Piksijevih pet dilema pred meč sa Švajcarskom

Važna pobeda nad Švajcarskom i očekivani poraz od Španije u prethodna dva susreta ostavili su Srbiju u poziciji da sama odlučuje o svojoj sudbili u Ligi nacija.

"Orlovi" se trenutno nalaze na trećem mestu u grupi, koje bi im garantovalo učešće u baražu za opstanak u A diviziji i naredne sezone, s tim što imaju mogućnost i da napreduju, ali isto tako i da se bez nove šanse vrate za rang niže.

Sve dileme oko obezbeđivanja baraža Srbija bi mogla da reši već u petak u Cirihu, gde bi u slučaju remija ili pobede ostavila Švajcarce bez prilike da se pomere sa poslednjeg mesta.

Međutim, uprkos nešto lošijim igrama izabranika Murata Jakina, selektora Dragana Stojkovića i njegove izabranike očekuje izuzetno teška utakmica, koju dodatno otežavaju kadrovski problemi.

Stoga popularnog Piksija i pre samog početka meča očekuje nekoliko veoma važnih odluka.

Ko će na gol?

Ime prvog golmana ekipe na najvažnijim mečevima posle Evropskog prvenstva ne bi se dovodilo u pitanje, da se Predrag Rajković nije povredio, zbog čega nije bio u mogućnosti da se odazove na poziv.

Iako Srbija trenutno raspolaže sa više veoma kvalitetnih čuvara mreže, Rajkovićevo odsustvo predstavljaće veliki problem, pre svega zbog forme u kojoj je se nalazio golman Al Itihada.

Bio je verovatno i najbolji pojedinac na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, a sa odličnim izdanjima nastavio je i u mečevima Lige nacija.

Protiv Španije u Beogradu je bio najzaslužniji za osvojeni bod, zaustavivši napad koji je očarao svet na Evru, dok je protiv Švajcarske u Leskovcu uz nekoliko bravura odbranio i penal Brelu Embolu.

Da se utakmica kojim slučajem igra uoči Evra, ne bi se postavljalo ni pitanje ko će biti Rajkovićeva zamena. Vanja Milinković-Savić je u jednom periodu imao čak i status prvog golmana, ali je nakon Evra u nešto lošijim odnosima sa Savezom i selektorom, te se ponovo ne nalazi na spisku, iako redovno brani za Torino.

Takav rasplet ostavio je Piksiju tri dobre, ali neproverene opcije. Za mesto među stativama prethodnih nekoliko dana nadmetali su se Đorđe Petrović, Aleksandar Jovanović i Veljko Ilić.

Petrović od nabrojanih ima najviše reprezentativnog iskustva, imajući u vidu da je do sada sakupio tri nastupa na prijateljskim mečevima. Uz to, bio je deo ekipe koja je učestvovala na Evropskom prvenstvu, iako nije dobio šansu.

Prethodne sezone je neplanirano dobio šansu u Čelsiju i ostavio je solidan utisak, ali je ipak morao na pozajmicu u Strazbur, gde je ove sezone na osam utakmica primio čak 16 golova i ne nalazi se u previše dobroj formi.

Sa druge strane, Jovanović je više puta u prethodnih nekoliko godina dokazao da je jedan od najkonstantnijih pojedinaca posrnulog Partizana. Odličnim partijama skrenuo je pažnju na sebe i bio prepoznat od stane selektora koji ga je uvrstio u sastav na prethodna dva okupljanja.

Ilić i dalje čeka na debi, ali je imao prilike da se tokom prošlog reprezentativnog prozora bolje upozna sa saigračima i trenutno je najdalje od mesta u startnih 11, iako je sasvim zasluženo dobio poziv posle dobrih izdanja u TSC-u.

Izbor golmana mogao bi da bude presudan za uspeh u naredne dve utakmice, a kako za sada stvari deluju, Piksija očekuje veoma teška odluka.

Problemi na levom boku

Nakon utakmice sa Španijom, delovalo je da je Piksi konačno rešio pitanje pozicije levog krilnog beka koje ga je neko vreme mučilo.

Veljko Birmančević je svojim zalaganjem, defanzivnom revnošću, igrom u tranziciji i pokrivanjem Lamina Jamala na utakmici sa Špancima dokazao da je srpski selektor napravio dobar potez pruživši mu šansu na levoj strani.

Utisak je ostao isti i nakon narednih duela, zbog čega je bilo izvesno da će zaigrati i u poslednja dva reprezentativna meča u godini.

Međutim, Piksi će morati ponovo da traži drugo rešenje, s obzirom na to da je i Birmančević otkazao zbog povrede, koja se dovodi u pitanje usled sukoba koji je imao sa rukovodstvom Sparte iz Praga za koju nastupa.

Aleksa Terzić i Filip Mladenović izdvajaju se kao dve najlogičnije opcije, s tim što fudbaler Panatinaikosa ima značajno više iskustva i verovatno će se Piksi odlučiti za njega na levoj strani, bez obzira na to koju formaciju izabere.

Postoji i šansa da Andrija Živković zaigra po levoj strani, iako ga je nekadašnji tener Nagoje pre svega koristio kao desnog krilnog beka. Živković je jedan od igrača kom je Piksi poklanjao najviše poverenja, a kako je sada tu i Kosta Nedeljković, ne bi bilo čudno da se fudbaler Paoka preseli na levi bok.

Dugo čekane slatke muke prilikom odabira napadača

Za razliku od odbrane, čije sastavljanje može predstavljati pozamašan problem, Piksija očekuju slatke muke kada je reč o izboru napadača za predstojeće utakmice.

