Poslednje poglavlje "Zen Mastera"

Fil Džekson je otišao sa osmehom. Najbolji trener u istoriji NBA lige je zaslužio dostojanstven kraj, onaj koji bi oslikao njegovu karijeru na pravi način. Umesto adekvatnog završetka jedne od najimpozantnijih sportskih priča usledilo je poniženje.

Fil Džekson je u svojih 1,973 utakmica na klupi Čikago Bulsa i Los Anđeles Lejkersa doživeo sve, iliti gotovo sve. Nikada do sada nije bio ponižen.

I pored svega Džekson je otišao sa osmehom. Na putu ka svlačionici po okončanju susreta hodao je mirno, rukovao se sa vlasnikom Dalasa Markom Kubanom, i mirno je odšetao ka tunelu. Degradirajući poraz nije mogao da obriše, ili da zaseni, jednu od najblistavijih karijera u istoriji košarke.

"Da budem potpuno iskren, divan je osećaj završiti sezonu", rekao je Džekson novinarima nakon poraza od Dalasa od 122:86.

Džeksonova reputacija je cementirana u periodu od 1989. do 1998. godine kada je kao trener Bulsa osvojio šest šampionskih prstenova. Legende Bulsa Majkl Džordan i Skoti Pipen nikada nisu štedeli reči u hvalospevima o treneru koji je dva puta i bio šampion kao igrač, igrajući u dresu Njujork Niksa. Još jedan segment u kome je sam na vrhu. Broj titula se popeo na 11 u periodu od 2000. godine kade je seo na klupu Lejkersa koji su prosto dominirali NBA ligom u prvoj deceniji 21. veka.

Džekson, koji je još 1996. godine proglašen jednim od deset najboljih trenera u istoriji lige, nosi nadimak "Zen Master" ili "Zen učitelj", zbog svoje privrženosti istočnjačkoj filozofiji.

Ali Džeksonov doprinos košarci ide dalje od sjajnog nakita na njegovim rukama. On je usavršio čuveni napad u trouglu, koji je inače prvi koristio Teks Vinter, čuveni trener koji je preko 40 godina vodio najbolje američke univerzitete, da bi u prethodne dve decenije radio kao pomoćnik Džeksonu. Izlišno je reći da su oba trenera članovi Dvorane slavnih.

Igrači koje je trenirao, kao po pravilu apostrofiraju Džeksonov uticaj na njihov život u celini, ne samo u košarci. Kobi Brajant je otišao najdalje kada je izjavio da je za sve u životu što je uradio, na terenu i posebno van njega, odgovoran ovaj trener poreklom iz Montane.

Na kraju ove poslednje utakmice ti isti igrači nisu smogli snage da ga pogledaju u oči. Njegovi pomoćni treneri nisu se usudili da mu išta kažu. Svi su bili podjednako osramoćeni koliko i šokirani.

Jedno je evidentno. Sam taj prizor, sama činjenica da igraju utakmicu koja bi treneru koga toliko poštuju, je trebalo da bude dovoljno da ih motiviše da učine taj veliki korak i da pokušaju da preokrenu seriju. Sama blizina kraja, isuviše preranog za ekipu koja je očekivala da pravi istoriju, morala je u njih da ulije dozu straha, toliko potrebnu u odsudnim sportskim trenucima.

Ali ovaj tim Lejkersa jednostavno to nema u sebi. U medijima sa one strane okeana mogu se čuti najrazličitija obrazloženja, ali ono u čemu se svi slažu je da Lejkersima, u celini, fali upravo ta volja da "kopaju duboko", da sve što imaju u sebi bezuslovno i ostave na tom terenu. Ekipa koja u svojim redovima ima Brajanta, Gasola, Artesta, Odoma i Bajnama sigurno ima i igrački kvalitet, ali iluzorno je govoriti da to niakda nije preduslov uspeha.

"To je taj neki zajednički poriv, veza među nama koju smo uspostavili u prošlosti", izjavio je sa velikom mučninom u glasu Lamar Odom nakon utakmice. "Uvek bismo gurali jedan drugog i tako smo prevazilazili sve nedaće".

"Negde usput smo to izgubili", zaključio je, gotovo jedva čujnim glasom, Odom.

I tako je do sada i bilo. Upravo negde u ovom periodu Lejkersi bi, suočeni sa svim izazovima plej-ofa, počeli da igraju svoju najbolju košarku. Ovoga puta, suočeni sa tim istim izazovima, oni su se prosto raspali.

U narednim danima, pa čak i nedeljama, igrači i svi u klubu će morati da počnu da traže razloge iza ovakvog debakla, koji boli tim više kada se ima u vidu da je ove godine ulog bio veći, daleko veći.

"Trenutno smo svi u šoku. U sledećih nekoliko dana, kada se budemo svi zajedno osvrtali na mečeve sa Dalasom, niko neće moći da izbegne osećanje gorčine i razočarenja. Boleće, sigurno je da će boleti mnogo", istakao je Luk Volton.

