"Osam i po", najveća laž savremenog fudbala

Može se polemisati o fudbalskim ukusima, ali jedno je sigurno – Maradona je najunikatnija pojava na travnatim terenima, Vejn Runi je bio najkompletniji fudbaler, Ferencu Puškašu je bilo lako da zabija golove jer je iza sebe imao "lažnu devetku" Nandora Hidegkutija.

Majkl Koks, autor teksta "Predstavljamo 8,5, hibridnu poziciju koja uobličava trku za titulu u Premijer ligi" promašio je istorijski period u kome se pojavljuje pozicija kojom se bavio, navodeći da je Pep Gvardiola uspostavio "lažnu devetku" oličenu u Lionelu Mesiju pre 15 godina u Barseloni. Zaboravljajući da je zapravo pomenuti Hidegkuti prva "lažna devetka".

Hidegkuti je prema zapisima hroničara prvi put igrao na ovoj poziciji, iza Šandora Kočiša i Ferenca Puškaša 1953. godine u takozvanoj "utakmici veka" na Vembliju. Protiv Engleske, Mađar je tada postigao tri od ukupno šest pogodaka za svoj tim.

Pored toga, Hidegkuti je tokom karijere igrao kao ofanzivni vezni i bio je ključni igrač Mađarske koja je stila do finala Svetskog prvenstva 1954. godine. U finalu protiv Nemačke, Hidegkuti je postigao dva gola. Njegova pokretljivost i kretnja uopšte bili su revolucionarni u tom periodu. 

Koksova zabluda malih razmera

Majkl Koks ističe da se pozicija 8,5 nalazi između centarfora i igrača "ušuškanog" u veznom redu u formaciji 4-3-3. Britanac navodi da je nova pozicija najvidljivija u timovima koji pretenduju za titulu u Premijer ligi – kod Pepa Gvardiole u Sitiju to je Hulijan Alvarez, Jirgen Klop u Liverpulu na toj poziciji koristi Kodija Gakpa, dok je Mikel Arteta u Arsenalu ovu ulogu poverio Kaiju Havercu. Zapravo to o čemu Koks piše je čista "lažna devetka" i nema govora o stvaranju nove pozicije. 

Trener i analitičar reprezentacije Srbije do 17 godina i Fudbalskog kluba TSC, Jezdimir Nedeljković u razgovoru za RTS navodi da predstavljeni igrači, prototipi takozvane 8,5 uloge na terenu, dolaze iz proaktivnih i dominantnih ekipa koje žele da dominiraju i kontrolišu utakmice posedom lopte.

U tekstu britanskog novinara reč je o fudbalerima koji obično nisu tradicionalni centralni napadači, već igrači koji su tokom karijere često igrali kao napadači na drugim pozicijama, ali uvek u vrhu napada. 

"Glavni motiv za njihovu novu ulogu je želja trenera da pored devetke na terenu, u drugoj liniji tima, postoji još jedan fudbaler koji ima atribute i kvalitete napadača, ali ujedno može da radi i sve što zahteva i nešto povučenija pozicija na terenu – i da se brani i da napada na više načina, da igra na malom prostoru", istakao je Nedeljković.

Alvarez, Haverc i Gakpo, primećuje Nedeljković, često se suočavaju sa protivnicima u blizini njihovih šesnaesteraca i najveći deo utakmice provode duboko na polovini protivnika, kao i to da su u istim zonama kao i klasični napadači.

Stoga, najveću odgovornost za protok i progresiju lopte među ofanzivnim ekipama nose defanzivni vezni igrači, defanzivci i golman.

"U tom slučaju treneri se neretko opredeljuju za nešto drugačije profile igrača na pozicijama 'osam' i 'deset' koji im mogu doneti više igrom bez lopte i u završnici napada", rekao je Jezdimir Nedeljković u razgovoru za RTS.

Pojedini treneri ponekad su zatočenici sopstvenih zabluda, te od igrača zahtevaju pokrivanje pozicije na kojoj igra. To podrazumeva da se igrači zadržavaju na svojim tradicionalnim pozicijama, kao što je bek na poziciji beka, a centarhaf na poziciji centarhafa, bez velikih transformacija u igri iz osnovnih uloga.

Međutim, Pep Gvardiola, Jirgen Klop i Mikael Arteta prihvataju razvitak fudbala, a neretko ga i sopstvenim zamislima menjaju, i iz tog razloga su među najpriznatijima u svojoj branši.

