Crvena zvezda na raskršću - najbolja sezona u istoriji ili već viđen scenario

Iscrpljujuća je bila utakmica koja je odigrana 15. februara u dvorani "Čair" u Nišu. Temperatura vazduha u hali bila je standardno visoka kada je u pitanju večiti derbi, a uložena energija tri puta veća od one koja je potrebna za neku drugu utakmicu.

Odrazilo se to već protiv Žalgirisa, koji je, mora se priznati, odigrao odličnu utakmicu, a Silvan Francisko pogađao onako kako će verovatno još jednom ili dva puta do kraja sezone.

I Andrea Trinkijeri je spremio sve defanzivne varijante da zatvori Zvezdino najjače oružje. Tačnije, dva. Filipa Petruševa i Džoela Bolomboja. I uspeo je. Nije Zvezda odigrala loše, ali je falila energija, više koncentracije, kada su morali da se pogode šutevi.

Treba biti iskren pa reći da je i Bajern zatvorio Zvezdinu unutrašnju igru, a crveno-beli nisu imali ideju kako da napadnu Bavarce. 

Košarkaši su ljudi od krvi i mesa

Igrači su živa bića, obični ljudi kao ostali, koji su, doduše, među najboljima u poslu kojim se bave, pa su zato tu gde jesu.

Međutim, kada se nešto osvoji, živo biće stekne utisak da je određeni posao obavljen i prirodno je da se telo i misli opuste, da se razmišlja na način da je nešto "urađeno". Pad je, može se reći, i očekivan.

Ali, pad koji se dogodi važno je kanalisati i ublažiti toliko da posledice ne dovedu do već viđenog scenarija kao pretohdnih godina i natpisa: Malo je nedostajalo za plej-of.

Prethodnih sezona često se govorilo o tome kako je važno dobro odigrati Kup, iskoristiti pauzu i spremiti se što bolje za poslednja tri i po meseca u sezoni.

Ove godine, Zvezdinoj ekipi, deluje da se dogodilo baš suprotno. Od meča sa Partizanom u finalu, energija je vidno nedostajala na svakom meču, pa i u duelu sa Zadrom koji su crveno-beli rutinski dobili.

Daleko od toga da ove godine Kup Koraća nije bio važan, kao što to ne sme da se kaže ni za prethodne, a ni za naredne sezone.

Ista imena u ekipi kao pre dva meseca, ali različiti ljudi na terenu. Ukratko tako bi mogla da se opiše Zvezdina igra u prethodne četiri utakmice.

Godine i povrede

Ipak, treba biti realan i reći da nije ni moguće održati istu formu tokom čitave sezone i igrati na isti način. Takve stvari diktiraju i povrede, koje crveno-bele u poslednje dve nedelje nisu zaobišle.

Dan pre utakmice sa Cedevita Olimpijom, Janis Sferopulos je na treningu imao samo osam igrača.

Fizička potrošnja u sezoni je očigledna, uzimajući u obzir i to da su gotovi svi igrači 30-godišnjaci.

Niko od njih vam neće reći da je umoran, ali telo ne može da sakrije to. Kada fali snage, igraču je uvek lakše da posle nekoliko driblinga i iskreirane pozicije šutne preko ruke, nego da probije do obruča i položi.

U praksi: kada u 35. minutu utakmice, na primer, Kenan ili Nedović izađu iz bloka, skoče i šutnu, ako lopta ne uđe, vrlo verovatno jedan od razloga je taj što fali snage i energije, što telo nije u fizičkom stanju kao na početku sezone. I to je sasvim prirodno.

Tri i po meseca istine

Već u četvrtak u Arenu dolazi Olimpija Milano, ali, verovatno, bez Nikole Mirotića. Prilika da se zbiju redovi u Zvezdi i iščupa pobeda, makar bila ona i na "najružniji" mogući način.

Postavlja se i pitanja na kakav će sastav moći da računa Janis Sferopulos, ali deluje da domaći teren ovaj put mora da se iskoristi.

Nije strašno kada je kriza rezultata, jer ako je forma dobra, i rezultat dođe. Ali, ako je i kriza forme, nije obećavajuće.

Ipak, Crvena zvezda i dalje igra svoju najbolju sezonu u Evroligi u prethodnih 15 godina.

Zvezda jeste šesta na tabeli, ali ako se pogleda međusobni skor, bolja je i od Bajerna i od Monaka, tako da je faktički četvrta, ako bi se u ovom trenutku završio regularan deo sezone.

Pre Kupa Zvezda je bila peta, sada šesta na tabeli. Menja li to utisak zaista toliko?