Na šta je Čelsi potrošio rekordnih 629 miliona evra u prelaznom roku

Čelsi je ove sezone potrošio više novca na kupovinu igrača nego, primera radi, svi klubovi Bundeslige zajedno.

Najbolji mladi fudbaler Svetskog prvenstva Enco Fernandez postao je novi fudbaler Čelsija u rekordnom transferu Premijer lige.

U poslednjim satima zimskog prelaznog roka ove sezone, iz Befike u Čelsi Fernandez je prešao za 120 miliona evra i potpisao je ugovor do 2031. godine.

Čelsi je samo u januaru 2023. potrošio 330 miliona evra na dovođenje fudbalera.

Pored Fernandeza, klub je platio za Veslija Fofanu iz Lestera 80 miliona evra, Mihaila Mudrika iz Šahtjora 70 miliona...

Tokom tekuće sezone kupljeni su još Malo Gusto iz Liona za 30 miliona, Noni Madueke iz PSV-a za 35 miliona, Benoa Badijašil iz Monaka za 38, Žoao Feliks iz Atletiko Madrida plaćen je 11 miliona, ali bez prava otkupa ugovora, Andrej Santos iz Vasko da Game – 12 miliona, a David Datro Fofana iz Moldea došao je za 12,5 miliona evra.

Pre početka sezone 2022/2023, Čelsi se dogovorio o transferu Rahima Sterlinga, Marka Kukurelju i Pjer-Emerika Obamejanga za ukupno 130 miliona evra.

Novac potrošen na transfere fudbalera je novi svetski rekord jednog kluba. Pre Čelsija, najviše novca je u jednoj sezoni za kupovinu igrača potrošila Barselona u sezoni 2017/2018. – 380 miliona evra. 

Senke Ambramoviča na Stamford bridžu 

Roman Abramovič je na čelo kluba iz Londona došao u leto 2003. godine, a od tada do prodaje Čelsija važio je za najvećeg potrošača ne samo u Engleskoj, počevši od transfera Andrija Ševčenka iz Milana za tada rekordnih 30 miliona evra.

Sredinom prošle godine, Fudbalski klub Čelsi dogovorio se o iznosu prodaje: 4,25 milijardi funti, odnosno 4,97 milijardi evra.

Kupoprodaja kluba dogovorena je između konzorcijuma na čijem čelu se nalazi Tod Boli, američki biznismen i vlasnik bejzbol tima Los Anđeles dodžers, i dotadašnjeg vlasnika Romana Abramoviča.

Čelsi je objavio prodaju pre nego što je britanska vlada uvela sankcije Romanu Abramoviču zbog navodne povezanosti sa Vladimirom Putinom, a u vezi sa ratom u Ukrajini.

Fer-plej, finansijski fer-plej 

Uefa je pokrenula finansijski fer-plej 2010. godine kada je Evropa bila u ekonomskoj krizi, tj. recesiji, s rekordno visokim stopama nezaposlenosti u zemljama koje su bile u takozvanoj dužničkoj krizi.

U lošim ekonomskim uslovima, evropski klubovi su ostvarili jedan od najvećih finansijskih gubitaka u istoriji fudbala.

Pojedine procene ekonomista se kreću od milijardu do milijardu i po evra minusa na nivou cele Evrope u tom periodu.

Nakon toga uvedene su mere štednje u budžetima država članica, ali i uopšte u Evropskoj uniji, a posledično, finansijska kriza se odrazila i na Uefu, a zatim i na fudbalske klubove.

S tim u vezi uveden je finansijski fer-plej, da bi se sprečilo eventualno prezaduživanje, a kasnije i bankrot klubova.

Što znači da prihodi i troškovi u budžetima klubova moraju biti u ravnoteži. Nije dozvoljeno da vlasnici klubova pokrivaju minus, jer bi na taj način najbogatiji klubovi, odnosno njihove gazde, pokrivale (sopstveno) loše poslovanje iz drugih izvora.