Direktor KLS-a Grujin za RTS: Stvorili smo finansijski zdrav organizam, kvalitet je prepoznat

Košarkaška liga Srbije u prethodnih nekoliko godina doživljava rast na svim poljima. Pre svega, klubovi su finansijski stabilni, imamo sve bolje igrače i trenere, utakmice su zanimljivije, a gledanost sve veća.

Zato se rodila ideja o napuštanju ABA lige i formiranju jedinstvenog domaćeg prvenstva, o čemu se sve više govori i u javnosti i u medijima.

Direktor KLS-a Aleksandar Grujin detaljno i opširno je govorio o napretku KLS-a naročito u prethodne tri godine. Temeljno su se pokrile teme uticaja ABA lige, finansija, interesovanja, kvaliteta i regularnosti.

Sistem "ključa" ABA lige ne dorinosi kvalitetu

Prva tema razgovora u prostorijama u Sazonovoj bilo je učešće srpskih klubova u ABA 1 i ABA 2 ligi, gde je, kako kaže Grujin, glavni problem "ključ" sa određenim brojem klubova iz svake zemlje učesnice. Bolje rešenje je učešće najkvalitetnijih ekipa, pa makar to značilo i 10 srpskih klubova u ABA 1, ističući primer Zlatibora, bivšeg prvaka ABA 2 koji nije mogao da pređe u viši rang upravo zbog "ključa".

"ABA 2 je osnovana kao utešna nagrada, da se malo zamažu oči, jer vi iz ABA 2 praktično i ne možete doći do ABA 1. Kako će srpski klubovi doći u ABA 1 i ABA 2? Tako što će se desiti korona pa će se poširiti liga. Ili će doći neki Dubai, pa ćemo mi kroz nju nekako volšebno doći do još jednog mesta", istakao je Grujin.

Nadmoć srpskih klubova prikazana je prošle sezone, gde su se Spartak i Vojvodina nametnuli kao najjači timovi u ABA 2 ligi. Početkom tekuće sezone, Vršac je odustao od takmičenja, uprkos rezultatima, jer je tražena svota od 25.000 evra za učešće. Na njihovo mesto ušao je Džoker.

"Srpski klubovi razvijaju košarku u regionu i uz to još treba da im platimo za učešće. Pa ko je ovde lud? To prihvataju jedino mazohisti. Priča mora da se okrene. Ako hoćete da vas razvijamo, morate da platite cenu na bilo koji način. Potpuno podržavam potez Vršca", naveo je Grujin.

Za formiranje jakog domaćeg prvenstva, prema njegovom mišljenju, vrlo je važno da Crvena zvezda i Partizan dobiju A licence od Evrolige. Definisanjem njihovog statusa olakšali bi se dalji koraci na putu do stvaranja sistema sa "večitima" kao učesnicima od prvog do poslednjeg kola.

U intervjuu za sajt RTS-a, košarkaš BKK Radnički Stefan Peno naveo je da u ovom trenutku bar četiri do šest klubova mogu da učestvuju po svom kvalitetu u ABA ligi. Grujin se potvrdno nadovezao na tu konstataciju.

"Sa 10-12 klubova u ovom momentu imamo dovoljno finansijski jak i stabilan organizam gde mogu bez problema da igraju u najvišem rangu takmičenja od početka do kraja. To donosi veliku popularizaciju košarkaškog sporta u celoj Srbiji. Mnogo više volimo da vidimo 'večite' i ostale klubove i u Leskovcu, i na Zlatiboru, i u Vršcu, Somboru... nego što bismo voleli da gledamo Cibonu, Split, Krku... Time bismo omasovili sport i animirali decu da se bave košarkom."

Izuzetno važna stavka je i prohodnost klubova iz KLS ka evropskim takmičenjima. Grujin navodi kako se intenzivno radi sa KSS-om oko obezbeđivanja mesta u Fibinim takmičenjima, bez učešća u kvalifikacijama, pošto, kako tvrdi, naša košarka to ne zaslužuje. Naravno, valja obezbediti i dodatnu finansijsku pomoć klubovima u tom slučaju, kako bi se rasteretili troškova putovanja, širenja fonda igrača itd.

