Kako smo igrali sa Slovencima – "zmajčeki" nam smenili tri selektora i jednu komisiju

Posle sedam decenija zajedničkog nastupanja pod okriljem jugoslovenske kraljevine i federativno-socijalističkih Jugoslavija, fudbaleri Srbije (samostalne, u zajednici sa Crnom Gorom i u Saveznoj Jugoslaviji) i Slovenije međusobno su odmerili snage osam puta, uz šest remija i po jednu pobedu.

Jednom su igrali na Evropskom prvenstvu (EP) i prijateljski, dva puta u grupi Lige nacija i kvalifikacijama za EP i u četiri navrata u borbi za Mundijal. 

Sloveniju su predvodila dvojica selektora, a Srbiju osam imena, računajući i stručnu komisiju.

Mečevi sa Slovencima bili su poslednji na selektorskoj klupi za Milovana Đorića, komisiju Savićević–Boškov–Ćurković, Radomira Antića i Vladimira Petrovića Pižona. Vujadin Boškov potrajao je 12 dana posle čuvenog remija na Evru 2000, dok su preživeli jedino Dragan Stojković Piksi i Ilija Petković u prijateljskom susretu. 

Do pakla i nazad

Prvi i najuzbudljiviji susret dve reprezentacije odigran je 13. juna 2000. godine u prvom kolu grupe C na EP u Belgiji i Holandiji.

SR Jugoslavija je na turnir stigla ispred Republike Irske i Hrvatske, dok je prečka Predraga Mijatovića u nokaut fazi Svetskog prvenstva (SP) dve godine ranije i dalje parala uši javnosti. Zemlje Beneluksa bile su teren za iskupljenje selekcije koju je predvodio Vujadin Boškov.

Slovencima je prvenstvo Evrope pre 24 godine bio debi na velikom takmičenju, na koje su otišli kroz iglene uši i baraž sa Ukrajincima, zahvaljujući, pre svega, golovima Zlatka Zahoviča, drugog strelca kvalifikacija (devet golova).

Rezime utakmice, okončane rezultatom 3:3, za one kojima su "plavi" draži, bio je povratak iz pakla. Sporu i slabu igru naših, Slovenci su naplatili golovima Zahoviča u 22. minutu, spretnog Mirana Pavlina u 53. i ponovo Zahoviča u 58, nakon Sinišine "asistencije".

Odsečenu sredinu terena Jugosloveni su pokušali da nadomeste visokim loptama ka Darku Kovačeviću, koji je uglavnom gubio duele, kao što je i mladi bek Ivan Dudić činio na levoj strani odbrane.

Kada je Mihajlović zaradio isključenje nakon što je odgurnuo Saša Udoviča, koji je prethodno bio u klinču sa Albertom Nađom, kola koja su klizila ka provaliji su naprasno krenula u suprotnom smeru.

Za samo šest minuta, rastrčali su se ključni igrač preokreta Ljubinko Drulović, Savo Milošević, Vladimir Jugović i veteran Dragan Stojković Piksi, koji je još u prvom poluvremenu odmenio mladog Dejana Stankovića.

Dva gola Miloševića u 67. i 73. i jedan Drulovića u 70. minutu omogućili su plavom brodu, pred brodolomom, da doplovi do luke spasa.

Za selektora Slovenije Srećka Kataneca ključno je bilo Mihajlovićevo isključenje koje je motivisalo saigrače, a za Boškova neshvatljivo potcenjivanje protivnika.

"Ostaje velika misterija kako to da zaigramo tek kada izgubimo najboljeg igrača", istakao je selektor posle utakmice.

Vujadinova misterija i dometi poslednje Jugoslavije na velikim turnirima razrešeni su 12 dana potom, debaklom protiv Holanđana u četvrtfinalu rezultatom 6:1.

Jugoslavija je u grupi pobedila Norvešku pogotkom Miloševića i izgubila u goleadi od Španije sa 4:3, dok je Slovenija poražena od "crvene furije" sa 2:1 i remizirala sa Skandinavcima bez pogodaka, što je "plavima" i omogućilo nokaut fazu. Norveška je na otvaranju za gol bila bolja od Španije.

Meč "visokog rizika" u mirnom ambijentu

Novi okršaj usledio je u Ljubljani, 28. marta 2001. godine, u nadmetanju za odlazak na Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji. U grupi su još učestvovali Rusija, Švajcarska, Luksemburg i Farska Ostrva. Slovenačke vlasti su predviđale utakmicu visokog rizika zbog čega je prestonica bila pod barikadama.

Domaćini su ciklus započeli i završili sa istim selektorom, a Jugoslaviju su predstavljali Ilija Petković (prvi meč), Milovan Đorić (dve utakmice) i selektorska komisija Boškov – Ivan Ćurković – Dejan Savićević, sa Dejom na čelu – pošto je okončao igračku karijeru u bečkom Rapidu.

