Jesu li Lejkersi jedini tim koji može da spoji Dončića i Jokića

Trejd Luke Dončića iz Dalasa u Lejkerse otvorio je širok spektar potencijalnih prelazaka u NBA ligi.

Ono što zanima fanove NBA košarke u Srbiji jeste pitanje: Mogu li Jokić i Dončić da zaigraju zajedno u Los Anđelesu?

Šansa za tako nešto zapravo postoji, ali je bar trenutno daleko od ostvarenja.

Šta razdvaja Jokića i Lejkerse

Odgovor na pitanje je jednostavan i komplikovan u isto vreme – ugovor. Najboljeg košarkaša na svetu s Nagetsima do 2028. godine vezuje supermaks ugovor potpisan 2022.

Jokić je tada zaradio velikih 262 miliona dolara, što je bila ukupna zarada Memfis grizlisa te godine.

MVP bi tek ulaskom u poslednju godinu ugovora mogao da odlučuje o svojoj budućnosti i da li će napustiti Kolorado.

Potencijalni dolazak Nikole u Lejkerse bio bi neizvesan i zbog Lebrona Džejmsa.

Četrdesetogodišnji veteran ima ugovor s klubom i tokom sezone zarađuje 50 miliona dolara, što je ekvivalent Jokićevoj zaradi.

A uz potencijalni supermaks ugovor Dončića sa "jezerašima", tokom kojeg bi mogao da zarađuje i 70 miliona dolara po sezoni, teško je očekivati da se sva trojica nađu pod krovom "Kripto arene".

Za trejd Džejmsa i Jokića gotovo da ne postoji nikakva šansa.

Amerikanac je na zalasku karijere, dok je Srbin na vrhuncu. U Lejkersima je Džejmsov sin, a topli Los Anđeles teško bi zamenio hladnim Denverom.

Za Nikolin dolazak u "Grad anđela" bilo bi potrebno da Lebron ode u penziju ili da prihvati manji – veteranski ugovor.

Kako bi Lejkersi izgledali s Jokićem i Dončićem

Jokić bi u sezoni 2027/2028. imao 32 godine, dok bi Dončić, ukoliko se uspešno oporavi, bio na vrhuncu karijere sa 28.

S obzirom na prijateljstvo dvojice košarkaša, razvili bi se zdrav odnos i hemija, koji su temelj za stvaranje dobrog rezultata.

Iako ne igraju na istim pozicijama njihovi stilovi igre se ne razlikuju mnogo. Jedine veće rezlike su što se Jokić više fokusira na pregled igre i asistiranje, dok se slovenački igrač bolje snalazi kada gleda direktno ka košu.

Lejkersi u kojima bi igrali Nikola i Luka doneli bi totalni kontrast u igri u odnosu na onu koju imamo prilike da gledamo danas.

Pod dirigentskom palicom Džejmsa i Dejvisa, tim iz Los Anđelesa igrao je brzu (eksplozivnu) košarku. Insistiralo se na prodorima i igri pod košem, dok su po meču umeli da ispale i po 45 trojki.

Konkretniji sistem igre gotovo da ne postoji, jer se filozofija igre svodi na – loptu u ruke Dejvisu i Lebronu, pa ako se nešto desi, desilo se.

Dončić i Jokić bi uneli sigurnost u igru. Smanjio bi se broj eksplozivnih i atraktivnih zakucavanja, ali bi navijači svakodnevno gledali širi spektar perfektno uvežbanih akcija uz asistencije bez gledanja i "nemoguće" koševe, koje mogu da ubace samo srpski i slovenački košarkaš.

Pored Jokića i Dončića, koji podjednako dobro za svoje pozicije mogu da igraju i ispod obruča i sa distance, procvetali bi svi košarkaši u ekipi, a pogotovo oni koji šutiraju trojke i igraju pik-en-rol.

Nikoli bi prijala neka promena, u Denveru postaje zagušljivo

Nagetsi ne igraju dobro ove sezone, iako se nalaze na četvrtom mestu Zapadne konferencije. Jedini "krivac" za dobar plasman tima iz Kolorada je Nikola Jokić.

Još prošle sezone, kada je tim Majka Melouna u plej-ofu završio takmičenje, videlo se da Denveru nešto nedostaje.

To "nešto" je ove godine preraslo u "sve". Kada Nikola nije na parketu, Denveru fali organizacija napada, nedostaju mu defanziva i autoritet na terenu.

Džamal Mari daleko je od nivoa i statusa zvezde. Iako na meču ubaci 35 ili 40 poena, za njegovo vreme na parketu ekipa primi najmanje 50.

Doprinos Kanađanina u odbrani gotovo da ne postoji, štaviše, protivnički košarkaši se utrkuju da ih preuzme na piku.

Nagetsi bez njega igraju neorganizovanu košarku i tada su najlošija ofanzivna ekipa u ligi. Manjak autoriteta na terenu rezultira brzim napadima, koji se obično završavaju lošim šutem ili izgubljenom loptom.

U Denveru vlada anarhija, a frustracija se na Jokićevom licu dok je na klupi mogla videti mnogo puta od početka sezone.