Manjkavosti u sistemu kvalifikacija za Kup Radivoja Koraća

Iako "Žućkova levica" osvajaju samo "večiti", završni turnir Kupa je uvek inetresantno takmičenje. Međutim, u uvodnim kolima pojave se manje poznate ekipe, često iz nižeg ranga, bez šanse da iznenade neku od favorizovanih ekipa. Grujin zato smatra da lista učesnika treba da se odredi na osnovu plasmana na tabeli.

"Često ima zalutalih. Ako hoćemo najbolje klubove, oni moraju da dođu iz KLS, pa nek se to obezbedi kroz tabelu. Dešava se da KLS ekipe kiksaju u prvenstvu usled pada forme, ritma sreda–subota, povreda i puta izazvanih upravo mečevima u kvalifikacijama. Valjda je lepše da vidimo Vojvodinu, Vršac, Zlatibor, Džoker nego nekoga koji je tek simpatična priča za novine bez epiloga? Šta to njima znači? Sami plaćaju put, izgube u proseku sa velikom razlikom, dođu kao sa ratišta protiv ekipa na mnogo višem nivou", razjasnio je Grujin svoj stav.

Stabilnost finansija i interesovanje sponzora

Prelaskom na priču o finansiranju i budžetima klubova, Grujin kaže kako je prethodne godine očigledan veliki napredak u moći i stabilnosti učesnika KLS-a u tom pogledu. Za to je bilo potrebno probuditi svest košarkaških centara o njihovom velikom potencijalu, objašnjava Grujin.

"Megazvezde su pre tri godine zarađivale do 1.500 evra, a sada mogu da se naplate od 5.000 do 10.000 evra. Sada ne možete da dovedete igrača ispod 2.000 evra. Sem mlađih, kojima je važniji razvoj od zarade. Iskusni etablirani igrači su se vratili u ligu zato što prepoznaju stabilnost klubova i njihovu politiku", ističe Grujin, dodavši da do pre nekoliko godina za ovim takmičenjem nije vladalo veliko interesovanje, što sad nije slučaj.

Odlazak srpskih košarkaša u Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, BiH, pa i Poljsku, zbog bolje plate, bio je trend prethodnih godina, pa i decenija. Direktor KLS-a napominje da su finansijsku stabilnost klubova videli i igrači i treneri, koji po kvalitetu i znanju mogu naći dobar angažman u inostranstvu. Primeri poznatih trenera u KLS, poput Vladimira Jovanovića, Vladimira Đokića, Saše Nikitovića, Miroslava Mute Nikolića, Željka Lukajića, potvrda su da su prihodi pristojni, primanja redovna i dugovi sanirani.

"Tek sporadično možete da nađete slučaj igrača neisplaćenog na vreme. Košarka je kao rad u privredi. Živa stvar. Dolazi do probijanja rokova, što je normalno i kod najvećih klubova. Klubovi se finansiraju najvećim delom iz lokalnih samouprava, odnosno direktno ili indirektno od države, kroz preduzeća i sponzore", naglašava Grujin.

Grujin je podsetio da 2021. nije vladalo bogzna kako interesovanje za KLS, ali prenosi na kablovskom operateru "Arena sport" doprineli su rastu od 300 posto. Sponzorske ponude su sve veće, u osnovi je pomoć države.

"Država je bila veliki zamajac. Predsednika države, kog možete da volite i ne, to je lična stvar svakog građanina, ali mora da se poštuje sve što je radio za sport u Srbiji, za košarku naročito. Svi klubovi su tokom i nakon pandemije dva puta dobili direktnu pomoć od 50.000 evra, što ih je jako stabilizovalo... Sad je na njima samo da li će praviti timove sa mlađim ili iskusnijim igračima", rekao je Grujin.

Razvoj mladih igrača kao cilj i prioritet

Prema podacima KLS-a, od 243 registrovana igrača pred sezonu 2024/25, najviše ih je u uzrastu od 19 do 25 godina, njih 116. Mlađih od 18 godina je 38, a starijih od 26 je 89 igrača.

Kaže da je mlada superzvezda srpske košarke Nikola Topić kratko i vrlo uspešno nastupao za OKK Beograd, Dušan Beslać je kao igrač Vojvodine ušao na spisak tokom kvalifikacionih prozora, Bogoljub Marković blista u Megi, a Zvezdin Andrej Kostić igra odlično na pozajmici u Dinamiku. Grujin je naveo još neka imena koja zaslužuju, po njemu, poziv selektora Pešića – Marka Tofoskog iz BKK Radnički i centra Vršca Nemanju Popovića.

