Muhamed Ali protiv Supermena

Najbolji bokser svih vremena protiv najpopularnijeg superheroja. Bokserski meč o kojem su mnogi klinci maštali dobio je 1978. godine svoje mesto u stripu, gde je Muhamed Ali u ringu ukrstio rukavice protiv Supermena.

U vreme kada je strip scena u SAD doživljavala svoj vrhunac i kada je superteškom kategorijom još uvek vladao harizmatični Muhamed Ali, pojedini strip scenaristi došli su na ideju da iskoriste momenat i naprave strip koji bi ovekovečio jednu epohu.

Tako je poznata američka izdavačka kuća Di-Si komiks (DC Comics) koja je stvorila superheroje poput Supermena, Betmena, Grin Lanterna, Fleša, odlučila da iskoristi popularnost Muhameda Alija i pretoči ga u strip. Uvođenje stvarnih ličnosti u epizode pojedinih strup junaka, 70-ih godina prošlog veka nije bilo neuobičajeno, ali nikada ranije jedan aktivni sportista nije dobio svoje stranice na stripu.

Inspiracija za epizodu Supermena u kojoj se pojavljuje i Muhamed Ali bila je navodno pesma Džona Vejklina „Muhamed Ali, crni Supermen", koja je objavljena 1975. godine. Inspiracija za pesmu bila je borba Alija i Džordža Formena 1974. godine u Kinšasi, u meču poznatijem pod nazivom „Džumbus u džungli" (The Rumble in the Jungle). Sam Muhamed Ali nije bio oduševljen pesmom, ali je onda dugo vremena bila hit na mnogim top listama.

Iz Di-Si komiksa nikada nisu potvrdili da je pesma inspirisala scenariste i crtače te kuće da naprave strip u kojem će se pojaviti tadašnji šampion sveta, ali mnogi smatraju da je upravo tvorevina Džona Vejklina zaslužna udruživanje Supermena i Muhameda Alija.

Scenario za epizodu uradio je legendarni strip scenarista Nil Adams koji je radio na Supermenu i Betmenu i mnogim drugim superherojima. On je razradio originalnu ideju strip scenariste Denisa O'Nila koji je prvi osmislio spajanje bokserske ikone i superheroja u jedan strip.

„Od početka mi se dopao koncept stavljanja u strip Alija i Supermena... Ipak, veliki problem je bio kako da u ring stavim Supermena sa svim nadljudskim moćima i Muhameda Alija. Takođe, imao sam problem kako da opravdam jednu takvu borbu", rekao je Adams u jednom intervjuu.

Iskusni scenarista brzo je našao rešenje za probleme. Koncept je bio prilično jednostavan, armada vanzemaljaca sa superiornom tehnologijom i svemirskim brodovima spremna je da izvrši invaziju na planetu Zemlju.

Lider vanzemaljaca traži od zemljana najboljeg borca da se bori protiv najboljeg vanzemaljskog borca. Za taj posao se prijavljuju i Supermen i Muhamed Ali. Američki bokser, koristeći svoj karakteristični jezik i britke dosetke stavlja do znanja da je on u stvari zemljanin (dok je Supermen sa Kriptona) i da je on mora da se bori protiv vanzemaljskog protivnika.

Vanzemaljski vođa, zaintriran razvojem situacije traži da u međusobnom meču Supermena i Alija pobednik predstavlja zemlju protiv vanzemaljskog šampiona.

Da bi borba za najboljeg borca sa Zemlje bila ravnopravna Supermen se privremeno odriče svojih moći. Odlaskom u svoju Tvrđavu samoće on deaktivira svoju nadljudsku snagu i privremeno postaje običan smrtnik. Ovakvom postavkom scenarista Nil Adams je prebrodio oba izazova u scenariju, postavio je Alija i Supermena u istu ravan i opravdao je meč dvojice protivnika.

Posebnu vrednost stripu daje naslovna strana koju je (kao i čitav strip) takođe ilustrovao Nil Adams. Prve skice je uradio Džo Kubert, ali one nisu zadovoljile ljude iz Di-Si komiksa, tačnije nisu verno prikazivale Alija. Adams je uskočio sa svojim crtežom i napravio je legendarnu naslovnu stranicu u kojoj se u ringu nalaze Muhamed Ali i Supermen, dok u publici sede neke od najpopularnijih ličnosti tog vremena.

Među 172 lica u publici mesto su između ostalog našli Frenk Sinatra, Soni Bono, grupa Džekson fajv, glumac Kristofer Riv (koji je  iste godine u filmu glumio Supermena), Rakel Velč, Vudi Alen, Endi Vorhol, američki predsednici Džerald Ford i Džimi Karter, Pele, osoblje Di-Si komiksa... Takođe, u publici su bili strip heroji Betmen, Beri Alen (Fleš), Klark Kent, Luis Lejn, Leks Lutor, Dajana Prins (Vonder vumen), Rej Palmer (Atom) i mnogi drugi.

