Ovo može samo Jokić – prvi koji je predvodio NBA po skokovima i asistencijama

Jokić je sezonu završio sa prosekom od 12,9 skokova i 10,9 skokova, a učešćem u trijumfu protiv San Antonija je ostao u trci za MVP titulu.

Kada su skokovi u pitanju, iza Jokića je ostao Karl-Entoni Tauns sa 11,9 uhvaćenih lopti, dok je Kejd Kaningem stao na 9,9 asistencija.

Jedini sličan podvig zabeležen je u sezoni 1967/68, kada je legendarni Vilt Čemberlejn bio najbolji u ukupnom broju skokova (1.992) i asistencija (702).

U to vreme veći značaj imali su ukupni učinci, budući da su igrači nastojali da odigraju što više utakmica. Tako je član "Kuće slavnih" Oskar Robertson imao najveći prosek asistencija (9,7) u pomenutoj sezoni, ali je odigrao 65 mečeva za Sinsinati, dok je Čemberlejn upisao svih 82. Robertson je sakupio 633 asistencije, odnosno 69 manje od Čemberlejna.

Iako je Robertson te sezone bio i najbolji strelac sa 29,2 poena po utakmici, nikada nije zvanično priznat kao prvi igrač koji je u istoj sezoni bio lider i u poenima i u asistencijama. Ta čast pripala je Nejtu Arčibaldu u sezoni 1972/73, kada je kao plejmejker Kanzas Siti kingsa bio najbolji u sve četiri kategorije – ukupnim poenima, ukupnim asistencijama, kao i poenima i asistencijama po meču.

Čemberlejn je 1968. godine bio lider u tri od četiri kategorije – ukupnom broju skokova, proseku skokova (23,8) i ukupnom broju asistencija. Sličan učinak ostvaruje i Jokić, koji je na putu da sezonu završi kao najbolji u skokovima po meču, asistencijama po meču i ukupnom broju asistencija (696). Ipak, više skokova od srpskog centra trenutno imaju Tauns (879), Rudi Gober (872) i Donovan Klingan (869), dok Jokić ima 828 pred završni vikend sezone.

Impresivna statistika centra Denvera, kao i serija od 12 uzastopnih pobeda Nagetsa – uz učinak 15-2 od 11. marta – dodatno učvršćuju njegovu kandidaturu za MVP priznanje, u skladu sa napretkom ekipe u plasmanu Zapadne konferencije. Ipak, ostaje da se vidi u kojoj meri će to biti dovoljno, imajući u vidu da je Jokić i prošle sezone, uz prosečan tripl-dabl, zauzeo drugo mesto u glasanju za najkorisnijeg igrača.

Istorijski kontekst dodatno naglašava vrednost ovog podviga. Do sezone 1965/66, samo su dva centra – Čemberlejn dva puta i Rasel jednom – uspela da ostvare prosek od najmanje pet asistencija po utakmici. Za razliku od njih, Jokić je već u trećoj sezoni imao 6,1 asistenciju u proseku, a u poslednjih osam sezona beleži više od sedam po meču, uz karijerni prosek od 7,5. Ovo mu je druga uzastopna sezona sa tripl-dabl učinkom, a do sada je upisao 34 takva meča u 64 nastupa.

Iako su kroz istoriju postojali visoki igrači sa izraženim osećajem za dodavanje, poput Bila Voltona, Arvidasa Sabonisa (kao i njegov sin Domantas), Karim Abdul-Džabar, Alvan Adams, Vlade Divac i Mark Gasol, učinak Nikole Jokića izdvaja se kao jedinstven u istoriji NBA lige.