Era NBA "pekara i mlekara" ili divova vrednih Ilijade

Za najsvetlije godine najjače košarkaške lige na svetu NBA uzimaju se devedesete, period u kom su Majkl Džordan i njegovi Bulsi dominirali takmičenjem, i dvehiljadite, vreme kada su istim harali Šek i Kobi a na velika vrata ulazio je i Lebron Džejms, koji je svoju slavu tek najavljivao.

Jasno je da svaka generacija ima svoj uticaj i svoje favorite, ipak treba poslušati glas još jedne generacije, one koja je nepošteno bačena ne u drugi, već u treći plan. Kada neko od starijih poštovalaca košarke pomene šezdesete godine prošlog veka, obično mu ostali uzvrate komentarom "Ali tad su košarku igrali pekari i mlekari".

Istina, velikom broju košarkaša iz tog perioda košarka nije bila glavni posao jer su u to vreme oni još bili slabo plaćeni, te su neki imali još jedan stalni posao. 

Istorija je čudna i svako ima svoje tumačenje ovog vremenskog paradoksa. Ipak, ona ostaje nešto što se pamti a ujedno i zaboravlja, ona se prenosi, brusi i prepravlja i nema blagonaklonost točka vremena. Treba je uvažavati, ali ne i obožavati.

Istoriju ne pišu pobednici, istoriju pišu uticaj i monopol, pa zbog toga ona često ume da bude nepravedna. Lako se i brzo dodaju nove stranice koje nepravedno stare bacaju u senku. Jer da pobednici pišu istoriju, njene najveće i najsvetlije strane bile bi u šezdesetim godinama prošlog veka. Godinama Bila Rasela, najvećeg pobednika od svih, godinama "ikone" Džerija Vesta, godinama Čemberlenove stotke, godinama Robertsona i njegovih tripl-dablova.

NBA su 1946. godin osnovali vlasnici dvorana širom Amerike pod nazivom BAA (Košarkaška asocijacija Amerike) da bi tri godine kasnije dobila ime kakvo danas poznajemo udruživanjem sa konkurentnom NBL ligom.

Dugogodišnji plan za stvaranje velike košarkaške lige napokon je bio ostvaren. Ovo takmičenje je munjevitom brzinom pobralo simpatije javnosti u Americi pa su hale konstantno bile pune ljudi koji su gledali momke koji između obruča brane ugled njihovog grada.

Ipak najveću ekspanziju takmičenje je doživelo krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Najtrofejniji košarkaš ovog prestižnog takmičenja Bil Rasel u ligu dolazi 1956, kada potpisuje ugovor sa Boston seltiksima. Vilt Čemberlen počinje da nastupa 1959. i u narednoj deceniji postavlja rekorde u skoro svim statističkim kategorijama. Većina od njih i dan-danas nisu oboreni.

Džeri Vest, čiju siluetu koriste kao današnji logo NBA, u Lejkerese koji su tada igrali u Minepolisu stiže 1960. godine i u narednih 12 od 14 sezona koliko je proveo u ligi bio je u jednoj od prve dve petorke.

Koliko su oni zapravo bili dobri i šta su radili tokom karijere?

Bil Rasel, 11 prstenova, a deset prstiju na rukama

Bil Rasel je u ligi proveo 13 godina i osvojio nerealnih 11 titula šampiona sa prekidima 1958. i 1967. godine. Centar Bostona je samo jednom izgubio finale, a čak 12 puta je bio učesnik Ol-star utakmice. Rasel je pet puta bio MVP lige pa trofej namenjen MVP-ju finala zasluženo nosi njegovo ime.

Tokom svoje karijere 208 cm visoki centar sa rasponom ruku od 224 centimetra osvojio je još i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine.

Rasel nije bio poenterski efikasan kao njegov najveći rival Vilt Čemberlen, on je bio skakač, bio je asistent i bloker. Kao rođeni pobednik sa mentalitetom ratnika bio je spreman da učini sve samo da njegova ekipa dobije meč. Legenda NBA lige ima jedan od najimpresivnijih rekorda, u utakmici broj sedam finala 1960. godine zabeležio je 40 skokova.

Prvi je košarkaš koji je imao više od 20 skokova u proseku po sezoni, a to je uradio već u svojoj prvoj godini kao ruki.

Nikada nije izgubio "biti ili ne biti" utakmicu u plej-ofu, dobio je deset utakmica sedam koje su odlučile ispadanje ili prolaz.

Velikog košarkaša je 1980. godine Udruženje profesionalnih košarkaških pisaca Amerike proglasilo najboljim košarkašem svih vremena. 

Viltova stotka i još mnogo toga

Kada gledamo na rekorde, niko nije bio dominantan i ostavio trag kakav je ostavio Vilt Čemberlen. Vilt je svoje ime zlatnim nitima zašio na mnoge košarkaške rekorde koji po svemu sudeći neće biti oboreni u skorijoj budućnosti.

