignućima dospevali u centar pažnje javnosti ali svojim stavovima nisu odgovarali političkim strukturama.

Jedan od najpoznatijih slučajeva je oduzimanje titule najboljem bokseru sveta Kasijusu Kleju, poznatijem kao Muhamed Ali, zbog njegovog stava prema američkom ratu u Vijetnamu. Najsvežiji primer medijske političke zloupotrebe vrhunskog sporta, koji već polako pada u zaborav, je proterivanje iz Australije jednog od najboljih sportista sveta Novaka Đokovića.

Medijska kampanja je trajala mesecima, a najbolji teniser je tretiran kao medijska loptica za spinovanje. Demokratija, ljudska prava, vladavina prava, lična sloboda mišljenja i govora, ustuknuli su pred samovoljom jednog ministra pravdanom višim kolektivnim interesom.

Svako će izvući zaključke i formirati sopstveno mišljenje, a priča još nije gotova jer još je mnogo turnira i ministara pred nama i Đokovićem.

Nažalost, u svim ovim pričama (pa i u ovoj) sport i sami sportisti su na poslednjem mestu.

Kao da je potpuno nebitno što se vrhunski sportista, često podređujući čitav privatni život, godinama priprema i „tempira" formu kako bi ostvario vrhunski rezultat na određenom takmičenju, a onda mu to neki političar ili politička odluka uskrati radi „viših interesa".

Upravo je zato i bolje ne sprečavati ih da se nadmeću na sportskim terenima, pre nego da svojim odsustvom podržavaju bilo kakve borbe na političkim i bojnim poljima.

Slučaj je hteo da su teniserke Ukrajine Elena Svitolina i Rusije Anastasija Potapova to demonstrirale na najbolji način u meču prvog kola na turniru u Montereju igranom 2. marta.

E da, na zimskim igrama u Pekingu sportistima Rusije je bio zabranjen nastup pod nacionalnim obeležjima. A Olimpijske igre u Moskvi 1980. bojkotovali su sportisti Amerike i još 65 zemalja. Na tim igrama su sportisti ondašnjeg Sovjetskog Saveza i Istočne Nemačke osvojili 127 od ukupno 204 medalje. Jugoslovenski sportisti su osvojili 9 medalja, među kojima i prvu zlatnu medalju u košarci, čime su postali tek treća zemlja sa takvim odličjem.

Do tada su Amerikanci 7 puta osvajali zlato a SSSR samo jednom na prethodnim igrama.
Uprkos svemu, a naročito politici, sva ta zlatna odličja su sijala a i danas sijaju istim sjajem.