Može li jedinstveno srpsko prvenstvo da "oduva" ABA ligu

Nadmoć srpskih klubova od ulaska u ABA ligu, naročito u prethodnih 10 godina, dovela je do promene stavova i odnosa prema regionalnom takmičenju od nosećih rukovodilaca do navijača. Etablirana imena srpske košarke se sve više zalažu za izlazak iz ABA lige i formiranje jakog domaćeg prvenstva. Među njima su i selektor Svetislav Pešić i novi predsednik KSS-a Nebojša Čović.

U prilog toj ideji ide uspon srpskih klubova "srednje klase", koji su se dva puta u prethodne tri godine domogli trofeja ABA 2 lige. Štaviše, subotički Spartak i novosadska Vojvodina su se u direktnom duelu u finalu borili za plasman u viši rang.

Nezadovoljstvo među srpskim klubovima i publikom raste iz sezone u sezonu. Romantičarima se vraćaju uspomene iz "Vinston" Juba lige, bile su to fenomenalne partije vrsnih lokalnih majstora u paklenoj atmosferi sa tribina koja primorava favorite da odigraju najbolje što mogu.

Namere krovnih košarkaških lidera u Srbiji su jasne. Želje javnosti, takođe. Postavlja se pitanje šta Košarkaška liga Srbije kao najviši nacionalni rang ima da ponudi u slučaju formiranja jedinstvenog prvenstva? Crvena zvezda i Partizan vode svoje bitke, i međusobne i evropske, a šta je sa ostalima? Da li bi košarkaška Srbija dobila kvalitetan proizvod kroz ujednačenost i neizvesnost ostalih 10 klubova? Ili je jaz između ABA i KLS timova preveliki?

Trenutno, domaće prvenstvo svedeno je na završnu fazu kroz grupne i plej-of duele zakazane u doba prvih talasa letnjih godišnjih odmora. Izostanak prohodnosti u Evropu doveo je do degradiranja značaja ovog trofeja, ali to je druga tema.

Snagu i potencijal KLS klubova i lige u celosti smo obradili sa igračkog, trenerskog i logističkog aspekta.

Igrački kadar zadovoljavajućeg kvaliteta

Jedno od najzvučnijih imena letnjeg prelaznog roka svakako je povremeni reprezentativac Srbije, bivši član Barselone i Albe Stefan Peno, član čuvenog BKK Radnički sa Crvenog krsta. Sa iskustvom igranja u prvenstvima Španije, Nemačke, Litvanije i Grčke, Peno navodi kako najbolji timovi KLS-a mogu da se bez problema snađu u ABA 1 ligi.

"⁠Iako nisam igrao, pratim ABA ligu, što zbog prijatelja, što zbog same košarke. Iz iskustva mislim da je razlika jako mala u prvom i drugom rangu bilo gde. Mislim da u KLS ima sigurno četiri do šest ekipa, koje su u stanju da se prilagode ABA ligi vrlo brzo, što takmičarski, što tehnički i uslovima za svoje igrače, naravno ako uspeju u nju da se plasiraju", ističe Peno za sajt RTS-a.

Dok se Peno upoznaje sa ekipama KLS, "stari smederevski vuk" Petar Šparović brani boje novajlija, Mladosti iz Smederevske Palanke. Šparović je veteran sa devet sezona u najvišem rangu srpske košarke – šest sa Smederevom, uključujući plasman na završni turnir Kupa Radivoja Koraća, dve sa Kolubarom iz Lazarevca i trenutno sa ekipom Mladosti.

Stav hitrog plejmejkera jeste da je sama liga vrlo izjednačena, ali da je igrački kvalitet ranije bio kudikamo bolji.

"Treba da uzmemo u obzir da je u ranijem periodu u KLS igralo sadašnjih pet A reprezentativaca koji nisu bili u našim najboljim klubovima: Dejan Davidovac (Vršac) , Stefan Jović (Sloga Kraljevo) , Aleksa Avramović (Borac Čačak, OKK Beograd), Nikola Kalinić (Vojvodina) i Ognjen Dobrić (FMP).  Sada je to teško izvodljivo, ali nije nemoguće", tvrdi Šparović sajt RTS-a.

Ukoliko bi se "sutra" pokrenulo objedinjeno srpsko prvenstvo, Šparović tvrdi da bi timovi KLS bili konkurentni rivalima ABA.