Čemberlen je protiv Njujork niksa 2. marta 1962. godine u pobedi Filadelfije od 169:147 ubacio 100 poena. Kada su videli kako mu dobro ide, saigrači su u drugom poluvremenu samo njemu dodavali loptu.

Napadi su se jako brzo završavali pa je Vilt uspeo da ostvari ovaj broj poena kada mnogi klubovi nisu uspevali da pređu ovaj broj.

Vilt drži rekord i po broju poena i asistencija u proseku po sezoni. Gorostas je u sezoni 1961/62. uspeo da dođe do proseka od 50 poena po meču, a karijeru je završio sa prosekom od 23 skoka. Osim poena, Čembrlen nosi rekord i po broju skokova na jednom meču, 24. novembra 1960. godine imao je 55 skokova. A čak 118 puta tokom karijere je uspeo da stigne od brojke od najmanje 50 poena na meču.

Čemberlen je bio poznat po raskalašnom stilu života: žurkama, alkoholu i ženama zbog čega je i oboleo od virusa HIV-a. Kada se na sve ovo doda činjenica da je već tokom prve sezone hteo da napusti ligu jer usled velikog broja udvajanja nije više uživao u igri, njegova dostignuća dobijaju još više na značaju.

Ono što ga je podstaklo da ne donese tu odluku definitivno je bila plata koju je imao. Vilt je u svojoj ruki sezoni bio najplaćeniji igrač lige sa zaradom od 30.000 dolara godišnje, što bi danas bilo više od 300.000.  

Džeri Vest, logo, imidž lige kakvu danas znamo 

Košarkaš koji je u ligi nastupao 12 godina i sve vreme ostao veran svojim Lejkersima, kojima je pomogao i da se presele iz Mineapolisa u Los Anđeles i vetrovito i hladno vreme zamene vrelim kalifornijskim suncem i plažama. 

Vest se viđa svakog dana, svakog sata a možda i minuta jer svako ko ugleda logo najpopularnijeg košarkaškog takmičenja videće siluetu ovog nekada nezaustavljivog beka koji je u eri visokih i jakih centara izborio svoje mesto pod reflektorima.

Legendarni bek je čak 12 puta bio u prvoj ili drugoj petorci NBA lige, a njegov prosek od 46 poena po meču u plej-of serijama još nije oboren. Sa Lejkersima je osvojio samo jednu NBA titulu jer je igrao u doba moćne dinastije Boston seltiksa i vremenu Bila Rasela.  

Vest je u vremenu u kom je igrao izgledao kao košarkaš koji se iz osamdesetih vratio dvadesetak godina u prošlost. Njegova tehnika vođenja lopte i šuta miljama je odskakala od svojih rivala ali i saigrača. 

Oskar Robertson, "otac" tripl-dablova 

Oskar Robertson bio je otkrovljenje kada se pojavio u najjačoj svetskoj ligi. Poznat je pod nadimkom "Veliki O", a poznat je po 181 tripl-dablu koji je ostvario u svojoj 14 godina dugoj karijeri, u čak 106 njih postizao je više od 30 poena.

Ono što je interesantno je da Veliki O tvrdi da za vreme ovih dostignuća nije znao da tripl-dabl kao statistička kategorija postoji.  

Robertson je svojim stilom igre napravio presedan i otvorio vrata za igrače poput Ajzeje Tomasa i Medžika Džonsona. Svoju jedinu titulu osvojio je 1971. godine sa Milvokijem.  

Košarkaš koji je igrao na poziciji plejmejkera devet puta zaredom bio je uvršten u najbolju petorku lige, a pobedio je u najviše Ol-star mečeva.

Jedan je od tri košarkaša koji su u svojoj ruki sezoni beležili više od 30 poena po meču, a u sezoni 1967/68. postao je prvi igrač u istoriji koji je na kraju regularnog dela vodio i po broju poena i po broju asistencija.

Oba kluba u kojima je igrao, Sakramento kingsi i Milvoki baksi, u njegovu čast povukli su broj koji je nosio iz upotrebe. Nacionalna asocijacija trenera Amerike imenovala ga je igračem veka.  

Nisu '60. godine protekle samo u bravurama Čembrlena, Rasela, Vesta i Robertsona. Impozantan broj velikih imena je u tim godinama hodao parketima i pravio uspehe vredne istorije. Neki od njih su još: Eldžin Bejlor, Džeri Lukas, Bob Petit, Sem Džouns i Bejli Hauvel. 

Film "Troja" iz 2004. godine inspirisan epom "Ilijada" završava se rečenicom na koju bi i sam Homer bio ponosan: „Neka kažu da sam živeo u vremenu divova, neka kažu da sam živeo u vremenu Hektora krotitelja konja, neka kažu da sam živeo u vremenu Ahila."

Sve je manji broj ljudi koji mogu da kažu identičnu rečenicu malo manjih epskih razmera ali sa sličnom težinom koju nosi: "Neka kažu da sam živeo u vremenu divova, neka kažu da sam živeo u vremenu Viltove dominacije, neka kažu da sam živeo u vremenu Bila Rasela."