Nedeljković je mišljenja da uspešni treneri u pripremi utakmice planiraju kako da kontrolišu tok igre na način koji odgovara timu.

"Tako i selektuju igrače – u zavisnosti od faze i zone u kojoj će se određena pozicija najviše nalaziti u toku utakmice i šta ta faza i zona zahteva najviše od atributa i kvaliteta igrača i ko je igrač čiji kvaliteti i atributi na to mogu najbolje odgovoriti – mnogo više nego nekakvim robovanjem pozicije igrača", istakao je Nedeljković.

Napadači daju golove, a odbrana i golmani?

Fudbal iz godine u godinu evoluira, ali ponekad se čini da gotovo ništa nije promenjeno u percipiranju i prihvatanju igre. Međutim, detalj kao što je ponovna aktuelizacija "lažne devetke" govori o potrebi da fudbal bude dopadljiviji publici. 

Mora se istaći i da fudbal nije samo dobar napad, već i odbrana koja prati dešavanja na suprotnoj strani terena, a pritom i diktira intenzitet i koncepciju igre.

"Golmani su igrači i zajedno sa centralnim defanzivcima čine moderne plejmejkere, kako je rekao Luj van Gal. Od centralnih defanzivaca se traži da se brane u situaciji jedan na jedan na ogromnim prostorima, brzina kao faktor i kvalitet im je postala bitnija negoli kod ofanzivnih fudbalera, dok su bekovi postali vezni igrači koji i dalje moraju da se brane kao defanzivci i to uglavnom protiv protivničkih najboljih individualaca", naglašava trener i analitičar.

Nedeljković u tom smislu smatra da stručnjaci u Srbiji moraju da budu svesni, ali i da mnogo bolje prate savremene trendove u kontekstu razvoja mladih igrača.

"Danas igrači ne igraju poziciju već igraju fudbal", kazao je Jezdimir Nedeljković.

Forma efikasnog napada u današnjici

Timovi koji igraju sa "lažnom devetkom" nužno ne znači da nemaju pravu devetku, već time brojčano u napadu postaju nadmoćniji u odnosu na protivnika. Razume se, krilni igrači popunjavaju šesnaesterac, a protivničku ekipu previd ili greška koštaju primljenog gola.

Dolazak Erlinga Holanda je unapredio Mančester siti, premda drugi fudbaleri poput Kevina de Brujnea, Rodrija, Fodena, Silve i naročito Alvareza omogućavaju i stvaraju prostor Norvežaninu da postiže golove.

"Ideja igranja sa 'lažnom devetkom' uglavnom leži u želji da se s njom pravi određeni višak nad protivnikom u centrali i time olakša progresija lopte do poslednje trećine. To dovodi protivnika u dilemu, konkretnije njegove centralne defanzivce", navodi analitirač reprezentacije i TSC-a.

Nedeljković primećuje da je u takvim trenucima ekipa koja se brani ima dve mogućnosti.

"Striktno pratiti kako se 'lažna devetka' spušta ka lopti, ili je bolje ostati na svojim pozicijama i ne otvarati prostor? Ako se tim odluči za praćenje, važno je da uigranim pokretima dođe do kontra kretnji, gde krilni napadači ili vezni igrači iz drugih linija napadaju prostor koji se dodatno otvorio iza protivničke poslednje napadačke linije. Ovaj deo igre je važan, jer ako ne postoji uigrani mehanizam, gubi se kasnija dubina u napadu, posebno kada je reč o kompaktnim timovima. S druge strane, u slučaju da se ekipa ne odluči za praćenje kretnje 'lažne devetke', igra između linija, progresija do poslednje trećine i napadanje protivnika licem je znatno olakšano, ali ispred i dalje postoje igrači koje treba izigrati kako bi se došlo do gola", naglasio je analitičar TSC-a Nedeljković.

Treneri se susreću sa mnogo pitanja na terenu na koja konstantno traže i po svemu sudeći nalaze odgovore. Ponekad se, kao Gvardiola, vrate u istoriju i reaktiviraju stare ideje, te ih kombinuju sa modernim shvatanjem fudbala.

S tim u vezi, od fudbalera se svakodnevno traži inovativniji i  prilagodljiviji pristup. Među elitom svetskog fudbala više se ne govori o pozicijama, one postaju irelevantne, već su bitne uloge igrača.