Najgori igrači En-Bi-Ej lige

Najbolja košarka se igra u En-Bi-Ej ligi, u to nema sumnje, a to takmičenje je okupilo najkvalitetnije igrače sa svih strana sveta. Ako bi krenuli sa nabrajanjem legendarnih košarkaša, čije ime se i dalje izgovara sa velikim poštovanjem, spisak bi bio prilično dug.

Ipak, pored imena Džordana, Barklija, Šekila, Kobija, Lebrona, i sličnih, uvek su se švercovali oni igrači koji su morali da popune rupe od nekoliko sekundi na utakmici. To su one poznate situacije kada je do kraja četvrtine ostalo taman toliko vremena, da, bez obzira koliko si loš, ne možeš da uradiš toliko štete da bi ugrozio pobedu na utakmici. U takvim situacijama, svojih nekoliko sekundi slave, dobijali su najgori igrači En-Bi-Ej lige.

Jasno je da svi pamte najbolje, pa i prosečne košarkaše, ali niko ne može da se seti onih najgorih. Ovo je priča o tim neznanim junacima, koji nisu puno doprineli pobedama svojih ekipa, ali su se na kraju švercovali uz tuđ uspeh. Neverovatno je koliko su ti igrači imali duge karijere u najjačoj ligi sveta.

Čak Njuit

Malo ko je čuo za Čaka Njuita koji je u najjačoj ligi igrao u periodu od 1983. do 1993. godine i koji je jedino bio prepoznatljiv po svojoj visini od 226 centimetra. Ako se ima u vidu činjenica da je za devet sezone u En-Bi-Ej ligi ovaj igrač odigrao ukupno 826 minuta, onda nije ni čudo što ga se niko ne seća.

Njuit je u karijeri igrao za pet En-Bi-Ej timova, pojavio se na 155 utakmica, u proseku je postizao po 1,6 poena i imao je jedan i po skok po meču. Ako se minuti provedeni na parketu podele sa prosečnim trajanjem meča, ispada da je Njuit za devet godina, ukupno odigrao skoro 18 celih utakmica. Na kraju, ako se doda da je za celu devetogodišnju karijeru Njuit imao ukupno 19 asistencija, jasno je zašto se igrač našao na listi najgorih.

Gert Hamink

Ovaj holandski košarkaš pamti svaki koš koji je postigao u ovoj ligi za tri godine provedene u njoj. To nije zato što Hamnik ima dobro pamćenje, već zato što ume da broji do 14, koliko iznosi njegov učinak u karijeri.

Osim koševa Hamnik sigurno pamti i svih sedam skokova, a u sećanju su mu ostale urezane i obe asistencije koje je imao za tri sezone. Da stvar bude zanuimljivija Hamnik je izabran u prvoj rundi drafta 1994. godine od Orlando Medžika. U to vreme u Orlando je stigao i Šekil O'nil, pa je uprava, možda, pomislila kako bi gorostasni Šek delovao još moćnije uz 213 centimetra visokog Hamnika. Najblaže rečeno, pogrešili su u proceni.

Čiroki Parks

Najzanimljivije kod ovog, 211 centimetara visokog košarkaša je njegovo ime Čiroki, kojim ga je mama krstila da bi odala počast delu svoje familije koje vodi poreklo od ovog indijanskog plemena. Umesto da ovo bude uvod u divnu sportsku priču, ovo samo ide u prilog činjenici da ako imaš kul ime, ne znači da ćeš biti i dobar igrač.

Čiroki je imao prilično dobru koledž karijeru na Univerzitetu Djuk, pod trenerom Majkom Križevskim, i dospeo je do 12. mesta na draftu. Ipak, dobre igre sa koledža nije ponovio u En-Bi-Ej ligi, gde je za devet godina promenio sedam klubova i imao učinak od 4,4 poena i 3,6 skoka po meču.

Prist Loderdejl

Visina 2,26 metara i 147 kilograma. Ne, to nije Šekil O'Nil već Prist Loderdejl. Ovo ime verovatno ne zvuči poznato ljubiteljima košarke, a imajući u vidu njegovu karijeru u En-Bi-Ej ligi, nema ni razloga.

Sa svim predispozicijama Loderdejl je mogao da napravi makar solidnu karijeru u najjačoj ligi. Međutim, ovaj igrač, koji je izabran u prvoj rundi drafta od strane Atlanta Hoksa, za dve sezone u proseku je postizao tri poena i imao dva skoka po meču. Videvši da mu ne ide u En-Bi-Ej ligi, Loderdejl je prešao baru, došao u Evropu, uzeo bugarsko državljnstvo, i danas igra za Levski.

Mark "Med dog" Medsen

Devet godina u NBA ligi, igrao je 12 minuta po meču, imao 2,2 poena po utakmici, hvatao u proseku 2,6 lope, i imao je manje od pola asistencije.

I pored svih ovih "kvaliteta", Mesen je ostao poznat po svom "šampionskom" plesu. Istina da nije puno učestvovao u titulama Los Anđeles lejkersa osvojenim 2001. i 2002. godine, ali je zato bio glavni na proslavama, gde je znao propisno da se osramoti svojim prepoznatljivim plesom, koji je izvodio uz hip-hop ritam.

Džejk Hejli

Neverovatno je kako neko, ko iz sezone u sezonu igra katastrofalno, može da dočeka penziju u najjačoj ligi sveta. Džejk Hejli je jedan od igrača čiji je učinak u En-Bi-Ej ligi mizeran, ali koji je tamo uspeo da provede punih 11 godina, pa čak i da se, ni kriv ni dužan, okiti šampionskim prstenom.

Na vrhuncu karijere Hejli je postizao 5,6 poena po sezoni, a bio je u ekipi Čikaga koja je 1996. godine uzela šampionski prsten, odigravši samo jednu utakmicu. Inače to je ona slavna sezona kada su Bulsi u regularnom delu postavili rekord sa 72 pobede. Hejli sa tim uspehom Bulsa nije imao nikakve veze.

Kris Dadli

Za razliku od mnogih igrača koji su davno zaboravljeni i čije se karijere pominju samo u nekim starim statistikama, Kris Dadli je bio jedan od košarkaša za koga je znala cela liga. Iako je postizao u proseku samo oko tri poena i hvatao po šest lopti u proseku, oko ovog 211 centimetara visokog centra, koplja su lomili mnogi klubovi.

Zanimljivo je da je ovaj košarkaš bio jedan od najgorih izvođača slobodnih bacanja u istoriji lige. Imao je prosek od oko 45 odsto ubačenih bacanja, a postao je prvi igrač koji je uspeo da 13 puta promaši sa linije penala. Ovaj neverovatan "uspeh" Dadli je postavio 1990. godine, dok mu je sezonu ranije pošlo za rukom da promaši pet uzastopnih bacanja sa linije za faul.

Navijači Njujork Niksa, za koje je Dadli tad nastupao, sa nevericom su gledali kako ovaj košarkaš pet puta promašuje koš sa linije slobodniih bacanja u istom napadu. Inače Dadli je pet puta šutirao zato što su igrači pre vremena ulazili u reket.

Ono što je najzanimljivije kod ovog igrača, sa očajnim učinkom je činjenica da su se o njega zaista otimali mnogi timovi. Ovo najviše važi za ekipe Nju Džersi netsa i Portland trejlblejzersa, koji su se borili za Dadlija kao da je od zlata napravljen.

Što je još zanimljivije, ovaj centar, za koga se (ne)opravdano smatralo da bar igra dobru odbranu, bio je jedan od najplaćenijih igrača En-Bi-Ej lige u to vreme.