Uspon i pad Njujork Kosmosa (drugi deo)

Dolaskom velikog kvarteta koji su činili Pele, Bekenbauer, Kinalja i Karlos Alberto, Njujork Kosmos je konačno dobio sve što je potrebno da osvoji titulu. Imajući u vidu da se skoro niko nije ni sećao šampionata koji su osvojili 1972. godine, kada je fudbal u Americi bio anoniman sport, očekivanja publike su bila da se velika pojačanja konačno isplate i na terenu.

Svodici tog vremena tvrde da je ekipa Njujork Kosmosa u to vreme bila nešto poput Harlem Globtrotersa, putujući cirkus. Na gostovanja su išli prvom klasom, osim igrača na put su išli menadžeri, prevodioci (imajući u vidu da je u ekipi bilo fudbalera različitih nacija), članovi uprave, prijatelji kluba... Popularnost kluba i pažnju koju su privlačili, ličio je na onu koju su imale najpopularnije rok grupe tog vremena.

Sezona 1977. godina bila je poslednja u Peleovoj karijeri, tako da su saigrači bili izuzetno motivisani da najboljeg fudbalera planete u penziju isprate sa šampionskim peharom. Te sezone nije bilo grešaka kao u prethodnoj. U finalu plej-ofa Kosmos je pobedio ekipu Sijetla i osvojio šamionsku titulu, drugu u istoriji, prvu sa vanserijskim fudbalerima u timu. Slavlje navijača bilo je nezapamćeno. Njujork će dugo pamtiti trenutak fudbalske slave.

Oproštaj Pelea od Njujork Kosmosa dogodio se nekoliko meseci kasnije. Brazilac je poslednji meč za njujoršku ekipu odigrao 1. oktobra 1977. godine protiv svoje bivše ekipe Santosa. Za tu utakmicu rasprodat je čitav kapacitet stadiona od 77.691 mesta. Mnoge poznate javne ličnosti tog doba okupile su se na krcatom stadionu Džajantsa. Pele je po jedno poluvreme odirao za Santos i Kosmose, ekipa iz Njujorka meč je dobila rezultatom 2:1.

Ogroman broj navijača na tribinama ne samo na tom, već i na mnogim drugim mečevima bio je plod mukotrpnog rada ljudi iz kompanije Warner Communications Stivija Rosa vlasnika kluba. Oni su uslepi da amerikanizuju igru dovevši na stadion čirlidersice, svečane orkestre, ljude u kostimima Duška Dugouška, na poluvremenima je trajao zabavni program, publiku su oblikovali da bude slična onoj u bejzbolu ili NFL-u.

Dovedeno je i 14 novih fudbalera iz sedam različitih zemalja, čime je Kosmos još više postao internacionalni tim. Zanimljivo je da je u to vreme bilo toliko stranaca u ekipi da je tek poneki igrač bio Amerikanac ili Kanađanin. Samo sa prostora bivše Jugoslavije, u nekom trenutku za Kosmose je igralo čak sedam igrača. Dres ovog kluba između ostalij nosili su: Vladislav (Bogi) Bogićević, Ivan Buljan, Vito Dimitrijević, Refik Kozić, Radi Mitrović i Jadranko Topić, kao i Verner Rot koji je sa osam godina emigrirao iz SFRJ u Ameriku. 

Najveći trag u Kosmosima ostavio je bivši igrač Crvene zvezde Vladislav Bogićebvć Bogi koji je za njujoršku potpisao 1978. godine i nikada nije igrao zajedno sa Peleom. Za razliku od mnogih stranih igrača koji su u Njujork dolazili u poznoj karijeri Bogićević je u „Veliku jabuku" stigao kao 27-godišnjak u najboljim fudbalskim godinama. Ostao je upamćen kao najbolji asistent u istoriji lige sa 147 asistencija i 31 golom. Najbolju saradnju na terenu imao je sa Kinaljom kome je namestio najveći broj golova. U SAD je zbog svojih igara dobio naimak „Maestro". U svih sedam sezona koliko je igrao za Kosmos Bogićević je bio deo prvog ili drugog ol-star tima lige, a najbolji asistent prvenstva bio je 1981. 1982. i 1983. godine. Popularni Bogi je 2002. godine ušao u Američku Kuću slavnih.

Vito Dimitrijević je u Njujork Kosmos došao jednu sezonu ranije1977. godine, odigrao je 39 utakmica na . kojima je postigao pet golova dok je 20 utakmica odugrao i za Los Anđeles Astekse. Iste godine stigao je i nekadašnji igrač Veleža Jadranko Topić, ali je za Njujork odigrao samo šest utakmica na kojima je postigao jedan gol.

