NBA draft, priča koja nema kraja

U četvrtak će se u Prudenšal centru u Nju Džersiju održati ovogodišnji NBA draft. Draft će ove godine biti u senci sve izvesnijeg lokauta, koji je u jednom trenutku pretio i da potpuno otkaže celu manifestaciju.

Sličan scenario, isticanje kolektivnog ugovora i nemogućnost da se u adekvatnom vremenskom periodu dogovore uslovi novog, je potpuno paralisao zvanično najpopularniju profesionalnu ligu u Americi, NFL ligu. Ukoliko se nešto drastično ne promeni ista sudbina čeka i NBA ligu.

Međutim, barem za sada, o ovakvom hipotetičkom scenariju niko ne razmišlja jer je draft vreme kada na najveću košarkašku scenu stupaju igrači, željni dokazivanja i afirmacije, koji će biti oslonac lige u godinama koje su pred nama. Ovo je u Americi, ali i u svetu jer je NBA liga najgledanija od svih američkih sportova van granica Sjedinjenih Država, vreme velikog uzbuđenja jer neretko draft potpuno menja odnos snaga u najjačoj ligi sveta. Primeri iz neposredne prošlosti koji potkrepljuju ovu tvrdnju bi bili ulazak u profesionalne vode Lebrona Džejmsa ili Derika Rouza, koji su od Klivlenda, odnosno Čikaga, napravili respektabilne i izuzetno konkurentne ekipe.

Ove godine pravo da prva bira ima ekipa Klivlenda, koja je to pravo dobila na NBA lutriji.
Kavalirsi će sa prve pozicije, gotovo da više i nema sumnje, uzeti pleja sa Univerziteta Djuk Kajrija Irvinga. Minesota je dobila drugi pik, koji su Timbervulvsi u jednom trenutku hteli da ustupe Finiks Sansima u zamenu za usluge Stiva Neša.

Od ove razmene po svemu sudeći neće biti ništa, pa bi bilo veliko iznenađenje ako Minesota ne uzme Derika Vilijamsa sa Arizone kao drugog pika.

Ovaj košarkaš bi, uz novopridošlog Riki Rubija i Ol-star Kevina Lava, trebao konačno da odvede Minesotu do toliko željenog plej-ofa.

Dakle, prva dva pika su u velikoj meri poznata. Ostatak drafta, slažu se najeminentniji stručnjaci u Americi, bi bilo neozbiljno predviđati.

Ponajviše zbog velikog broja kvalitetnih, a ovo je ključna reč, igrača koji dolaze van Amerike. Dolazak stranaca u NBA, uglavnom Evropljana, uvek je praćen dozom skepticizma, iz više razloga. Komplikovana situacija sa ugovorima sa matičnim ekipama, nedovoljno dobra tranzicija u NBA košarku i nedovoljno dobri fizički atributi, samo su neki od razloga što nije veliki broj stranaca koji ispune očekivanja prilikom dolaska u Ameriku i koji se ne izgube nakon samo par (ne)odigranih sezona.

Ove godine to nije slučaj.

Prvi među jednakima je sigurno Turčin Enes Kanter, igrač Univerziteta Kentaki. Ovaj košarkaš, iako nije odigrao niti jednu utakmicu u prethodnih godinu dana zbog novca koji je primio kao igrač u Turskoj, što se kosi sa striktnim pravilima NCAA lige o amaterizmu, je neko za koga se veruje da bi mogao u jako kratkom vremenskom periodu da izraste u jednog od najboljih NBA centara.

Kanter, koji predstavlja gotovo idealnu sintezu fizičke dominacije američkih centara i korišćenja prostora i čitanje igre evropskih, je, u jedinoj utakmici koju je odigrao na američkom tlu, naprosto zadivio sve skaute postigavši 34 poena i 13 skokova. Izuzetno je jak, što sjajno prenosi na reket, pa i ne čudi što mnogi smatraju da bi bilo veliko iznenađenje ukoliko njegovo ime ne bude pročitano na samom početku. Najverovatnija destinacije ovog košarkaša bi mogao da bude Klivlend, koji ima četvrti pik, ili Toronto koji bira peti.

Bivši košarkaš Partizana Jan Veseli je, prema navodima stručnjaka, stranac koji je u ovom trenutku najspremniji da odmah u ruki sezoni ostavi dubok trag u ligi. Veseli je, po mišljenju mnogih, jedan od boljih stranaca koji dolazi u NBA u nekoliko prethodnih godina. Predviđaju mu blistava karijeru, poredeći ga sa Andrejom Kirilenkom, a njegov uspeh bi u mnogome mogao da zavisi i od ekipe koja će ga angažovati. Čeh će u NBA ligi, barem u prvih nekoliko sezona sigurno, igrati trojku, ili laku četvorku u rotaciji, a broj ekipa kojima je potreban takav igrač nije mali.

Zainteresovana bi mogla da bude Juta sa treće pozicije, ali i Toronto, Sakramento ili možda Vašington sa šeste pozicije.

Jonas Valancijunas iz Litvanije je naredni igrač od koga se mnogo očekuje na predstojećem draftu. Ovaj igrač bi takođe po svim projekcijama mogao da bude među prvih deset pikova, ali entuzijazam oko ovog igrača bi jako brzo mogao da splasne ukoliko se ne reši situacija oko njegovog ugovora u Evropi.

