Jovan bez zemlje, Henrik bez milosti, Zvezda bez identiteta

Sedam sekundi do kraja polufinalnog meča, Budućnost kreće u napad za pobedu sa svoje polovine. Petorku Crvene zvezde koja ga brani čine Dos Santos, Kenan, Dobrić, Gedrajtis i Džon Braun.

Žakelj je svojoj ekipi želeo da donese inerciju, dok Sferopulos (ili igrači) nije znao kako da postavi odbranu.

Lopta je u rukama Mekinlija Rajta, koji se zaleće i uz pomoć bloka lako pretrčava Kenana.

Loša postavka Džona Brauna, koji nepotrebno stoji na sredini terena, ostavlja prostor šuteru Budućnosti da naskoči i u poslednjoj sekundi pogodi trojku.

Jago Dos Santos, udaljen metar od dešavanja, sve je ispratio nonšalantnim pogledom.

Jovan bez zemlje, Henrik bez milosti, Zvezda bez identiteta

Kraljica regionalne lige iz prethodne sezone ostala je bez prilike da brani krunu i bez šanse da igra svoje deseto finale u nizu.

Ekipa koja je pre nekoliko meseci u Evroligi pobeđivala najbolje timove Evrope – izgubila je sebe.

Nadimci se ne stvaraju kao ukrasi, već kao presude, a čini se da bi Zvezda (sada) u stilu nepopularnih vladara dobila jedan – bez identiteta.

Englezi su imali svog kralja Jovana bez Zemlje, koji je izgubio sve što čini krunu: teritoriju, ugled i podršku.

Nije bio samo bez zemlje u bukvalnom smislu, već i bez oslonca, bez legitimiteta. Bio je kralj po tituli, ali ne i po suštini.

Zvezda je, u poslednjih nekoliko meseci, bila košarkaška ekipa po strukturi, ali ne i po ličnosti.

Nije imala aroganciju, sportsku drskost, disciplinu; nije imala stil igre, a ponekad ni predstavu šta da radi i u napadu i u odbrani.

Henrik VII, jedan od najneupečatljivijih vladara Svetog Rimskog carstva iz 14. veka. Bio je vođa gvozdene pesnice – nemilosrdan, hladan, bez obzira prema protivnicima i podanicima, u pohodu u kojem je želeo da osvoji Italiju prozvali su ga nemilosrdni.

Njegova moć nije proizlazila iz ljubavi naroda, već iz straha.

Ekipa sa Malog Kalemegdana u polufinalnoj seriji bila je takođe bez milosti, ali samo prema svojim navijačima – koji nisu videli ni delić onoga što je krasilo tim na početku sezone.

Sferopulos nije dobro vodio bitku

Meč je od početka obećavao neizvesnost u finišu. Trojka kojom je utakmica odlučena došla je kao posledica loših odluka trenera Sferopulosa.

Na 42 sekunde do kraja, Zvezda je imala tajm-aut i poen zaostatka. Uz loptu iz polja napada, mogli su se obezbediti poeni uz uštedu vremena. Umesto toga, krenulo se sa svoje polovine, a Kenan je "poklonio" loptu rivalima.

Ipak, reakcija Petruševa, koji je sedam sekundi pre kraja poravnao rezultat, donela je nadu. Crveno-beli su imali dve solucije – da naprave brz faul i sačekaju napad, ili da se brane.

Sferopulos je izabrao ovu drugu, lošiju. Domaćin je krenuo u tranziciju, a Zvezda je postavila lošu odbranu u kojoj je bio i Jago Dos Santos – koji ni visinom, ni defanzivnim umećem, ne može da parira nijednom košarkašu iz protivničkog tabora.

Upravo je preko njega postignuta trojka koja je ekipu koštala finala.

Tim je koštala i slaba sezona. Zvezda je regularni deo završila na četvrtoj poziciji, što je najlošiji plasman u poslednjih 13 godina.

Domaći teren u plej-ofu ABA lige velika je prednost – dovoljno je reći da su sve polufinalne duele dobili domaćini.

Kolo sreće se okreće – ali mora da radi i mehanizam

Promašajem Rajta igrao bi se produžetak u kojem bi Zvezda imala velike šanse za pobedu. Ovako ostaje samo „Šta bi bilo, kad bi bilo?“

U poslednje dve godine ponavlja se isti obrazac – dovode se iskusni, već veteranski igrači, najavljuju se velike ambicije u Evroligi, ali se ispune tek obećanja data za domaću i regionalnu ligu.

Za nešto više fali kvalitet. Fali popunjenost na svim pozicijama.

Janis Sferopulos je jedan od retkih trenera koji ima pozitivan skor protiv Željka Obradovića, ali deluje da su dani velikih pobeda iza njega i da se kod igrača, kao i kod njega – pojavilo zasićenje.

Pred Zvezdinim igračima i upravom je burno leto. Nešto će morati da se menja – trener, igrači, stil igre.

Ekipi potrebno je vratiti identitet.