"Igrači treba da se razvijaju u KLS. To je najbitnija stvar. Da potom idu u naše najveće klubove, ali i da budu na usluzi reprezentaciji. To je ključ svega. Razvijamo igrača za velike klubove i reprezentaciju", izjavio je Grujin.

Uticaj stranaca sa druge strane "Velike bare"

Pri ulasku na stranice klubova na sajtu KLS-a može se primetiti da znatna većina u svojim redovima ima Amerikance. Konkretno, pred start sezone je registrovano 38 stranaca, od čega je 25 iz SAD. Naravno, taj broj se može menjati zbog odlazaka i dolazaka tokom sezone.

Stranci, naročito Amerikanci u KLS pronalaze pogodno tlo za afirmaciju i dalji proboj. Napreduju kroz ovo takmičenje, pa nađu unosnije ugovore.

"Dovodili smo strance onog momenta kada su zemlje u regionu počele da daju veće ugovore nego naši klubovi. Tada su se dovodili Amerikanci za 1.000-1.500 dolara. Letvica se sad pomerila. Stranci su bili jeftiniji od domaćih igrača, a to više nije slučaj, već igraju oni koji prave razliku. Ne samo da bi popunili broj", rekao je Grujin.

Od raspada SFRJ do nastanka ABA lige, vladao je romantični period čuvene "Vinston" Juba lige gde su "cvetali" klubovi iz provincije. Nažalost, često je taj cvat bio kratkoročan, jer su se po formiranju jakih ekipa i dolaska dobrih rezultata ti klubovi gasili. Kratkoročni projekti nisu bili retka pojava ni po ulasku u novi milenijum. Da li klubovi imaju planove na duže staze, čime bi se ova dinamika sprečila?

"Rukovoditi klubom i obezbediti sredstva je jedan od najtežih poslova. Jako je bitno shvatiti svoje mogućnosti. Čim rezultat ne prati finansiranja, morate se zaustaviti. Svi smo to iskusili manje-više. Osamdeset posto klubova su konstantni, bez promene u strukturi. Što pokazuje viziju na dve ili četiri godine. Zavisi od finansiranja. Uvek dođe do izletanja, ponese vas rezultat, to ne bude na kraju ispraćeno finansijama i kreće da škripi. Sada je jasna percepcija granica, želja i mogućnosti, što je za pohvalu. Oni koji su lako ušli i brzo ispali, bili su nespremni, ne prepoznavši kvalitet KLS-a", naveo je Grujin.

Borba za regularnost

Razlog slabijeg interesovanja prethodnih godina bile su i afere oko nameštanje utakmica. Odgovorni su kažnjeni, pojedini sudski sporovi još traju, ali je najvažnije da se uz saradnju Fibe problem rešava. Sarađuje se sa firmom “Sport radar” na otkrivanju novih slučajeva.

"U sezonama 2019/20. i 2020/21. smo kao liga podneli krivične prijave protiv N. N. izvršilaca, čime se pokrenuo mehanizam. U komunikaciji sa Fibom smo radili i danju i noću, kako bismo došli do procesuiranja određenih igrača. Nazivali su nas kladioničarskom ligom, a pokazali smo da se borimo protiv toga. I na čijoj su oni strani? Nas koji guramo onaj kamen ili oni guraju u nas? Što su ćutali, ako su znali?“, kaže Grujin.

Dodao je da nijedan igrač, klub sportski radnik neće biti izuzet.

Koja je poslednja utakmica KLS-a u kojoj je uživao?

"Duel BKK Radnički i Metalca nije bio za one sa malo slabijim srcem. O utakmici Vršca i Zlatibora sam dobio reakcije službenih lica i samih aktera da u poslednjih nekoliko godina bolju utakmicu nisu gledali, sudili, učestvovali u njoj. Meč na vrhunskom nivou. U šest odigranih kola je pet utakmica završeno sa pola koša u poslednjim sekundama. O tom nivou nismo mogli ni da sanjamo pre nekoliko godina. Bilo je situacija da se do poslednjeg kola nisu znale prve tri ekipe", podelio je svoje utiske.

Na kraju je naglasio da mu je velika želja veći prostor na Javnom servisu.

"Mnogo više me zanima da vidim rezultat naših klubova, nego ABA lige. Siguran sam da građani Srbije koji gledaju RTS na nivou cele države pa i šire, žele da čuju šta su klubovi iz njihovog grada uradili", zaključio je Grujin.