Diskretni heroji Srbije na putu ka Mundobasketu

Počevši od novembra 2021, reprezentacija Srbije je prošla dva kruga kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Bilo je klimavo, nesigurno, strepilo se, ali su na kraju ipak uz aplauz u hali „Aleksandar Nikolić" ispraćeni na Daleki istok.

Prevagnule su utakmice protiv Grčke u Beogradu i Turske u Istanbulu, gde smo bili u manje-više punom sastavu. Selektor Pešić je imao težak zadatak da mešovite sastave uigrava nekoliko dana pred utakmice i svako od njih je morao da se prilagodi novoj ulozi. Kumilo se i molilo, vuklo za rukav svaki put kada se pronađe malo prostora u evroligaškom rasporedu da se dovedu etablirana imena sa iskustvom na velikim takmičenjima.

Srbija se mahom oslanjala na momke nepoznate široj javnosti, brzo su zavoljeni kroz odlične partije i prikazanu borbenost. Da nije bilo tih diskretnih heroja, ko zna da li bismo se plasirali.

Aleksa Avramović

Ako bi postojala nagrada za MVP-ja kvalifikacionih prozora, pripala bi energičnom Čačaninu Aleksi Avramoviću. Igrač Partizana se i u prethodnim kvalifikacionim ciklusima, dok je još bio član italijanskog Varezea, nametnuo hrabrošću i efikasnim poenterskim učincima.

Aleksa je u sedam odigranih utakmica beležio 17,2 poena sa 41.5 odsto šuta za tri i čak 59 posto šuta za dva. Najefikasniji je bio protiv Slovačke u Beogradu sa 24 poena, Britance je zatrpao sa 20 poena u zaključnom meču kvalifikacija.

Iskoristio je levoruki bek rupu u rotaciji, česte izostanke Micića, Gudurića, Teodosića, Jaramaza da preuzime loptu u svoje ruke i hitrinom rešava napade Srbije. Izdanjima u nacionalnom timu zaslužio je angažman u crno-belom dresu. Da nije teško povredio šaku na pripremama, bio bi izvestan član „orlova" na Evrobasketu.

Dušan Ristić

Selektor Turske Ergin Ataman je posle tesnog poraza u Beogradu od Srbije naglasio iznenađujuću partiju centra Dušana Ristića.

„Čestitam Ristiću, koji je odigrao partiju života! Dao je sva četiri šuta za tri poena", rekao je Ataman, čija selekcija neće učestvovati na Mundobasketu, između ostalog zbog dva poraza od naše reprezentacije.

Bivši saigrač Deandrea Ejtona u Arizoni i član Crvene zvezde izgubio se sa košarkaške mape, na koju se vratio upravo kroz reprezentaciju.

Posle neuspeha na Evrobasketu, sumnjalo se da li bi Srbija mogla da pobedi Tursku na domaćem parketu. Ristić je sa 4/4 za tri i 16 poena doneo prevagu. Pešićev „kec iz rukava". Ume ponekad da šutne, ali četiri šuta bez promašaja ni mnogi bekovi ne mogu da ostvare.

Vrlo pristojnih 10 poena i pet skokova na deset utakmica, uključujući i dabl-dabl u Njukaslu protiv Velike Britanije, pomogli su u izostanku Jokića i Milutinova.

Ognjen Jaramaz

Prepuna „Štark" arena sledila se pri prizoru bolne grimase Vasilija Micića, koji se hvata za zglob i ne može da ustane sa parketa u krucijalnom duelu protiv moćne Grčke. Šta li ćemo da radimo bez osnove našeg napada na spoljnim pozicijama i MVP-ja Evrolige? Teodosića nema. 

Nema problema, tu je Ognjen Jaramaz. Popularni „Jare" je junački odigrao najbolji meč u dresu Srbije. Pogađao je trojke u prelomnim trenucima, prodirao ka košu, sjajno igrao odbranu nad Kalatesom – sav posao koji startni plej u utakmici tog ranga mora da obavi. Ispraćen je ovacijama. Završio je utakmicu sa 15 poena i impresivnim šutem iz igre 6/8.

Bivši omladinski šampion Evrope nije se libio da preuzme lidersku ulogu i uz vršnjaka Nikolu Jokića je bio najzaslužniji za trijumf.

Marko Jagodić-Kuridža

Filmska priča o najstarijem debitantu u istoriji košarkaške reprezentacije Srbije. Jagodić-Kuridža je prošao trnovit put od regionalnih balkanskih dvorana do evroligaških arena.

Pouzdan igrač uloge, koji će iskoristiti onoliko koliko mu pružiš. Nesebično će obaviti posao i izvršiti naređenja. Prvi meč za Srbiju i odmah odgovara sa 16 poena i odlučujućim pogođenim penalom protiv Letonije u Beogradu.

Brojevi nisu toliko oduševili, koliko činjenica da je neophodan deo skupog pazla. Možda nije u centralnom delu slagalice, smešten je u nekom uglu, ali bez njega nije kompletirana slika. Sigurnim i zrelim ponašanjem i redovnošću zaslužio je poziv Svetislava Pešića na Evropsko prvenstvo.

„Ovo ovde nisu strofe za ljigave i loše
Već za moje što se bore, diskretne heroje
Za obične likove, iskrene i dobre
Što ne nameću se mnogo, ali neće da se sklone", kažu uvodni stihovi Beogradskog sindikata u pesmi „Za sve moje ljude".

Upravi takvo „obični likovi, što se ne nameću mnogo, ali neće da se sklone" doneli su prevagu i pružili ključan doprinos, pokazavši da Pešić na njih uvek može da računa.