Zanimljivo je da je u publici trebalo da se nađe i Mik Džeger, ali se od njega odustalo i umesto njega nacrtan je bokserski promoter Don King. Na naslovnoj strani, jedan od gledalaca u publici je i Džon Vejn. Iako je on odbio da se nađe na naslovnici stripa, Nil ga je već nacrtao, a da ga ne bi izbrisao samo ga je zamaskirao dodavši mu brkove.

Od kada se 1975. godine preobratiou islam i promenio i od Kasijus Kleja postao Muhamed Ali, konačnu dozvolu za mnoge objave u javnosti američki bokser je morao da ima dozvolu harizmatičnog vođe Nacije islama Ilaja Muhameda (uključujući i autobiografiju koja je izašla 1975. godine). Nil Adams kaže da je slično bilo i sa stripom koji je morao da odobri vođa Nacije islama. Ipak, ovde Ilaj Muhamed je preminuo 1975. godine, tako da, ako se i pitao za mišljenje, to je učinio u ranoj fazi projekta kada je strip postojao samo u zamislima scenarista i crtača.

Od trenutka kada je strip priveden kraju, do njegovog objavljivanja prošlo više od godinu dana. Prvobitno je bilo predviđeno da strip izađe 1977. godine, ali je zbog brojnih odlaganja objavljen godinu dana kasnije. Tajming nije mogao da bude gori, jer je Ali u međuvremenu izgubio titulu svetskog prvaka nakon što je poražen od Leona Spinksa u februaru 1978. godine. U septembru iste godine u revanšu , Ali savladao Spinksa i povratio naslov svetksog prvaka, tako da je strip izašao u tih nekoliko meseci kada Ali nije bio šampion.

U trenutku izlaska strip je koštao dva i po dolara, bio je velikog formata, netipičnog za standardna izdanja Di-Si komiksa, imao je 72 strane i izašao je kao 56. broj okviru edicije All-New Collectors' Edition. Procenjuje se da danas strip vredi oko 80 dolara. Ipak na pojedinim aukcijama strip se, sa potpisom Alija, prodavao se za skoro 2.000 dolara.

O samom zapletu ni sami autori nemaju reči hvale. Strip je specifičan zbog likova koji se pojavljuju i svakako je jedan od onih koji će se pamtiti. Ipak, priča je i za ondašnje standarde bila naivna.

Kao što  je rečeno, Ali i Supermen su se spremili za borbu jedan protiv drugog da utvrde ko je najbolji zemaljski borac koji će braniti planetu u predstojećem okršaju sa vanzemaljaskim šampionom. Američki bokser, u meču prenošenom na intergalaktičkoj televiziji (sa svim poznatim ličnostima koji uživo prate) pobeđuje Supermena koji se samo za taj meč odrekao svojih nadljudskih sposobnosti. Jedna od najupečatljivijih scena u stripu je kada prebijeni Supermen leži na nosilima dok ga slikaju novinari. Muhamed Ali je tako kao zvanični šampion sa Zemlje otišao da se bori protiv vanzemaljskog šampiona.

I pored toga što su se posničili, Ali i Supermen se udružuju i zajedno pokušavaju da spreče napad vanzemaljaca na zemlju, svaki na svoj način, Ali boreći se sa ogromnim mutantom, vanzemaljskim šampionom, Supermen sabotažom neprijateljskih brodova.

Nakon borbe između Alija i vanzemaljskog šampiona Supermen vraća svoje sposobnosti i infiltrira se u armadu koja preti zemlji. Uspeva da spreči opasnost dok Ali istovremeno u ringu nokautira protivnika. Najbolji bokser i "Čovek od čelika" zajedno odnose duplu pobedu nad vanzemaljcima i spasavaju Zemlju.

Na kraju stripa Muhamed Ali tokom razgovor naziva Supermena Klark Kent i stavlja do znanja da je otkrio za njegov tajni identitet (ono što decenijama nije polazilo za rukom superintiligentnom kriminalnom umu Leksu Lutoru).

Na nekoliko strana u stripu vidi se da Ali čak daje časove boksa Supermenu koji je impresioniran veštinom svetskog šampiona. Strip završava scenom gde se bokser i superheroj rukuju i gde Muhamed Ali kaže: „Supermene, stvarno smo najveći".

Posebnu draž stripu daje ne samo crtež Alija već i način na koji govori. Scenaristi su uspeli verno da prikažu njegov smisao za humor, dovitljivost i oštar jezik koji je koristio u susretu sa protivnicima.

Iako tajming stripa možda nije pogođen, jer je Ali u tom periodu kratko ostao bez titule, strip je izašao u poslednjem trenutku, jer je slava američkog boksera počela da bledi. Nakon što je 1978. godine izgubio pa povratio titulu, do kraja karijere Ali je imao još samo dve borbe koje je izgubio, protiv Lerija Holmsa 1980. godine i protiv Trevora Berbika godinu dana kasnije.

Ovo pomalo zaboravljeno izdanje novi život dobilo je 2010. godine kada je urađen reprint originalnog dela, kao i deluks izdanje.