Neka Bog da sreće da se vrate dani

Iako je prošlo 20 godina, čini se kao da je bilo juče. Darko Pančev se zaleće, šutira loptu sa bele tačke po sred gola, trese mrežu i donosi trofej tadašnjeg Kupa šampiona Crvenoj zvezdi. Najveći uspeh srpskog fudbala do danas nije zasenjen, a kako stvari stoje, neće skoro.

Neka se pamti da je su u legendu "crveno-beli" ušli bez poraza, a na putu do finala pred Zvezdom su poklekli Grashopers, Glazgov Rendžers, Dinamo iz Drezdena i minhenski Bajern. U finalu poslednja prepreka, koja je uspešno prevaziđena je francuski šampion Olimpik iz Marseja.

Ne sme ni da se zaboravi da je te sezone, strelac najvažnijeg gola u istoriji kluba, Darko Pančev, bio i najbolji strelac Evrope, osvajač "zlatne kopačke". Mora da se napomene da je to bilo poslednji put kada je neki klub sa istoka Evrope osvojio ovaj trofej.

U najvažnijem meču i istoriji Crvene zvezde tada su igrali: Dika Stojanović, Refik Šabanadžović, Vladimir Jugović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Robert Prosinečki, Siniša Mihajlović, Dejan Savićević, Darko Pančev i Dragiša Binić.

Na klupi su bili Milić, Jovanović, Momčilović, Tošić i Lukić. Deo ove generacije bio je i sjajni Duško Radinović, ali zbog parnih kartona on nije mogao da nastupi u finalu.

Trener ekipe bio je Ljupko Petrović, a ogromna zasulga za stvaranje ove moćne generacije idu tadašnjem predsedniku Draganu Džajići i generalnom sekretaru Vladimiru Cvetkoviću.

Danas, dve decenije posle Barija, ostaju samo lepe uspomene u surovoj stvarnosti našeg najtrofejnijeg kluba. Ipak, "Delije" se i dalje nadaju da bi jednog dana sa svojim klubom mogli da dotaknu zvezde.

"Neka Bog da sreće da se vrate dani, slavni dani naše prošlosti, da i deca naša na Marakani, raduju se svetskoj tituli", pesma koja često odzvanja severnom tribinom. Nadamo se da će jednog dana stihovi ove navijačke pesme postati stvarnost.