Upoznajte Stašu Gejo, vicešampionku Evrope u sportskom penjanju

Nišlijka koja je sa 23 godine dotakla zvezde sa veštačke stene, dečju igru napornim radom pretvorila je u sportski podvig.

"Počela sam u krugu porodice. Moji roditelji su se bavili sportskim penjanjem i alpinizmom još pre nego što sam se ja rodila. Ljubav prema penjanju, pre svega na prirodnim stenama, bila je moj početak, još od malih nogu. Kasnije sam, kao juniorka, pobedila na svim evropskim kupovima i prvenstvima, osvojila i svetsko prvenstvo 2015. godine. U te dve godine osvojila sam sve što se moglo osvojiti", kaže Staša.

Shvatila je, kaže, da ni seniorska konkurencija neće biti tako strašna, pa je ušla u par finala svetskih kupova. Među seniorima odricanja su veća, a konkurencija neuopredivo jača, zato trenira i po šest sati dnevno.

"Počinjem sa zagrevanjem, naravno, kao i u svakom sportu. Zatim se bavim jačanjem prstiju, pošto je to najsenzitivniji deo tela i zahteva najveću stopu odmora da bi se odradio kvalitetan trening snage. Zatim se prebacujem na tehniku u bolderima. Vežbam različite elemente, kombinacije i skokove. Zatim se bavim snagom u samim tim problemima, izdržljivost u snazi, više problema zaredom, kako bih poboljšala svoj kapacitet, kabo bih se na samom takmičenju bolje i brže regenerisala. Trening završavam vežbanjem samo ruku, bez nogu, na različitim nagibima, različitim vrstama hvatanja", objašnjava svoj trrening Staša.

Ona je uspela da uskladi sportsku i akademsku karijeru. Sa juga Srbije, preko Slovenije, stigla je do Nemačke.

"Završila sam elektrotehniku na osnovnim studijama u Mariboru, sada sam na masteru iz energetike na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. Imam odlične uslove za trening tamo,čak i sarađujem sa delom njihove reprezentacije".

Sportsko penjanje je najpopularnije na zapadu Evrope, u Rusiji, Japanu i SAD. Kod nas, javnost uz Stašu uči stilove i pravila.

"Najjednostavnije je razumeti brzinsko penjanje. Postoji staza od 15 metara, gde je raspored hvatova uvek isti. Postoje standardi za tu stazi, nagib je od 5% i to je klasična trka. Postoji težinsko penjanje, koje je najsličnije penjanju na prirosdnim stenama, gde penjač sam postavlja svoje osiguranje i treba stići što više na zadatom smeru. Tu postoji samo jedan pokušaj da se savlada ta staza. Boldering je najmlađa disciplina. Zahteva jako dobru koordinaciju, dosta snage i rešavanja problema. Tu se pada na stručanje, visina je do pet metara".

Medalja na Olimpijskim igrama je san kome je Staša posle svakog treninga bliža. Od devojke koja u šali kaže da je prvo naučila da se penje, pa da hoda, u budućnosti možemo očekivati velike rezultate.

"Penjanje je u mojoj krvi toliko dugo da ne mogu da zamislim kako bi moj život srugačije izgledao. To je deo mene i moj način kretanja. Predstavlja sve što ja osećam i sve što ja jesam. S druge strene i sport kao sport je nešto na čemu se radi, krvari, znoji, što se gradi... Tako da je kod mene to spoj načina života i profesionalnog sporta", završava Staša Gejo.