Gvadalahara pod opsadom 18.000 policajaca, karteli zabranili "sikariosima" da diraju Mundijal

Država Halisko i Kartel nove generacije Halisko (Cártel de Jalisco Nueva Generación, CJNG), svako na svoj način, garantuju bezbednost za učesnike i oko tri miliona navijača, koji će se sjatiti u Gvadalaharu tokom četiri utakmice predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu.

Policija, Nacionalna garda i vojska će oko stadiona "Akron" rasporediti oko 10.000 naoružanih policajaca i vojnika, kojima će podršku pružiti posebni psi-roboti, dronovi i svakojaka druga oprema dopremljena u Gvadalaharu kako bi se navijačima garantovala bezbedbnost.

Njima će pomoći i 8.000 pripadnika posebno organizovanog i uvežbanog obezbeđenja.

Karteli čuvaju fudbal

Za bezbednost se, kako se čini, brinu i lideri Kartela nove generacije, koji su, ako je verovati policijskim izvorima u Meksiku, naložili svojim vojnicima da se ni za živu glavu ne mešaju u Mundijal, pre svega jer samo grad Gvadalahara od ovog sportskog događaja očekuje prihod od oko milijardu dolara.

Istovremeno, za moguće izgrednike postavljena su posebna vozila, pokretni sudovi, koji će na licu mesta izricati kazne, kao i mobilni komandni centri, iz kojih će, ukoliko zatreba, biti vođene operacije protiv "remetilačkih faktora".

Razlog za ovakav oprez vlasti leži u činjenici da je Halisko usko povezan sa jednom od najmoćnijih kriminalnih organizacija u svetu - Kartelom nove generacije Halisko (Cártel de Jalisco Nueva Generación, CJNG), čiji su krvavi tragovi vidljivi na svakom koraku u ovoj državi.

Nedaleko od stadiona "Akron", krajem prošle godine, grupa volontera je u žbunju i plitkim rupama pronašla 456 vreća u kojima su članovi porodica nestalih tokom četvrt veka dugog rata kartela i vlasti, identifikovani delovi tela najmanje 93 žrtve divljanja ovog kartela.

Članovi porodica nestalih su, odmah zatim, optužili vlasti da su radi novca od fudbala, spremni da okrenu glavu od pokolja koji su činjeni po Halisku, ali je u februaru, tokom obračuna sa policijom, ubijen lider Kartela nove generacije, Nemesio Ruben Osegera Servantes, poznat po nadimku El Menčo.

Strah od osvete

Odmah zatim, stanovnici Haliska posakrivali su se po kućama strahujući od osvete pripadnika kartela, koji su u danima koji su sledili palili automobile, kamione i autobuse i pucali na policajce.

"Ostanite u kućama dok stanje ne bude pod kontrolom", upozorio je, tada, guverner Haliska, Pablo Lemus Navaro, naređujući da se obustavi svaki vid javnog prevoza, kako bi se izbegli problemi na blokadama puteva.

Nakratko, zbog panike je zatvoren aerodrom, a otkazane su četiri utakmice fudbalske lige.

Nemesio Ruben Osegera Servantes godinama je bio smatran najmoćnijim kriminalcem u Meksiku, čiji su vojnici "sikariosi" odgovorni za nestanak najmanje 15.000 ljudi. Strahuje se da je ovaj broj i znatno veći, ali da porodice iz straha od osvete kartela dobar deo otmica jednostavno ne prijavljuju.

Decenije sukoba

Amerikanci su za njim raspisali poternicu vrednu 15 miliona dolara, ali se lider ovog kartela osećao prilično sigurnim, računajući, u poslednje vreme, na navodni dogovor meksičkih vlasti i Vašingtona, prema kojem su potere za njim suspendovane do okončanja Svetskog prvenstva u fudbalu.

U odvojenoj akciji, meksička policija je uhapsila Almu Rosu poznatu kao La Leona, ženu koja se godinama pominje kao osoba odgovorna za regrutovanje i obuku novih pripadnika kartela. Njeno ime često je pominjano početkom prošle godine, kada je policija slučajno nabasala na ranč Izagire, na kojem su obučavani, mučeni i ubijani pripadnici ove organizacije.

Kartel "Halisko – nju dženerejšn", za razliku od rivalskog klana Sinaloa, ima ozbiljne probleme da pridobije nove članove, pa je veliki broj regruta nasilno dovođen u kampove za obuku.

U tim kampovima su, uz obuku novih članova, ubijani protivnici, te uvežbavane otmice i svakakvi drugi napadi. Polaznici koji su pružali otpor su mučeni i u nekim slučajevima ubijani.

Krvave drame su deo meksičke svakodnevice već skoro dve decenije, otkako su vlasti odlučile da zauzdaju narko-kartele, koji sa manje ili više uspeha kontrolišu veliki deo finansijskih, bezbednosnih i društvenih tokova ove države.

Od tada, u ratu je stradalo oko 120.000 ljudi, dok se 137.000 vode kao nestali. Samo tokom 2020. godine ubijeno je 34.600 ljudi i zabeleženo 604 miliona krađa.