Gašenje šampionskog plamena - Denver zreo za promene, Jokićev prozor se polako zatvara

Nadali su se u Denveru da bi mogli do novog čuda. Igrali su drugu majstoricu i ukupno 14. meč u tek drugoj rundi plej-ofa, a preko puta, pred sopstvenom publikom, nalazio se najbolji tim regularnog dela sezone.

Sve je međutim ukazivalo na pobedu Oklahome. Eron Gordon je igrao, iako ga je samo jedan trk u kontru delio od kidanja zadnje lože. Zavoji na ramenu Majkla Portera Džuniora su bivali sve veći iz utakmice u utakmicu, a Džamal Mari se i dalje mučio sa posledicama gripa. Previše minusa, koje ni Nikola Jokić nije mogao da u konačnom računu pretvori u plus.

Tako je Denver drugu godinu zaredom sezonu završio u polufinalu konferencije. Sve greške iz prethodnih sezona došle su na naplatu i postalo je izvesno da se šampionske partije iz 2023. godine neće ponoviti. Makar ne u ovom sastavu.

Pred Nagetsima je burno leto, koje može biti upamćeno po radikalnim promenama ili podgrevanju nade, sada već uveliko vlažnim drvima. Treća opcija ne postoji.

Moraće prilikom donošenja odluka vlasnici franšize i dobro da razmisle o traćenju talenta i nadrealnih igara Nikole Jokića. Jesu mu pružili šansu kada niko nije, ali je u prethodnih nekoliko godina srpski centar mnogo više uradio za Denver, nego Denver za njega.

Šampionski plamen koji se gasi

Čak i u trenucima kada se u Denveru slavila prva titula u istoriji franšize, bilo je onih koji su osporavali odluke sportskog sektora, naročito onog dela koji je zadužen za pregovore oko plata.

Pisalo se i pričalo naširoko o tome kako su Nagetsi dostigli zenit i uz dosta sreće - izbegli Boston u finalu - uspeli da iskoriste retko dobar momentum svih svojih košarkaša u bitnim momentima. Na veliku žalost tada uspehom opijenih navijača ekipe iz Kolorada - cinici su bili u pravu.

Već dve sezone Denver izgleda kao tim koji je prodao dušu đavolu za jedan dobar niz u plej-ofu, odnosno za desetak utakmica u kojima će Porter opravdati ugovor koji ima, a Mari se probuditi kao doktor Džekil. 

Sve nakon toga bilo je mučenje, konstantno traženje forme i gašenje plamena koji, istini za volju, nije bio potpaljen da traje. Živim ga je održavao Nikola Jokić, koji je jedini uvek bio na nivou i samo činjenica što njegov nivo odudara od ostatka lige donela je Denveru plasman u pomenuta polufinala.

Škrtost, osionost, kratkovidost i svojeglavost vlasnika značajno su koštale ekipu koja je protraćila prilike da iskoristi Jokićeve najbolje dane kako bi sakupila još prstenja. Sve ukazuje na to da će se sličan trend nastaviti.

Loša raspodela novca

Najveći deo tereta, koji brod bez pravog kormilara iz sezone u sezonu bliži dnu, nalazi se na platnom spisku. Iako zauzimaju više od trećine budžeta - Jokićeve novce niko neće i ne bi trebalo ospori. Nakon toga počinju problemi.

Mari je za svoje partije ove sezone plaćen 36 miliona dolara, a jedina tužnija stvar od toga - za sve osim njega - jeste što će naredne zaraditi deset miliona više. U pitanju će biti nezapamćena pljačka, ukoliko nastavi u istom ritmu.

Sledi ga Porter, na čiji račun je leglo 35 miliona, a taj milion manje proporcionalan je i odnosu kvaliteta njihovih partija.