Martovski susret sa Slovencima bio je treći od ukupno deset u kvalifikacionoj rundi u grupi jedan i selektor Đorić je u najavi meča naglasio da je svaki jugoslovenski igrač bolji od slovenačkog, dok jedinu dilemu ima ko će uštopovati Zahoviča – Igor Duljaj ili Milan Obradović.

Jugoslavija je povela preko Miloševića u 32. minutu, nakon kontranapada Predraga Đorđevića i Nikole Lazetića. Uporni "zmajčeki" su došli do boda golom Zahoviča iz slobodnog udarca, sa oko 25 metara, u minutima nadoknade.

Iako čitavo drugo poluvreme gosti nisu postojali na terenu, Đorić je bio zadovoljan i smiren, dok je opravdanje za remi pronašao u iznuđenim izlascima Slaviše Jokanovića i Miloševića iz igre zbog povrede ramena i potresa mozga.

Duel "visokog rizika" tako je okončan u mirnom ambijentu, uz druženje igrača dve reprezentacije. Tenzije su rasle jedino unutar jugoslovenskog tabora. Đorić se očas posla posvađao sa nekoliko fudbalera, sa Kovačevićem, Mijatovićem, Stankovićem i Matejom Kežmanom na čelu.

Utakmica u Ljubljani bila mu je i poslednja na selektorskoj klupi, koju je preuzela komisija sastavljena od predsednika Fudbalskog kluba Partizan (Ćurković), trenerskog "poletarca" (Savićević) i veterana (Boškov).

Prekretnica bez pokrića

Komisija je oformljena da se spase šta se spasti moglo, a presudila joj je upravo Slovenija u povratnoj utakmici na kišom natopljenom stadionu Partizana 5. septembra 2001, u pretposlednjem kolu kvalifikacija – 1:1.

Uoči raspleta, Rusija je imala 17, Slovenija 16, a "plavi" 15 bodova. Od "zbornaje" se očekivalo da upiše sigurna tri boda na gostovanju na Farskim Ostrvima i overi plasman kod kuće protiv Švajcarske, koja više nije imala šansi za prva dva mesta. Sloveniji je preostalo da dočeka Farane, a Jugoslaviji da ugosti Luksemburg – sve već viđene pobede.

Rusi su ranije tokom dana trijumfovali protiv Farana, pa je meč Jugoslavije sa Slovencima bio i direktan duel za baraž sa Rumunima. Zahovič i saigrači nisu smeli da izgube, našima je značio jedino trijumf.

Gosti su poveli već u 10. minutu, golom Željka Milinovića na centaršut Zahoviča iz kornera, nakon još jedne spore reakcije odbrane Jugoslavije.

Po raskvašenom terenu nije bilo konkretnijeg odgovora domaćih, osim dugih lopti ka kapitenu Mijatoviću i pojedinačnih učinaka. Jedina izgledna šansa pretvorena je u pogodak u 51. minutu, kada je Predrag Đorđević poveo napad, razmenio dupli pas sa Miloševićem i šutirao u nezaštićeni deo mreže slovenačkog golmana. Dovoljno za remi u meču u kojem je neophodna pobeda.

Slovenci su, potom, slavili protiv Farskih Ostrva i preživeli dvomeč sa Rumunima za prvo SP. Ipak, na Dalekom istoku su upisali poraze u konkurenciji Španije, Paragvaja i Južne Afrike.

Mediji u Srbiji i Crnoj Gori pisali su da je neuspeh sa Slovencima razbio iluziju da je sa reprezentacijom sve u redu, te da će omogućiti prekretnicu u organizaciji saveza, odnosima unutar funkcionera i fudbalera i načinu razmišljanja struke. 

Odlazak "Mistera"

U srpsko-crnogorskom (SCG) i samostalnom srpskom klupskom i reprezentativnom fudbalu usledile su brojne prekretnice i šok-terapije od 2001. godine i susretima sa Slovencima, ali je veći rezultat izostao.

SCG i "zmajčeki" remizirali su 1:1 u prijateljskom meču 2004. godine, da bi samostalna Srbija na novi susret sa Slovencima čekala do kvalifikacija za EP u Poljskoj i Ukrajini na "Marakani" (Rajko Mitić) 7. septembra 2010. godine – u konkurenciji Italije, Estonije, Severne Irske i, opet, Farskih Ostrva.

Bio je to poslednji okršaj koji je kao selektor vodio Radomir Antić. Obe reprezentacije su prethodno ispale u grupnoj fazi SP u Južnoj Africi, a predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić čekao je prvi kiks da bi Antića razrešio dužnosti, sa kojim je u svađi bio i pre Mundijala.

