Читај ми!

Umetnost igre

Marija Marković: Fudbal je nova kategorija umetnosti

Grafički radovi dizajnerke Marije Marković krase brojne monografije uspešnih fudbalskih i drugih sportskih kolektiva širom sveta. Poruke zahvalnosti i podrške fudbalera, između ostalih, Alana Širera, Davida Trezegea i Karlosa Valderame nisu samo priznanje za stvaralački rad već i potvrda njene umetničke autentičnosti.

Марија Марковић: Фудбал је нова категорија уметности Марија Марковић: Фудбал је нова категорија уметности

Marija Marković diplomirala je grafički dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti u rodnom Beogradu, a izradom plakata – na kojima su sportisti, u prvom redu fudbaleri – bavi se nešto više od jedne decenije.

U radovima, tj. dizajnu postera ona spaja fudbal i umetnost, što nije čest slučaj, međutim, tematski posmatrano, pojmovi su izuzetno privlačni, ali i gotovo svakodnevno aktuelni.

Plakati na kojima su prikazane legende svetskog fudbala nastali su u Marijinom doživljaju ove igre kroz umetničku prizmu.

Radovi su joj objavljivani na brojnim specijalizovanim sajtovima, ali i u britanskom Dejli miroru, francuskom Mond diplomatiku i drugim (ne)sportskim časopisima i portalima.

Uticaj u pronalaženju vlastitog umetničkog izraza – dizajn kolaža – imala je istorija umetnosti i kultura u najširem smislu.

"Istorija umetnosti je svakako jedan od izvora inspiracije. Taj uticaj se ne vidi direktno na radovima, više je moja navika da iznova pokrećem kreativnost kroz stvaralaštvo meni bitnih umetnika kao što su Anri Matis, Baskijat, Botičeli, Alfons Muha, Karavađo, Boš... Stilski se u potpunosti razlikuju, ali su umetnici neprevaziđenog talenta i oka za detalje, kolorit, kompoziciju. To onda biva lepa osnova za traženje sopstvenog izraza, kao što je u mom slučaju bilo sa fudbalom. Fudbal mi nekako od svih sportova daje najviše prostora da budem kreativna i pruža toliko toga da mogu da stvaram unedogled, a da to nema ograničenja. Drago mi je što poslednjih godina dizajn u fudbalu postao sve više zastupljen i nadam se da će tako biti i ubuduće", navodi Marija Marković.

Neki od veličanstvenih fudbalskih trenutaka ovekovečeni su objektivom kamere ili foto-aparata, pokretima kičice na platnu ili su opevani u pesmama ljubitelja igre.

Najčešće se o svečanim, uzbudljivim i uopšte važnim fudbalskim momentima govori u superlativu, a poznato je da se priče prenose s kolena na koleno.

U tom smislu, narativ o jednom sportskom trenutku u kome se sve zaustavlja, pogoduje mnogim umetničkim diciplinama, a najviše prija vizuelnim, jer ostaje u sećanju ljudi dok je sveta i veka.

U svakodnevnim razgovorima, neretko se za fudbalske velemajstore ističe da su umetnici s loptom na terenu.

"Koliko god zvučalo kao floskula, fudbal spada u neke nove kategorije umetnosti. Odavno je izašao iz okvira igre i razonode. Upravo je jednostavnost fascinantna i neobjašnjivo je zašto je toliko ljudi zaokupljeno fudbalom koji dovodi do stanja krajnosti – od potpunog transa i euforije do očaja. Tako je i sa fudbalerima koje idealizujemo do te mere da dobijaju epitete bogova, kraljeva, fenomena, umetnika... I samim tim kad klasifikujemo fudbal kao svojevrsnu umetnost, opravdano je onda reći za velikane fudbala da su umetnici sa loptom, a da to niko ne smatra pretencioznim, već je postalo jedan opšteprihvaćen pojam kojim se daje na značaju njihovom talentu", ističe grafička dizajnerka Marija Marković.

Radove Beograđanke krasi prenaglašenost pojedinaca, a u manjoj meri je to jedan sportski kolektiv. Centralne figure su predstavljene sa određenom dozom svečanosti.

Kada je reč o procesu izrade, Marija ističe da nema pravila i vremenskih okvira, osim kada radi određene projekte po narudžbini.

"Sve zavisi od toga za koju je svrhu rad i koliko slobode dobijem da prikažem nekog igrača i ono što je specifično za njega. Recimo, ako je rad za časopis uvek dobijem kompletan tekst ili rezime istog na osnovu koga izvlačim najbitnije detalje. I ono što je vrlo često, dobijem od urednika ili autora teksta potpunu slobodu da uradim onako kako sam doživela članak i samog igrača bez nekih specijalnih korekcija. To je zaista privilegija, kada kao umetnik, odnosno dizajner, sasvim slobodno možete da realizujete svoju ideju. Vremenski, to ume da bude i proces od nekoliko sati, ako sam u naletu inpiracije, pa do nekoliko dana, ako detaljno povezujem tekst i igrača ili klub", rekla je dizajnerka Marija Marković.

Tokom Mundijala u Brazilu 2014. godine, Marija je zadobila pažnju medija, pre svega inostranih, a samim tim, kako je potvrdila u tom periodu, obim posla, tj. porudžbina joj se povećao.

Nezahvalno je precizno pobrojati medije i klubove s kojima je sarađivala, međutim, čelnici pojedinih fudbalskih giganata kao što su recimo Bajern Minhen, Napoli ili Atletiko Madrid, tražili su od nje da im umetničkim pečatom ovekoveči monografiju kluba.

Marija u razgovoru ističe da je najzadovoljnija kada dobije pozitivnu povratnu informaciju nakon urađenog posla.