"S obzirom na to kakva su sadašnja ulaganja u KLS, sigurno bi se našlo šest ekipa koje dobro rade sa svojim budžetima i samim tim bi bile konkurentne. Bitno je i to što bi ta liga vratila dosta naših igrača iz inostranstva. Potrebno je i priključivanje Partizana i Zvezde, to bi sve promenilo", kaže Šparović, koji je u Smederevu imao ulogu mentora potonjim seniorskim reprezentativcima Srbije Ognjenu Jaramazu i Radetu Zagorcu u njihovim debitantskim profesionalnim sezonama.

Više poverenja u trenere

Stvaraoci velikih igrača upravo su treneri. Jedan od naših najznačajnijih stručnjaka tog tipa je sadašnji savetnik u KK Vršac Miroslav Muta Nikolić. Osvajač brojnih medalja, među kojima su svetsko i evropsko zlato sa U19 i U20 selekcijama u funkciji selektora, prokomentarisao je stanje među strukom u KLS. Tri smene na samom početku sezone nisu stvar za diku.

"Imamo odlične mlade trenere, ali im niko ne veruje. Te smene su se sigurno desile zbog svađa sa upravama. Moraš nekad i da čuvaš, pripaziš trenera, ne samo da ih menjaš. Vrlo malo trenera je bez škole", rekao je Nikolić za sajt RTS-a, čiji su poslednji angažmani u prebogatoj trenerskoj karijeri bili upravo u KLS, konkretno u Dinamiku, Vojvodini i Vršcu.

"Dobro rade, ali hoće uspeh 'preko noći'. Mora da prođe par godina da se naučiš šta je nemaština, da se boriš, da balansiraš u međuljudskim odnosima, da motivišeš igrače da se bore za tebe kad nema redovnih primanja. Prepotentni su, misle da najbolje znaju, ne cene starije trenere, što mi smeta, ali rad pohvaljujem", objašnjava Muta.

Budžeti klubova nikad veći, plate rastu

U prethodnih nekoliko godina sve više je novca u KLS, od sponzorskih ulaganja, do plata trenera i igrača. Finansije su u velikom usponu, što dovodi do stabilnosti klubova, te namere glavnih protagonista (trenera i igrača) da ostanu u Srbiji, umesto da se sele.

Direktor KLS-a Aleksandar Grujin je prilikom razgovora za sajt RTS-a izneo brojeve vezane za plate igrača.

"Megazvezde su pre tri godine zarađivale do 1.500 evra, a sada mogu da se naplate od 5.000 do 10.000 evra. Sada ne možete da dovedete igrača ispod 2.000 evra. Sem mlađih, kojima je važniji razvoj od zarade. Iskusni etablirani igrači su se vratili u ligu zato što prepoznaju stabilnost klubova i njihovu politiku", ističe Grujin, dodavši da su neredovne isplate sada vrlo redak slučaj, te da se interesovanje sponzora usled prenosa mečeva na kablovskim operaterima povećalo 300 posto.

Takođe, kod klupskih uprava postoji ideja o dugoročnim planovima, čime se sprečavaju ekspresni uzleti i nagli padovi u niži rang.

"Osamdeset posto klubova su konstantni, bez promene u strukturi, što pokazuje viziju na dve ili četiri godine. Zavisi od finansiranja. Uvek dođe do izletanja, ponese vas rezultat, to ne bude na kraju ispraćeno finansijama i kreće da škripi. Sada je jasna percepcija granica, želja i mogućnosti, što je za pohvalu", naveo je Grujin.

Jaka vera u kompetitivnost

U ovom trenutku bi učesnici hipotetičkog jedinstvenog domaćeg prvenstva od 12 klubova bili šestorka iz ABA lige (Crvena zvezda, Partizan, Spartak, Mega, Borac Čačak i FMP), trojac iz KLS/ABA 2 (Zlatibor, Džoker i Vojvodina), te preostali najbolje rangirani nespomenuti KLS timovi – Mladost Zemun, Vršac i kragujevački Radnički.

Sastavi timova mešavina su iskusnih povratnika u mahom mlade sastave. Etablirani treneri su više situirani nego ranije, dok mlađe kolege vredno i energično rade. Sve to omogućeno je jakim finansijama i stabilnošću klubova.

Kad se sagledaju ta tri aspekta, ne bi trebalo da nas začudi da, recimo, Zlatibor slavi u regionalnom derbiju u "Hali kraj Morave", da svuda "varniči" po Vojvodini ili da Kragujevčani osvoje Železnik.