Italija - branilac titule kog niko ne uzima za ozbiljno

Za razliku od četiri titule prvaka sveta, Italija je samo dva puta u svojoj istoriji uspevala da postane šampion Evrope, propustivši pritom šest od ukupno 16 Evropskih prvenstava.

Poslednje je pak bilo 1992. godine, a u prethodnih sedam izdanja, Italijani su se čak tri puta našli u finalu.

Trijumfalni debi i nadmudrivanje u "kolevci fudbala"

Prvi od dva trofeja osvojili su daleke 1968. godine na svom terenu, ali i prvom učešću na Prvenstvima Evrope. U finalu su tek nakon revaša – penali još uvek nisu bili praktikovani – uspeli da savladaju Jugoslaviju i domognu se titule koja će im biti jedina u narednih 53 godine.

U prvom meču je bilo 1:1, a golove su postigli Džajić i Domengini, da bi Italijani pogocima Rive i Anastasija u drugoj utakmici pobedili sa 2:0.

Između se smestilo nekoliko propuštenih šampionata, dva polufinala, veliki broj razočaravajućih ispadanja, ali i dva neuspeha u finalima 2000. i 2012. godine. kada su gubili od Francuske i Španije.

Pred prethodno prvenstvo takođe im nisu davane prevelike šanse, pre svega usled kvaliteta drugih selekcija poput Engleske i Francuske.

Međutim, Italijani su prvo veoma lako prošli grupu sa maksimalnim učinkom nakon pobeda protiv Turske (3:0), Švajcarske (3:0) i Velsa (1:0). Usledila su dva trijumfa rezultatom 2:1 protiv Austrije i Belgije, čime su se "azuri“ plasirali u polufinale gde ih je čekao stari dužnik – Španija. Utakmica je završena rezultatom 1:1, a ekipa Roberta Mančinija je prošla u finale nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.

U finalu su se sastali sa Engleskom (1:1) u meču koji su takođe odlučili penali i iz kog su Italijani izašli sa drugom titulom nakon tri vezana promašaja engleskih reprezentativaca.

Rezervacija puta preko Alpa i kratka istorija sa Albanijom i Hrvatskom

Odbranu trofeja Italija je započela u u kvalifikacionoj grupi C zajedno sa Engleskom, Ukrajinom, Severnom Makedonijom i Maltom.

Mučili su se dosta Italijani i pokazali zbog čega je njihovo osvajanje turnira predstavljalo iznenađenje. Englezi su im osvetu za poraz iz finala servirali iz dva dela, dok je remi sa Severnom Makedonijom u Skoplju dodatno zakomplikovao situaciju.

Tek u poslednjem kolu, remijem sa Ukrajinom, "azuri" su uspeli direktno da se plasiraju na šampionat na kom ih je sačekala najteža grupa.

Sa Albanijom se do sada nisu susretali, što i ne čudi, ako se ima u vidu da su Albanci samo jednom učestvovali.

Sa Hrvatima su odigrali samo jednu utakmicu i to na Prvenstvu 2012. u okviru grupne faze. Meč je završen rezultatom 1:1, što je više išlo u korist Italije koja je kasnije stigla i do finala, dok su Hrvati takmičenje završili u grupi.

Najveće rivalstvo u istoriji Evropskih prvenstava

Sa "crvenom furijom" su pak "azuri" kreirali verovatno i najveće rivalstvo u istoriji Evropskih prvenstava. Turnir u Nemačkoj biće 11. na kom Italija učestvuje, a susret sa Španijom 20. juna biće čak osmi međusobni duel dve selekcije, s tim što su 2012. godine odigrali dva meča na jednom prvenstvu.

Žreb ih je prvi put spojio u grupnoj fazi 1980. godine (0:0) a zatim osam godina kasnije kada je Italija trijumfovala u meču u grupi sa 1:0.

Na naredni susret čekalo se 20 godina, a ovoga puta su Španci u svom pohodu na drugu titulu bili bolji u četvrtfinalu nakon izvođenja penala.

Četiri godine kasnije su prvo u grupi odigrali 1:1, da bi Španija u finalu ubedljivo sa 4:0 nanela Italiji najteži poraz do sada.

Naredna dva susreta pripali su dvostrukim šampionima Evrope – prvo u osmini finala prvenstva u Francuskoj (2:0), a zatim i u polufinalu pre tri godine nakon penala.

Novi susret će verovatno presudno uticati na situaciju u grupi, a ujedno i na nastavak takmičenja.

Lučano Spaleti - stručnjak kome trofeji dolaze sa godinama

Skromnu igračku karijeru tokom koje nije napuštao "čizmu", Spaleti je završio u Empoliju – timu u kom je započeo svoju trenersku karijeru. Trenerski talenat je pokazao veoma brzo, vodeći toskansku ekipu do dve vezane promocije i plasmana u Seriju A.

Usledili su kratkoročni poslovi u Sampdoriji i Veneciji, da bi rođeni Toskanac prvi put veću pažnju na sebe skrenuo u Udinezeu koji je u 2005. godine doveo do iznenađujućeg plasmana u Ligu šampiona.