U prva dva meča u grupi, selektor nije mogao da računa na Dušana Vlahovića, ali ni na Aleksandra Mitrovića, koji važe za najbolje opcije na mestu centarfora. Vlahovića nije bilo ni na prethodnom okupljanju, ali se zato Mitrović vratio i protiv Švajcarske pokazao da je i dalje sposoban za nadmetanje na vrhunskom niovu.

Sada se na spisku konačno nalaze obojica, što ponovo otvara više puta postavljeno pitanje o tome da li napadači Al Hilala i Juventusa mogu da funkcionišu zajedno, a da ostatak ekipe ne trpi, pre svega defanzivno.

Još u Kataru je Piksi pokazao da ne preza od toga da svoja dva najbolja špica pošalje zajedno na teren, što je na primer dalo rezultat u prvom poluvremenu protiv Švajcarske na Svetskom prvenstvu kada su se obojica upisali u listu strelaca.

Međutim, više puta se pokazalo da prisustvo oba golgetera na terenu nepovoljno utiče na igru u defanzivi i da previše opterećuje vezni red. Zbog toga je Piksi pokušao sa određenim korekcijama u Nemačkoj, te se Vlahović u momentima kada se Srbija branila povlačio i pomerao udesno, što na kraju nije dalo željeni rezultat.

Uprkos tome, uparvinje Mitrovića i Vlahovića nije nemoguća misija, što se videlo i na meču protiv Švedske pred odlazak na Evro koji može da posluži kao eklatantan primer. Naročito bi trebalo obratiti pažnju na akciju koja je Srbiji donela drugi gol, a u kojoj su oba napadača savršeno odradila svoj posao - prvi otvorio prostor i razigrao krilnog igrača, a drugi napao bočnu loptu i pretvorio je u pogodak.

Osim toga, Srbija će imati ulogu autsajdera u Cirihu, a i za razliku od duela sa Švajcarcima na velikim takmičenjima, neće morati da napadne po svaku cenu, s obzirom na to da se nalazi u boljem položaju.

Piksi bi znajući sve to mogao da se opredeli za veći broj igrača u veznom redu kako di dobio na čvrstini, ali i to otvara pitanje koji od pomenute dvojice napadača trenutno ima prednost.

Gudeljova uloga i deficitarno mesto štopera

Nemanja Gudelj je godinama bio jedan od igrača čije se pojavljivanje na reprezentativnim okupljanjima nikada nije dovodilo u pitanje.

Osim što je redovno igrao u Sevilji, sa kojom je osvojio dve Lige Evrope, imao je ulogu čoveka od zadatka i poverenja kod Piksija i garantovao sigurnost, bez obzira na poziciju na kojoj je igrao.

Pehovi sa povredama u prethodnom periodu udaljili su ga od nacionalnog tima, ali je posle perioda rehabilitacije ponovo uspeo da uspostavi kontinuitet i vrati se u formu koja je značila i povratak među "orlove".

Sevilja se muči ove sezone kao retko kada u prethodnoj deceniji, ali je za Gudelja važno da je ponovo postao redovan član startne postave, pre svega na poziciji zadnjeg veznog, ali po potrebi je igrao i štopera, kao što je to često bio slučaj i u nacinalnom dresu.

Upravo će taj njegov kvalitet biti od velike koristi Stojkoviću, koji zbog suspenzija neće moći da računa na Strahinju Erakovića i Nikolu Milenkovića. Strahinja Pavlović ima zacementirano mesto na poziciji štopera, ali je pitanje ko će mu praviti društvo i da li će to biti dvojica ili samo jedan štoper, u zavisnosti od formacije.

Takav razvoj događaja ukazuje na Gudeljovo gotovo sigurno prisustvo na terenu od početka meča, ali je pitanje na kojoj poziciji će nastupiti. Njegovo iskustvo će svakako biti od značaja, bez obzira na mesto na terenu, a postoji velika verovatnoća da bi mogao i da menja pozicije u toku susreta.

Njegovim prisustvom u poslednjoj liniji, Srbija bi svakako bila mnogo jača na lopti, ali bi izgubila na snazi i brzini, što bi Embolo mogao vrlo lako da kazni.

Minuti Andrije Maksimovića

S obzirom na mnogo problema sa povredama, Piksi je na prethodna dva spiska uvrstio nekolicinu igrača koji su dobili retku priliku da osete kako je to kada utakmice svog državnog tima gledate sa najboljih mesta.

Pitanje je da li će neki od njih ikada ponovo dobiti poziv, ali se jedno debitanstsko ime izdvojilo i trebalo bi da bude redovno na narednim spiskovima.

Andrija Maksimović oduševio je srpsku fudbalsku javnost svojom partijom na 174. večitom derbiju, kojom je zadobio poverenje Vladana Milojevića i dobio značajan prostor u narednom periodu.

Počeo je da stiče iskustvo i u Ligi šampiona, a zrelost koju je pokazao donela mu je i Piksijev poziv, ali i reprezentativni debi protiv Švajcarske, uz još pola sata protiv Španije.

Iako defanzivno više nego korektna, Srbija je pokazala da joj nedostaje kreativnost i da se muči u izgradnji napada, odnosno u prenošenju lopte pred protivnički kazneni prostor. Upravo su to najveći Maksimovićevi kvaliteti i nema sumnje da će igrač njegovog profila biti neophodan "orlovima" u budućnosti.

Pitanje je međutim da li je Maksimović momentalno spreman da napravi razliku i unese kreativnost i mirnoću u vezni red. Iako bi njegova veća minutaža mogla mnogo toga dobrog da donese Srbiji, jasno je da bi guranje uvatru 17-godišnjaka koji ipak nije Lamin Jamal moglo lako da se Piksiju obije o glavu.

Realnija opcija je da svoju šansu sačeka sa klupe, mada je Stojković često znao da iznenadi sa ofanzivom postravkom i kada se to nije očekivalo.