Nekadašnji igrač Partizana Refik Kozić je u Americi igrao za Tampu dok je u Kosmos stigao 1983. godine kada je postojalo samo dvoransko prvenstvo. Ivan Buljan je nakon Hajduka i Hamburga poslednju sezonu u karijeri 1981/82. odigrao u Njujorku gde je na 33 utakmice postigao tri gola.

Kao što je pomenuto Vorner Rot je rođen u tadašnjoj Jugoslaviji, ali je sa osam godina njegova porodica emigrirala u SAD. Za Kosmos je igrao od 1972. do 1977. godine. Nakon toga čak je upisao nekoliko nastupa za reprezentaciju SAD.

Nakon titule i euforije 1977. godine činilo se da je fudbal uhvatio korenje i u SAD. Stadioni su bili sve puniji, a ostale ekipe kopirale su recept Njujork Kosmosa i dovodili su za velike pare fudbalske zvezde na zalasku karijere. Zanimljivo je da je te 1977. godine otpušten dugogodišnji trener Gordon Bredli, kome je to bio drugi mandat u Kosmosu. Do toga je navodno došlo zbog Bredlijeve odluke da Kinalju stavi na klupu. Kinalja se navodno žalio „glavnokomandujućem", vlasniku kluba Stiviju Rosu koji je uslišio želje svog miljenika. Štaviše, za trenera je doveden italijanski stručnjak rođen u Južnoj Africi Edi Firmani i to na insistiranje Kinalje. Mnogo godina kasnije bišvi generalni menadžer ekipe Klajv Toj taj potez je prokomentrisao rečima: „Ludaci su konačno prezueli ludnicu".

Iako je Firmani doneo titule 1977. i 1978. godine mnogi smatraju da je najvažnije odluke na terenu i van njega donosio upravo Kinalja. To se dogodilo i kada je Firmani napustio klub, Đorđo je bio glavni. Ipak, bez Pelea fudbal u Njujorku i Americi izgubio je na glamuru.

Odsustvo Pelea se nije toliko osećalo na terenu koliko van njega. I pored toga što su u drugim klubovima bili igrači poput Krojfa i Džordža Besta, harizma kojom je Pele digrao fudbal u Americi je nestala. Sve je počelo da se kreće silaznom putanjom.

Nakon dve titule, 1977. i 1978. godine  Njujork Kosmos je u plej-ofu 1979. godine poražen od Vankuvera. Ta godina je bila prekretnica, ne samo za Kosmos već i za fudbal u Americi. Američka televizija Ej-Bi-Si (ABC) koja je prenosila utakmice, nije produžila prava na prenose. Razlog je bio veoma niska gledanost od 2,3 procenta. Američka publika je volela da gleda fudbal, ali na stadionu, nije bila oduševljena kada to gleda na televizoru. Naviknuta na sportove u kojima ima dosta prekida, tajm auta i sličnih odugovlačenja, fudbal nije izgleda bio dovoljno televizičan za američkog ljubitelja sporta. Nekoliko ideja da se televizija iskoristi za razne emisije o fudbalu u kojima bi se promovisali najbolji igrači, potezi i sprovodile analize je odbijena, a sve se svodilo na suve prenose mečeva. Šansa koju su dobili je propuštena, fudbal je na ulasku u osamdesete godine prošlog veka bio u krizi.

Sami klubovi pa i liga doprineli su da se balon od sapunice rasprsne. Fudbaleri su bili  visoko plaćeni, jer su svi sledili recept Njujork Kosmosa. Sa sve manje prihoda sve više klubova je poslovalo sa gubitkom. Bez obnovljenih televizijskih prava više nije bilo stabilnosti. U vreme najveće ekspanzije oformljena je liga sa čak 24 kluba koja je finansijski bila neodrživa.

Liga je dostigla vrh 1980. godine kada je Njujork osvojio četvrtu titulu u istoriji. Ali bez novog ugovora o prenosima san da fudbal postane nacionalni sport je ugašen.