Taj podvig mu je doneo posao u Romi koja je tokom njegovog vakta postala konkurent za titulu koju ipak nije uspela da osvoji, ali je osvojila Kup Italije, čime je Spaleti došao do svog prvog trofeja, a proglašen je i trenerom godine 2006.

Trenerski put ga je dalje vodio u Zenit, gde je osvojio ligu, kup i oborio rekord po broju mečeva bez poraza.

Nakon toga je započeo drugi i mnogo kraći mandat u Romi koji je obeležio sukob sa Frančeskom Totijem, a bio je i u Interu, pre nego što je 2021. godine preuzeo Napoli.

Naplitancima je prethodne sezone doneo prvu titulu šampiona nakon skoro 25 godina čekanja, posle čega je od kluba zatražio odmor u periodu od godinu dana pre nego što donese odluku o nastavku saradnje.

Međutim, iznenadna ostavka koju je Roberto Mančini podneo na mesto selektora Italije, naterala je čelnike Fudbalskog saveza Italije da pokucaju na Spalitejiva vrata. Odgovor je bio potvrdan, pa je u avgustu prošle godine Spaleti potpisao trogodišnji ugovor.

Uspeo je uz dosta muke da odvede svoju reprezentaciju na Evro, a još veći izazov ga očekuje na samom turniru gde će Italija sa zvanjem šampiona pre svega morati da prođe veoma tešku grupu.

Donaruma kao okosnica i nikad slabiji napad

Davno su prošla vremena kada su najbolji napadači sveta, osim što su nastupali u Seriji A, imali italijanski pasoš. Tokom 90-ih i početkom novog milenijuma selektori Italije bili su na slatkim mukama kada je trebalo da se opredele za igrače koji bi predvodili napad tima na velikim takmičenjima.

Sada je problem pronaći jednog koji je postigao više od deset golova u sezoni.

Nisu Italijani ni pre tri godine delovali kao ekipa koja je kadra da se nađe u završnici, a kamoli da osvoji turnir, makar kada se u obzir uzme klupski i reprezentativni si-vi igrača na spisku. Međutim, ovogodišnji sastav deluje još slabije, naročito kada je napad u pitanju.

Federiko Kjeza bi trebalo da bude najveća opasnost za protivničke odbrane, a još uvek je nedoumica ko će biti prva "devetka" ekipe.

Sa druge strane, vezni red i odbrana trebalo bi da budu nešto pouzdaniji deo tima. Nikolo Barela i Žoržinjo trebalo bi da pruže sigurnost u sredini terena, dok će odbranom najverovatnije komandovati odlični Bastoni.

Daleko je naravno i defanzivni deo ekipe od kvaliteta nekih nekadašnjih generacija, ali ga ipak čine igrači sa određenom dozom iskustva koji su redovni u svojim klubovima.

Na kraju možda i najpouzdaniji član ekipe - Donaruma. Ustalio se golman PSŽ-a među stativama reprezentacije i pokazao da će biti dostojna zamena Đanluiđiju Bufonu.

Na prethodnom takmičenju je pokazao zbog čega su ga smatrali najtalentovanijim golmanom na svetu kada je sa samo 17 godina postao prvi golman Milana, naročito kada se dođe do penal serija. S obzirom na istoriju Italije na Evropskim prvenstvima, kao i na tim koji će se verovatno osloniti pre svega na odbranu, Donaruma će biti od veoma velikog značaja.

Očekivanja od branioca titule, shodno imenima na papiru, ponovo nisu velika. Međutim, Italijani su često pokazivali da znaju kako se igra na rezultat, naročito na velikim takmičenjima, te ih niko ovoga puta verovatno neće otpisati, niti bi iko voleo da se sretne sa njima, pod uslovom da prođu “grupu smrti”.

Sastav reprezentacije Italije

Golmani: Đanluiđi Donaruma (PSŽ), Guljelmo Vikario (Totenhem), Aleks Meret (Napoli);

Odbrana: Alesandro Bastoni (Inter), Mateo Darmijan (Inter), Alesandro Bonđorno (Torino), Đanluka Mančini (Roma), Rikardo Kalafiori (Bolonja), Đovani Di Lorenco (Napoli), Raul Belanova (Torino), Federiko Dimarko (Inter), Andrea Kambijaso (Juventus);

Vezni red: Nikolo Barela (Inter), Davide Fratezi (Inter), Brajan Kristante (Roma), Lerenco Pelegrini (Roma), Nikolo Fađoli (Juventus), Žoržinjo (Arsenal), Nikolo Fađoli (Juventus);

Napad: Federiko Kjeza (Juventus), Đakomo Raspadori (Napoli), Mateo Retegi (Đenova), Đanluka Skamaka (Atalanta), Rikardo Orsolini (Bolonja), Matija Zakanji (Lacio), Stefan El Šaravi (Roma).

Raspored utakmica reprezentacije Italije:
15. jun: Italija - Albanija (21.00, Dortmund)
20. jun: Španija - Italija (21.00, Gelzenkirhen)
24. jun: Hrvatska - Italija (21.00, Lajpcig)