Miloš Milutinović, umetnik na terenu

Miloš Milutinović bio je zvezda reprezentacije 50-ih, a možda i najbolji fudbaler Partizana svih vremena.  

"On je bio na terenu kao umetnik ne bih ga ni sa kim uporedio za mene je bio uniko del mundo moj brat", rekao je poznati stručnjak Bora Milutinović.

Jovo Vuković, novinar i publicista rekao je da je Miloš driblao na najteži način, kroz sredinu, bez kretanja cik-cak već pravo ka protivničkom golu.

Nakon Evropskog omladinskog prvenstva 1951. koje je Jugoslavija predvođena Milošem Milutinovićem osvojila, a na kom je proglašen za najboljeg igrača turnira, oko njega počinju da se otimaju Crvena zvezda i Partizan.

"To je u nekom smislu bio rat između vojske i policije jer je Partizan smatran vojnim a Zvezda policijskim klubom, to je trajalo par nedelja. Crne limuzine su defilovale na liniji Beograd-Bor, Miloš je izjavio da je navijao za Zvezdu ali da mu je cilj da igra uz Bobeka jer ga je smatrao najboljim. Zbog toga Partizan dobija tu borbu i Miloš dolazi u Humsku", rekao je Vuković.

Kup evropskih šampiona prvi put je organizovan 1955. Partizan iako nije bio šampion Jugoslavije - zbog kvaliteta i atraktivnosti igrača dobio je specijalnu pozivnicu. Učestvovalo je 16 klubova, igralo se na ispadanje. Miloš je postigao prvi gol u istoriji Kupa šampiona, u prvom kolu protiv Sportinga iz Lisabona koji je Partizan dobio ukupnim rezultatom 8:5 a 6 od 8 Partizanovih golova postigao je Milutinović.

Ipak u četvrtfinalu protiv Reala u Madridu Partizan je izgubio 4:0 a Milutinoviću su poništena dva, mnogi će reći regularna gola. Pobeda od 3:0 i nova dva gola Milutinoviča u revanšu po Beogradskom snegu nije bila dovoljna za polufinale. Osvajač prvog Kupa evropskih šampiona postaće Real a najbolji strealac, iako je odigrao samo četiri meča bio je Miloš Milutinović.   

"Ja sam od njih učio i naučio mnogo stvari. Šahovska igra je veoma važna. Jedna fudbalska utakmica je ustvari jedna šahovska igra, ko se najbolje nađe na šahovskom polju taj ima uspeha kao trener a Miloš se izvanredno snalazio i na šahovskoj tabli i kao trener i kao igrač", rekao je njegov brat Bora.

Pred kraj karijere Miloš se iz Francuske vraća u Jugoslaviju, ali ne u Partizan već u OFK Beograd kao sportski direktor. U tom periodu za "Romantičare" igra njegov brat Bora i na Karaburmi se stvara perspektivan tim. Međutim nakon dve godine na funkciji tehnike, Miloš se vraća aktivnom igranju u 35. godini. Glavni razlog bio je da pomogne mladom timu da ne ispadne iz lige. U tome mu je pomogao još jedan veteran. Dragoslav Šekularac takođe dolazi u OFK Beograd. Ta 1968. možda i jeste bila varljiva za studente, ali ne i za ljubitelje fudbala. Beograd je dobio svoj najromantičniji tandem.

Po završetku igračke karijere bio je jako dobar trener.