Najgora stvar za Nagetse je što su se obavezili da će svoj teret tegliti na duži vremenski period. Porterov ugovor ističe 2027, a Marijev tek 2029. godine. Kako im godine ne idu unazad, uz motivaciju koja se kreće po neprekidnoj ravnoj liniji, biće teško iz njih iscediti još malo šampionske košarke.

Gordon je zaradio svaki od svojih 22 miliona, a srećna okolnost za tim iz Kolorada je što će i naredne godine moći da rabe Kristijana Brauna za manje od pet miliona. Ostatak tima zarađuje daleko manje, ali to ne znači da su greške u proceni izostale.

Zik Nadži je sa skoro devet miliona pet najplaćeniji igrač ekipe, dok je na šestom mestu Dario Šarić. Potpuni promašaji. Kentavijus Koldvel-Poup - jako važan član jedinog uspešnog pohoda na titulu - promenio je sredinu usled nespremnosti familije Kronke da žrtvuje mali deo svog bogatstva za bolju budućnost. I nije jedini primer.

Nije potrebno biti Sem Presti (generalni menadžer godine) kako bi se shvatilo da su Denveru neophodne promene. Problem su oni koji će morati da ih naprave.

Upražnjena mesta trenera i generalnog menadžera

Pred kraj regularnog dela sezone, bez posla u Denveru ostali su dugogodišnji trener Majk Meloun i generalni menadžer Kelvin But, koji je prečesto samo ispunjavao zahteve svojih poslodavaca.

Vlasnici franšize praktično su tim potezom odustali od sezone, zbog čega se plasman u drugu rundu i mučenje Oklahome može smatrati uspehom.

Dejvid Adelman je izjavio da ne zna kakav će mu status biti nakon leta, ako uopšte i ostane u Denveru, te bi Jokić u narednom periodu mogao da dobije novog trenera, ali i čoveka zaduženog da napravi kompaktniji tim. Ukoliko se naravno Kronkeovi ne odluče da sami umažu ruke. Ukoliko to bude slučaj, moguće je da značajnih promena u igračkom kadru neće ni biti.

Bilo je nečeg romantičnog u Denverovom višegodišnjem čekanju i verovanju u Marija i Portera (obojica Denverovi pikovi), čak i situaciji kada to nije izgledalo pametno. Čekanje se međutim isplatilo. Ugovori koje su im zauzvrat dali nisu. 

Tako su i navijači počeli da zahtevaju od uprave da trejduje Portera, samo bi da se iz pouzdanih izvora pojavila informacija da je nedodirljiv. Razlog - jaka veza sa Univerzitetom Mizuri, na koji su išli i Sten i Džoš Kronke. Porter je inače na Mizuriju proveo samo jednu sezonu i odigrao je tri utakmice.

U drugom scenariju, čija priča se odvija oko novog generalnog menadžera, glavnu ulogu ima mađioničar, koji pokušava da pronađe čoveka dovoljno naivnog da preuzme Marijev i(li) Porterov ugovor.

Upitnik nad Jokićevom sudbinom

Koliko god bili nekompetentni, mala je verovatnoća da će Sten i Džoš trejdovati Jokića, naročito posle reakcija koje je izazvao prelazak Luke Dončića u Lejkerse. Osim ako i njima neko ne bude garantovao prvog pika na draftu.

Bio je ove sezone Jokić sve u Denveru. Najbolji igrač, trener, motivator, ali i kritičar. I bio je dobar u svakoj ulozi. Krpio je na sve strane, ali je rupa jednostavno bilo previše.

Ukoliko ga imalo cene, potrudiće se da isprave svoje greške i pruže mu, a samim tim i sebi, makar još nekoliko prilika da dođe do titule. Nekadašnji igrač Mege ima ugovor do 2028. godine i osim ukoliko ne zatraži trejd - trebalo bi da bude nedodirljiv.

Pružili mu jesu mnogo, ali kako godine prolaze, postaje sve jasnije da je više on uradio za franšizu, nego ona za njega. Krajnje je vreme da se to promeni.