Košarkaški (anti)heroj Mika Murinen - na ramenu serijski ubica, u srcu bakina domaća kuhinja

Da l' je bilo cinika dovoljno ciničnog da onomad pred televizorom pomisli da će se dugački i istetovirani finski plavušan koji se usudio da na skoro duplo starijem Stefanu Joviću dokazuje kuraž posle nepunih mesec dana ponovo pojaviti među Srbima i to kao udarna sportska vest dana?

Metafora "transfer bomba" odavno se izlizala, ali dolazak Mike Murinena u redove Partizana zaista je "eksplodirao" jačinom koja je zaintrigirala košarkašku javnost širom Evrope i Sjedinjenih Država.

Prvi Finac od Džamara Vilsona i prvi Mika od Erika Mike u crno-belom dresu još uvek je golobradi tinejdžer, jedva punoletni srednjoškolac, a već je stigao da izazove pažnju, privuče poglede i napravi pometnju iznenadnim povratkom na Stari kontinent u trenutku kada je logično pitanje bilo samo koju će izdašnu ponudu najmoćnijih američkih koledža prihvatiti.

U tefterima stručnjaka, menadžera i skauta Murinen je odavno upisan kao NBA potencijal i igrač neverovatnih fizičkih predispozicija, idealnih za sve što moderna košarka zahteva, ali činjenica da je posle samo osam utakmica, par furiozno istrčanih kontranapada, atraktivnih zakucavanja i blokada na Evrobasketu iskoračio iz anonimnosti i postao glavna košarkaška tema diljem Evrope svedoči da je vižljasti Finac mnogo više od jednog u nizu talentovanih klinaca.

Sa beskompromisnim stavom ratnika, fanatičnom energijom, nesvakidašnjim imidžom i razbarušenom frizurom rok-zvezde, na parketu samouveren, drzak i povremeno arogantan, novi igrač Partizana zrači energijom košarkaškog (anti)heroja, kakvih je u uštogljenom svetu današnjeg sporta malo, naročito u Evropi.

Ako ste mu saigrač ili nosi dres tima za koji navijate, verovatno ćete ga obožavati. Ako je na suparničkoj strani, poželećete da se lično obračunate sa njim. Srpski navijači osetili su to na svojoj koži. Takav je Mika Murinen - "mršavi Isus".

Ništa u životu, osim Partizana, nije crno-belo, pa finski mediji pišu da se ispod ekstravagantne spoljašnjosti krije druga strana Murinenove komplekse ličnosti koju je teško primetiti kada mu je u rukama lopta.

Kako svedoče finske kolege, Murinen je duhovit, ljubazan i vredan mladić koji se već sa 15 godina osamostalio, odvojio od porodice i sam pošao košarkaškim putem koji ga je preko Madrida doveo do Sjedinjenih Američkih Država i poznate srednje škole u Arizoni.

Za to je Mika rođen. Košarka mu je u genima pošto potiče iz porodice koja je već dala jednog reprezentativca i jednu reprezentativku Finske.

Otac Kimo odigrao je 156 utakmica za nacionalni tim, tri puta je osvojio finski šampionat, a oprobao se i u Nemačkoj i Italiji. Majka Jeni sakupila je 56 nastupa za reprezentaciju, takođe je osvojila finsko prvenstvo i stigla do elitnog ranga u Španiji i Nemačkoj. Kasnije se bavila trenerskim poslom i nadgledala prve košarkaške korake naslednika.

Mika nikada nije krio koliko mu znači podrška roditelja. Privrženost familiji i domovini rasla je sa brojem kilometara koji su ga delili od rodnog grada Jervenpea na krajnjem jugu Finske.

Osim motivacionih poruka "istina", "strpljenje" i "Jedino nemoguće putovanje je ono koje nikada ne započneš", Murinen na rukama raspona 218 centimetara ima finsku zastavu i tetovažu koja simpatičnom alegorijom priča priču o nastavku porodične košarkaške tradicije.

Ipak, u intervjuima najčešće pominje baku i njenu domaću kuhinju, koja mu je naročito nedostajala u Americi.

"U Sjedinjenim Državama jedemo uglavnom brzu hranu. Nedostaju mi bakini kolačići", pričao je Murinen finskim novinarima dok ih sa ramena posmatra jedna od brojnih tetovaža - Majkl Majers, serijski ubica iz čuvenog horor filma "Noć veštica".

Takav je Mika Murinen - "mršavi Isus".