Ovog igrača svi porede sa Pua Gasolom, predviđajući da bi lako mogao da postane Ol-star igrač, ali da je neophodno da dobije na masi, uz još par korekcija naravno. Klivlend nije krio interesovanje, a u redu stoji još nekoliko ekipa. Problem, kao što je već rečeno, bi mogao da predstavlja ugovor u Evropi.

Nikako ne bi trebalo zaboraviti ni Bismaka Bijomba. Momak iz Konga, koji govori šest jezika i ima samo 18 godina, je neko o kome svi, bez izuzetka, govore u superlativima, a tako nešto je zaista retko kada su mladi igrači u pitanju. Ogroman raspon ruku, sjajne fizičke karakteristike i neverovatan skok čine ovog igrača zaista impozantnim defanzivcem. Međutim, Bijombo je pomalo i limitiran, jer se njegova ofanzivna igra svodi uglavnom na zakucavanja. Ali prostor za napredak je ogroman, i to je ono zbog čega će se ekipe otimati oko ovog košarkaša. Čini se da je najprikladnije poređenje sa Benom Valasom. s tim da Bijombo beleži bolje rezultate u individualnim testovima fizičkih karakteristika.

Treba imati u vidu da su iznenađenja uvek moguća. Posebno kada se ima u vidu želja San Antonija da trejduje Tonija Parkera u zamenu za drugi pik, ili Lejkersa da daju Pau Gasola za neko od prvih četiri mesta na draftu. Ono što je evidentno ove godine, možda više nego ikada pre, je da je mali broj trenera koji mogu da računaju da će zadržati mesto na klupi, ukoliko se desi da kola krenu nizbrdo. Malo je verovatno da će takav trener rizikovati angažovanjem mladog košarkaša koji tek treba da se razvije, ili dovođenjem stranca koga bi čuvao nekoliko sezona pre nego što bi ga gurnuo u vatru. Trebaju im, koliko god je to moguće, formirani košarkaši.

Takođe, veliki je broj ekipa koje su spremni da žrtvuju povoljna mesta na ovom draftu, kako bi dobili što povoljnije mesto naredne godine, kada se očekuje da izbor igrača bude daleko širi.

Klasa igrača koja dolazi sa američkih koledža nije jedna od boljih u prethodnih nekoliko godina, ali i takva nudi nekoliko vanserijskih talenata. Pored već pomenutih Irvinga i Vilijamsa, visoko su kotirani i Brendon Najt sa Kentakija, Kemba Voker iz šampionske ekipe Konektikata, blizanci Moris sa Kanzasa, Džimer Fridet sa Brigam Janga, kao i Kris Singlton sa Florida stejta.

Ali postoji igrač čija je "holivudska" životna priča bacila u zapećak sve igrače, sve prognoze i projekcije, kao i sva trgovanja.
Džimi Butler sa Market univerziteta, za koga predviđaju da će otići kasno u prvoj rundi ili u ranoj fazi druge, je prošao sigurno najteži put od svih igrača čije ime se pojavljuje na draftu, možda ikada.

Batlera je majka, kada je imao 13 godina, izbacila na ulicu jer nije mogla uporedu da finansira i sina i svoju zavisnost za krekom. Nešto je moralo da bude odstranjeno iz njenog života, a ona je odlučila da to bude Džimi. Otac je otišao odmah po njegovom rođenju, drugu porodicu nije imao. Svakog dana, po sopstvenom priznanju, jedino mu je bilo na umu da preživi. A to je radio na gotovo neverovatan način.

Naredne četiri godine zarađivao je novac takmičeći se na lokalnim terenima za košarku u šutiranju trojki i igri jedan na jedan. Svakog dana postajao je sve bolji, jer je to bio jedini način da preživi. Da bi jeo, morao je da pobedi, bez obzira protiv koga je igrao.

Konačno, kada je imao 17 godina, jedan od dečaka koga je pobedio u šutiranju trojki ga je pozvao na večeru kod sebe. Ispostaviće se da je to samo prva od mnogih koje će provesti u društvu ljudi koji će postati njegova nova porodica. Nedugo zatim odlazi na Market univerzitet, iako nije odigrao niti jedan minut košarke u srednjoj školi, a sada kuca na vrata NBA lige.

Priča koja nepogrešivo sumira sve ono zbog čega je i ovaj draft, u istoj meri koliko i svaki pre njega, sportski događaj bez presedana. U Americi postoji izraz kada se govori o draft sistemu, a to je Sink or Swim (eng. pr. Potoni ili Plivaj). Ovo dovoljno govori koliki je pritisak na ovim mladim igračima, i koliko je zapravo bitno ostati mentalno jak tokom celog procesa. I zaista, broj igrača koji su na draft izašli kao veliki potencijal da bi zatim imali bledu, gotovo zanemarljivu karijeru, je ogroman. Suprotni slučaj je jednako čest. A ove godine mogućnost lokauta dodatno komplikuje stvar. 

Zbog svega navedenog, draft koji je pred nama je jedan od najiščekivanijih u istoriji, i pored nešto slabijeg izbora samih igrača. Draft, a ovo je posebno slučaj u košarci, je proces koji traje i koji se ne završava krajem same ceremonije, jer njegov epilog daje parket, kada god to bilo.