Slovenija je povela golom Milivoja Novakoviča u 63. minutu, a izjednačio je Nikola Žigić u 86.

Meč su obeležili incidenti pre i za vreme utakmice, kada su srpski huligani napali slovenačke navijače, dominantnija Slovenija u prvom poluvremenu i haotični napadi "orlova" u nastavku utakmice.

Nakon vođstva Slovenije, navijači su tražili Karadžićev odlazak, ali je predsednik Saveza nedelju dana kasnije otkaz namenio Antiću, koji je i dalje uživao podršku javnosti. Kao opravdanje, naveo je visoku platu selektora, poremećene odnose u timu, lošu komunikaciju između Antića i Saveza i neubedljivu igru seniorske ekipe.

Vladimir Petrović Pižon je ubrzo promovisan u novog šefa stručnog štaba.

Estonski minus u Sloveniji i Vidićev promašeni penal

Slovenija je do kraja kvalifikacija presudila i Pižonu, u uzvratnom susretu na mariborskom "Ljudskom vrtu" 11. oktobra 2011, za prvu pobedu u međusobnim okrašajima – 1:0. 

Italija je već izborila prvo mesto, Srbija bi pobedom u gostima u poslednjom kolu preskočila Estoniju na drugoj poziciji, dok je Slovenija ranije izgubila mogućnost da se domogne baraža.

Dare Vršič je sa skoro pola terena iz slobodnjaka pogodio u mrežu Bojana Jorgačevića u poslednjim sekundama prvog poluvremena za vođstvo Slovenaca.

Zamenik kapitena Srbije Nemanja Vidić je promašio penal u 64. minutu, iako nije bilo predviđeno da izvede kazneni udarac.

"Šutirao sam, jer su se saigrači svađali oko lopte. Jedan nije hteo da je preda drugome, koji je takođe hteo da izvede udarac. Kao zamenik kapitena sam preuzeo odgovornost. Ne zbog hira, već zato što sam pre toga šutirao i pogodio 12 puta", govorio je kasnije Vidić, kome je to bila 56. i poslednja utakmica za Srbiju.

Sa reprezentacijom je posle 102 meča u Mariboru završio i kapiten Dejan Stanković, mada je zvaničan oproštaj usledio u prijateljskom susretu sa Japanom dve godine kasnije, dok je Pižon sporazumno raskinuo ugovor za još jednu prekretnicu.

Ovoga puta su i Slovenci smenili selektora, a Keka je odmenio Slaviša Stojanović.

Prva pobeda "orlova" i selektor koji je preživeo Slovence

Srbija je na prvi trijumf protiv Slovenaca čekala 22 godine od prvog susreta. Uspela je u sedmom pokušaju, u okviru drugog kola B divizije Lige nacija 5. juna 2022. godine – 4:1, u konkurenciji još Norveške i Švedske.

Srbija je na "Rajku Mitiću" povela golom Aleksandra Mitrovića u 25. minutu, ali su Slovenci ubrzo poravnali lobom Petra Stojanovića. U nastavku, Piksijeva ekipa je golovima Sergeja Milinkovića Savića u 55, Luke Jovića u 85. i Nemanje Radonjića u 92. minutu krunisala efektnu igru protiv tima koji od 2018. sa klupe ponovo predvodi Kek.

Četiri dana potom, "orlovi" su pobedila Švedsku u predgrađu Stokholma, da bi 12. juna iste godine opet odmerili snage sa Slovencima u gostima. Susret u Mariboru bio je i poslednji međusobni, a završen je bez pobednika – 2:2.

Srbija je povela u ranoj fazi prvog, a Slovenija sustigla prednost početkom drugog poluvremena. Golove za "orlove" su postigli Andrija Živković u 8. i Aleksandar Mitrović u 35, dok su Slovenci izjednačili preko Adama Gnezde Čerina u 48. i Benjamina Šeška u 53. minutu.

Do kraja nadmetanja, Srbija je prvim mestom izborila najviši rang Lige nacija, dok je Slovenija takmičenje završila iznad Švedske, a ispod Norveške.

Svi dueli sa Slovenijom:

1. 13.6.2000. Slovenija – Jugoslavija 3:3 (EP)
2. 28.3.2001. Slovenija – Jugoslavija 1:1 (kvalifikacije za SP)
3. 5.9.2001. Jugoslavija – Slovenija 1:1 (kvalifikacije za SP)
4. 18.8.2004. Slovenija – SCG 1:1 (prijateljska)
5. 7.9.2010. Srbija – Slovenija 1:1 (kvalifikacije za EP) 
6. 11.10.2011. Slovenija – Srbija 1:0 (kvalifikacije za EP)
7. 5.6.2022. Srbija – Slovenija 4:1 (Liga nacija)
8. 12.6.2022. Slovenija – Srbija 2:2 (Liga nacija)