A dok se igrači budu preispitivali Fil Džekson će biti u porodičnoj kući u Montani, ovoga puta, moguće je, ne samo na odmoru. Dalas će biti u finalu Zapada.

Takođe, generalni menadžer Lejkersa Mič Kupček moraće da počne da razmišlja o nezamislivom, o pronalaženju trenera koji će zameniti "Zen Mastera".

Ostaće misterija zašto su Lejkersi delovali ovako bledo i nedorečeno u prelomnim utakmicama sezone. U poslednjoj utakmici imalu su dva isključenja zbog startova koje bio bilo preblago nazvati grubim, i to en samo na košarkaškom terenu. Sve kao odraz nemoći u meču sa sjajnim Maveriksima.

Ali sve bledi kada se svedu računi i kada se utakmica sa Dalasom sagleda u kontekstu Džeksonovog odlaska. Najtrofejniji trener najbolje košarkaške lige sveta, čovek koji je direktno oblikovao dva najbolja košarkaša u istoriji, Džordana i Brajanta, je otišao i praznina je prevelika da bi je iko popunio.

Sa 65 godina Džekson se nada da je pred njim još jedan zanimljiv period života. Više vremena da se odmara u Montani koju toliko voli, da pročita sve one knjige koje zbog košarke nije imao priliku.

Džekson je ozbiljno razmišljao o povlačenju nakon osvajanja i poslednje, pete titule sa Lejkersima, verovatno najslađe od svih. Tek nakon ubeđivanja od strane Brajanta i Dereka Fišera, igrača koji su učestvovali u osvajanju svake od tih pet titula, odlučio se za još jednu sezonu. Uvek je voleo izazove, kao i svi koji su više puta u svom životu osetili sve slasti pobeda, a malo je većih izazova od igranja u finalu NBA lige četvrtu sezonu zaredom . Poslednji koji su to uspeli su Boston Seltiksi sredinom osamdesetih godina.

A dueli sa Nju Orleansom Krisa Pola i Dalasom Dirka Novickog su pokazali da ova ekipa  jednostavno nije dorasla izazovu.

"Vratio sam se ove godine sa blagom rezervisanošću", rekao je Džekson. "Kobijevo koleno je bilo problem, a i očigledno tim je stariji. Uzbuđenje u pohodu na treću uzastopnu titulu je, ipak, prevladalo. Ali da, znao sam de je izazov veliki. Činjenica sa smo nakon poraza u finalu 2008. godine uopšte osvojili titulu dva puta u nizu je fenomenalno, ali to se neumitno oseti na igračima, pa i na svim strukturama kluba. Motivisati igrače koji su bili potpuno istrošeni iz svih uglova, ličnog, duhovnog, fizičkog i mentalnog, je bilo više nego što smo ove godine moglida pružimo".

Džekson jednostavno ove godine nije upeo da prodre do svojih igrača, a pokušao je sve.

Lejkersi će definitivno u nedeljama koje dolaze morati da revidiraju klupsku politiku. Brajant koji puni 33 godine je sve dalje od zlatnih igračkih godina što implicira da Lejkersima očajnički trebaju dva ili tri mlađa igrača, dovoljno kvalitetna naravno, a predstojeći draft donosi nekoliko jakih imena. Oni bi morali da stanu uz Brajanta ukoliko se razmišlja o vraćanju titule u Kaliforniju. Kako će to izgledati bez Džeksona, gotovo je nezamislivo.

"Imam problema da izrazim rečima šta Fil meni znači. Odrastao sam uz njega. Način na koji prilazim stvarima, način na koji razmišljam, ne samo o košarci već i o životu, dolazi od njega jer sam upravo pored njega proveo toliko vremena. Jednostavno ne mogu da zamislim kako će naredna godina izgledati bez njega", izjavio je Kobi Brajant.

I to je to. Džekson je otišao. Nakon utakmice je još rekao da nema sumnje da je ovo bila i njegova poslednja utakmica. Aspiracija, kada je košarka u pitanju, više nema.

I dalje impresionira kako se Džeskon poneo u porazu koji je bio katastrofalan u svakom smislu, porazu koji je okončao, gotovo nasilno, njegovu karijeru. Ali ništa drugo se i ne očekuje od čoveka koji je ovo izjavio:

"Ovo je NBA. Dečacima ovde nije dozvoljen pristup (igra rečima, eng. No boys allowed). Veliki dečaci ne plaču. A kada to i rade, plaču u toaletu da ih niko ne vidi".

Na kraju, pokušao je da rekapitulira prethodnih 20 godina.

"Ovo je bio predivan period, bio sam okružen sjajnim ljudima. Ipak, odlazim sa blagom gorčinom, ne toliko zbog opraza već zbog kazne od 35 hiljada dolara koju moram da platim zbog navodnog kritikovanja sudija u subotu. To nije zabavno i osećam se kao da sam oteran od strane pojedinaca u ligi", rekao je, i dalje sa osmehom Džekson, nakon čega je napustio dvoranu.