Neretko, shodno tematici koju obrađuje dobijala je pozdrave i podršku u radu i od brojnih fudbalskih zvezdi, poput primera radi Roberta Prosinečkog, Karlosa Valderame, Alana Širera ili Davida Trezegea.

"To je recimo bio moj početak kada su prvo mediji iz Engleske poput Dejli mirora i Telegrafa pisali o mojim radovima, zatim ubrzo i mediji iz drugih zemalja. Tada su i krenule prve saradnje. Osećaj kada posle svakog urađenog posla dobijem pozitivnu povratnu informaciju je verovatno i najbolji podstrek za dalji rad. Jedna od skorijih saradnji bila je sa minhenskim Bajernom za koji sam dizajnirala kartice na kojima su njihove pojedine legende u cilju promotivnog materijala za interne potrebe kluba, pa se tako nadam da će neki od tih radova doći do nekadašnjih i sadašnjih fudbalera. Koliko se sećam bilo je povratnih informacija od Trezegea, Valderame, Širera, Zamorana... Recimo, fotografiju Roberta Prosinečkog sa mojim radom čuvam kao baš dragu uspomenu. Nije mala stvar kada rad dođe u ruke takve legende", naglašava Marija Marković.

Prema sopstvenom priznanju, Marija je ljubitelj Crvene zvezde, ali navijačka pripadnost je nije sprečila da ostvari uspešnu saradnju sa "večitim" rivalom, Partizanom. 

U tom smislu, posao i navijačka opredeljenost su odvojene kategorije, a odnos Zvezde i Partizana predstavlja, kao što je poznato, neiscrpan izvor inspiracije, ne samo za umetnike.

"Čini da je poslednjih godina ekspanzija popularne kulture prilično aktuelna, samo je stvar čija će kreativnost biti upečatljivija i čija je estetika bliža čijem ukusu. Recimo da je kod Partizana to trenutno izraženije, ako ćemo objektivno. Vrlo bitna stavka u svakom poslu je da se ostave po strani neke lične emocije i pristrasnost. Tako je bilo u situaciji kada sam ranije sarađivala na nekoliko projekata sa Košarkaškim klubom Partizan. Mogu da kažem da su krajnji rezultat te saradnje radovi koje smatram vrlo kvalitetnim, kao recimo kalendar koji je tada rađen, zaista je bio specifičan kao neka vrsta vremeplova u retro maniru kroz 12 bitnih momenata iz istorije kluba. Iako su iz tadašnjeg marketinga znali da sam simpatizerka crveno-belih, to nijednog trenutka nije bio problem u saradnji", navodi Marković.

Posmatrajući Marijine radove, uočljivo je da su fudbaleri najzastupljeniji.

U vezi s tim, kako sagovornica navodi, fudbal je na dnevnom nivou prisutan u njenom životu, a njeno interesovanje ne prestaje nakon završenog posla.

"Mislim da ipak mora da se voli fudbal jer se to vidi kroz radove, kroz detalje, kroz odabir fotografija, neke pojedinosti koje su karakteristične za klub ili igrača i to oni koji prate fudbal znaju da cene. Trudim se da ispratim što više, nekad je to selektivno ili me gotovo sve zanima. U svakoj ligi imam klubove koji su mi zanimljivi i volim da sam upućena u aktuelnosti u vezi sa njima. Verovatno će zvučati banalno, ali nije postojao igrač koji nije bio specifičan po nečemu, ali sam se recimo tokom nekih saradnji upoznavala sa pričama o klubovima i igračima o kojima nisam mnogo ili ništa znala. I onda kreće dodatno istraživanje i otkrivanje pravih dragulja o kojima se malo zna", ističe Marija Marković.

Fudbal čak i za laike, ali i za one koji pomno prate događaje u vezi sa ovim sportom predstavlja između ostalih i estetsko mišljenje. To se najočitije ogleda u privlačnosti prema određenoj vrsti igre ili na koncu dresa koji igrači nose.

Kada je reč o izgledu, obično se ljudi opredeljuju za neki tim neretko i zbog boje kluba, odnosno primera radi zbog pojedinaca koji nastupaju u vizuelno lepim majicama.

"Estetika dresova mi je jedna od omiljenih stvari koje volim da pratim iz sezone u sezonu. Svake godine je pravo uživanje kada klubovi predstavljaju nove garniture dresova i čini mi se da se sve više oslobađa ta kreativnost, drugačiji i smeliji kolorit, vez, upadljiviji motivi i izlazak iz nekih standardnih okvira kada je u pitanju dizajn. Što se mog izbora tiče, volim dresove Boke juniors, Vest Hema, Zvezdine retro dresove. Zatim, estetiku reprezentacije Francuske, Italije i poslednjih godina Nigerije i Japana. Recimo, jedni od dražih dresova su mi Fjorentinin iz perioda kad su Fila i Nintendo bili sponzori i Parmin Čempion–Parmalat dres na pruge, i naravno, dres Jugoslavije iz 2000. godine", navodi sagovornica, Marija Marković, grafička dizajnerka.

Marija ističe da ne želi da izdvaja dosadašnje radove, jer je u svim uložila napor kako bi izgledali najbolje moguće u datom momentu.

"Pod uspehom bih navela to što radim ono što zaista volim i nadam se da će biti tako i u budućnosti. Volela bih da se držim ovog trenutnog, u vezi sa sportom. Premda, nikad se ne zna, sve zavisi od prilika i okolnosti, ali za sada i nadam se u narednom periodu dizajn u sportu je moj glavni fokus", zaključuje Marija Marković.

Марија Марковић
петак, 19. јул 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару