Miris zlata, a ponovo ukus gorčine

Ovaj neuspeh prevazilazi i onaj iz 2022. godine, kada je Srbija poražena, takođe u osmini finala od Italije na Evropskom prvenstvu.

Ali ovaj poraz boli mnogo više, jer je pitanje da li će ova generacija i grupa momaka imati još jednu priliku da uradi nešto veliko, a da je obećavala da može da uradi, jeste.

U nokaut fazi Evrobasketa suštinski ne može da zaluta nijedan tim koji nije zaslužio da se tu nađe. To je pokazala i Portugalija protiv aktuelnog prvaka sveta Nemačke, a šta tek reći za Finsku. Tri igrača poznata široj javnosti i devet anonimusa. Delovala je Finska kao lak plen. Zamka u koju je lovac, tj. Srbija, ponovo upao.

Ipak, Finska je bila sve – samo ne plen. Bežala je, koprcala se i na kraju pobegla je Srbiji. Ne dešava se svaki dan Australija i ne vraća se Srbija svaki put iz nokdauna. Ovoga puta, osim što nije mogla, nije ni zaslužila.

Istina je da su srpsku reprezentaciju zadesili mnogi pehovi. Najpre povreda kapitena Bogdana Bogdanovića. Videlo se u ovoj utakmici koliko je značio. Bez jasne vizije u igri i bez igrača koji može da povuče u ključnim momentima, reprezentacija je često delovala zbunjeno, bez energije i bez identiteta. Kasnije se nadovezala povreda i Tristana Vukčevića, pa Alekse Avramovića. Sve to se računa, ali energija koja je prikazana je nedopustiva.

Ima i objektivnih razloga zbog čega su košarkaši tako delovali na terenu. O tome će se više čuti narednih dana, ali odbrana na utakmici sa Fincima nije postojala i nije bilo želje da postoji.

Mnogo nesporazuma. Loše branjen reket. Čak 20 dopuštenih ofanzivnih skokova. Nekomunikacija u odbrani, gestikulacije između srpskih igrača, pognuta glava u pojedinim momentima. Mnogo je to signala koji su upućivali na ono najbolnije – ponovo.

Ne može Nikola Jokić sam da igra, iako je igrao sam. Imao je i on grešaka, ali pojedine loše stvari treba tolerisati zarad mnogo više dobrih koje inače radi.

Nestali su svi spoljni košarkaši reprezentacije Srbije. Ekipa nije delovala kao tim. Nije bilo žestine, iskre, vatre koja bi potpalila ono što ova selekcija poseduje. Nije imao ko od igrača da podvikne, kao nekada Miloš Teodosić vidno iznerviran na tajm-autu (Svetsko prvenstvo u Španiji 2014).

Srbija je okupila najkvalitetniji sastav u poslednjoj deceniji, a prema rečima Svetislava Pešića, čak i bolji od onog iz 2001. godine, ali, rekao je – "ako to dokaže na terenu". Tim to nije dokazao, štaviše razmišljajući racionalno i objektivno, obrukao se.

Pripreme su protekle u odličnoj atmosferi, igra je izgledala zrelo, timski, moderno. Ali šta je to donelo na Evrobasketu? Na kraju, apsolutno ništa konkretno.

Može da se govori o seriji nesrećnih okolnosti, o povredama, bolesti, virusu, ali kada se podvuče crta – ovaj poraz predstavlja istorijski neuspeh.

Selekcija Svetislava Pešića je poražena ne samo rezultatski već i energetski, taktički i mentalno. Finska je odigrala hrabro, pametno i disciplinovano i potpuno zasluženo izborila pobedu koja se s pravom može nazvati šokantnom.

Srpski košarkaši su u jednom od najvažnijih mečeva prosto zakazali – opravdano ili ne, zakazali su. I u trenucima kada je individualni kvalitet trebalo da bude presudan, upravo taj segment je izostao. Izlišno je u ovom trenutku govoriti o imenima i zvanjima – na terenu su bolji bili oni koji su više verovali u svoju igru.

Nikola Jokić je, kao i uvek, bio monumentalan – statistički dominantan i na trenutke nezaustavljiv. Ali košarka je kolektivna igra. A kada tim nema žara, discipline u odbrani, ni genijalnost pojedinca ne može da bude dovoljna.

Ovo je drugi uzastopni Evrobasket na kojem Srbija završava takmičenje već u prvoj nokaut rundi. Paradoks je veći tim što ekipu predvodi trostruki MVP NBA lige i šampion, igrač koji je u punom vrhuncu karijere i trenutno za mnoge najbolji na svetu. A ipak, i dalje Srbija nema zlato sa njim.

Srebro iz Manile i bronza iz Pariza ostaju kao podsetnici na kvalitet koji ova generacija nesumnjivo poseduje. Generacija oko Jokića će možda ostati upamćena najtalentovanija, ali u isto vreme i najnedorečenija.

Za sada.