Završni udarac Njujork Kosmosu dao je tajkun Rupert Mardok koji je pokušao da preuzme kompamiju Stivija Rosa, Warner Communications, koja je posedovala klub. Kompanija se odbranila od ovog napada, ali je morala da proda nekoliko popularnih i firmi, između ostalog i „Atari". Novca za najatraktivnije igrače više nije bilo. U tim trenucima kao „šlag na tortu" dolazi postavljenje Đorđa Kinalje na mesto predsednika kluba. Saigrači i ljudi bliski klubu iz tog vremena tvrde da je Kinalja vodio svoju politiku, da je unosne ugovore davao fudbalerima sa kojima je bio dobar, dok je zanemarivao one sa kojima je bio na ratnoj nozi i da je najzaslužniji za totalni finansijski sunovrat ekipe. Kada se svim mukama doda i finansijska kriza u SAD i sve veći broj nezaposlenih, spasa za fudbal nije bilo.

Ono kroz šta je prolazio Njujork Kosmos, prolazio je i ostatak lige. Svi klubovi su do 1982. godine bili gubitaši. Te godine Njujork Kosmom je osvojio i poslednju, petu titulu.

Iste godine harizmatični vlasnik Kosmosa Stivi Ros učinio je poslednji pokušaj da spase, ne samo klub, već i fudbal u Americi. Pokušao je da u zemlju dovede najveće fudbalsko takmičenjem, Mundijal. Svetsko prvenstvo 1986. godine dodeljeno je Kolumbiji, ali je ta zemlja još 1982. godine odustala od domaćinstva. Tražila se zamena, a Ros je tu video šansu da se fudbal u SAD reanimira. Ros je upregao sve fudbalske i političke veze koje je imao ne bi li ostvario cilj. Ipak, 1983. godine FIFA je objavila da će domaćin Mundijala 1986. godine biti Meksiko. Poslednja šansa za opstanak fudbala je nestala. Igrač Karlos Alberto je posvedočio da je nakon tih vesti Ros rekao: „Ovo je kraj".

Njujork Kosmos 1983. nije ušao u plaj-of, prvi put još od 1975. godine. Poslednja godina u postojanju Njujork Kosmosa je 1984. kada je tim rasformiran, a samo nekoliko meseci kasnije i liga. Njujork Kosmos je postojao još jednu sezonu koju je odigrao u dvoranskoj ligi pre nego što je skroz prestao da se takmiči,

Kraj Njujork Kosmosa nije značilo i smrt legendarnog kluba. Fudbalska akademija koja je osnovana još 1977. godine nastavila je da postoji, a njom je upravljao bivši generalni menadžer ekipe Pepe Pinton koji je zadržao i pravo na ime kluba. Ovo je postalo važno nekoliko decenija kasnije kada je osnovano novo profesionalno takmičenje MLS (Major League Soccer).  Mnogi su tražili da franšiza koja bude stacionirana u Njujorku dobije ime Kosmos, ali Pinton je to odbio smatravši da novi klub neće negovati zaostavštinu bivšeg Kosmosa. Tako je klub iz „Velika jabuke" dobio ime Njujork Red buls.

Tek kada su drugi gradovi u kojima se nekada igrao fudbal počeli da vraćaju ekipama imena koja su nosili dok je postojala NASL (North American Soccer League)  liga, Pinton je promenio mišljenje. On je 2009. godine prodao ime kluba engleskom biznismenu Polu Kimsliju koji ima planove da klub priključi MSL ligi. U tu svrhu osim Pelea, kao bivšeg igrača, okupio je još nekoliko fudbalskih legendi poput Erika Kantone. Prve takmičarske utakmice Njujork Kosmos j u novoosnovanoj North American Soccer League (koja osim imena nema veze sa ligom koja je ranije postojala) . Ekipa Kosmosa je tamo napravila momentalan uspeh, već imaju bazu navijača a utakmice u proseku posećuje oko 7.000 ljudi, a ove godine osvojila je i prvu titulu.

Iako se mislilo da će već 2014. godine Njujork Kosmos postati član MSL lige, umesto njih biće Njujork Siti (New York City FC). „Ulaznicu" od 100 miliona dolara za takmičenje u MSL ligi platili su Njujork Jenkisi i Mančester Siti, koji su vlasnici tog  fudbalskog kluba. Njujork Siti će tako postati 20 klub u profesionalnoj ligi, dok će Njujork Kosmos čekati neku drugu šansu da postane deo elite.

Jedna od mnogih zaostavština Njujork Kosmosa je povratak fudbala u SAD. Ova zemlja koja je od 1950. godine i uspešnog učešća na Mundijalu zaboravila da fudbal postoji, već 1990. godine imala je reprezentaciju na Svetskom prvenstvu. Od tada reprezentacija SAD je učestvovala na svakom od šest svetskih prvenstava.