Staza u Monaku, dragulj Formule 1 na kojem se vozači bruse, a publika traga za većim uzbuđenjem

Trostruki šampion Formule 1, brazilski automobilista Nelson Pike opisao je vožnju stazom u Monaku kao „kao vožnju bicikla po dnevnoj sobi“. Ova živopisna analogija savršeno oslikava preciznost koja je potrebna za opstanak na ovoj tesnoj trasi, gde čak i najmanji pogrešan korak može dovesti trku do naglog kraja.

Trka na ulicama Monaka često se smatra najglamuroznijom u sezoni Formule 1. Na njen aristokratski sjaj, poslednjih godina, pada senka zbog brojnih kritika da je borba za Veliku nagradu Monaka postala predvidljiva i dosadna.

Glavni krivac za to je izostanak preticanja zbog nezgodnih krivina i uskih ulica. Ipak, čini se da iteresovanje za ovaj glamurozni sportski događaj na obali Kneževine Monako ne jenjava. Ove godine uoči šeste runde šampionata glavna pitanja bila su koja ograničenja će važiti u Monaku, šta to znači kada je brzina bolida u pitanju i da li će do kraja trke biti promena u redosledu u odnosu na startni ili će kao 2003. takmičenje proći bez preticanja.

Istorijat staze u Monaku

Staza u Monaku, poznata i kao trasa Velike nagrade Monaka, ima istoriju kao malo koja staza u auto-moto sportu. Budući da su ulice nastale u 13. veku, u vreme formiranja grada-države Monaka kao kolonije Republike Đenove, najčešće se 1215. uzima kao godina izgradnje ove staze.

Veza monegaških ulica i automobilskih trka počela je mnogo pre nego što su bolidi Formule 1 jurili njima. Prva auto-trka, prva Velika nagrada Monaka održana je davne 1929. godine zahvaljujući preduzetniku Antoniju Nogesu koji je, preko Automobilskog kluba Monaka, uspeo da obezbedi i podršku monarha, kneza Luja Drugog.

Inicijalno zamišljena da podigne status Automobilskog kluba Monaka sa regionalne organizacije na nivo nacionalne institucije, manifestacija je tokom decenija obezbedila status „kraljevskog dragulja“ Formule 1.

Velika nagrada Monaka deo je Svetskog prvenstva Formule 1 od prvog izdanja šampionata organizovanog 1950. godine. Prvi je sa F1 peharom iz Monte Karla otišao Huan Manuel Fanhio, legendarni Fanđo.

Izgled staze za koji je zaslužan Noges, nije mnogo menjan tako da je i danas zadržana zahtevna konfiguracija koja uključuje oštre krivine, promene nagiba i tunel.

Ipak, da bi se prilagođavala novim bezbednosnim standardima, staza je pretrpela nekoliko prepravki, uključujući dodavanje šikane i zaštitnih barijera.

Tokom godina, Velika nagrada Monaka je postala simbol Formule 1, glamura i prestiža, privlačeći svetsku elitu bez izuzetka na svakom izdanju. Od ulaska u svet Formule 1, trke u Monaku održavaju se u kontinuitetu sa svega dva prekida. Posle inauguracione trke 1950. bolidi su se vratili u Monako 1955. godine. Sledeće ispadanje iz F1 kalendara zabeleženo je tek 2020. godine, a izazvano je pandemijom korona virusa. Prema aktuelnom ugovoru, Monako će biti redovna stanica za Formulu 1 do 2035. godine.

Ove godine takmičenje u Monaku čini šestu rundu šampionata, a glavni događaj će se održati danas u 15 časova po našem vremenu. Velika nagrada Monaka u okviru šampionata Formule 1 voziće se 72. put. 

Osobine staze

Možda jeste kratka, ali staza u Monaku je toliko tehnički zahtevna da bi se danas teško kvalifikovala za šampionat Formule 1. Ulice Monte Karla i La Kondamina čine trasu kojom se skoro vek vozi Velika nagrada Monaka. Reč je o uskoj stazi sa nezgodnim krivinama i velikom visinskom razlikom od čak 42 metra. Ovakva konfiguracija stazu u Monaku možda čini i najtežom u prvenstvu.

Sa prosečnom brzinom od oko 150 kilometara na čas, monegaška ulična staza čvrsto se drži totalnog začelja liste F1 staza jer ima ubedljivo najsporiji krug u celom takmičenju.

Vozači se tokom trke u Monaku ne mogu uzdati u brzinu jer samo 34 odsto kruga mogu da voze punim gasom. To je daleko manje nego na drugim stazama na kojima se vozi Formula 1 jer prvi sledeći je Autodrom braće Rodrigez u Meksiku sa 43 odsto kruga sa mogućnošću vožnje maksimalnom brzinom.

Tehnički zahtevi dodatno su pojačani specifičnim delovima staze koji testiraju veštinu i preciznost vozača.

Ulice Monaka ozloglašene su i kao trasa na kojoj vozač ima najmanje mogućnosti za napredovanje tokom prvog kruga trke. Razlog leži u tome što ova staza ima najkraće rastojanje od pol pozicije, odnosno od startne linije do zone kočenja uoči prve krivine, koje iznosi tek 114 metara. Staza tu skreće oštro udesno i svedok je brojnih incidenata prvog kruga.

Uspon koji je počeo još na startnoj liniji postaje lakši tek posle druge krivine, ali se tu ne završava. Nakon najviše tačke kod Trga Kazino (četvrta krivina), staza prelazi u krivudavu nizbrdicu.

Kada im zaštitne barijere ne bi zaklanjale vidik, vozači bi prolazeći kroz četvrtu krivinu, mogli da uoče najnižu tačku staze, koja se nalazi neposredno pre La Raskasa (krivina 17).

Ukosnica (poznata i kao Ukosnica Fermont ili Ukosnica Grand hotela) poznata je kao najuža i najsporija krivina u Formuli 1. Legendarna okuka neretko primorava vozače da brzinu spuste i do 45 kilometara na čas. Da bi se kroz šestu krivinu staze u Monaku bezbedno prošlo, neophodna je apsolutna kontrola bolida i maksimalna koncentracija vozača.

Nakon Ukosnice, staza vijuga i ulazi u tunel, jedinstvenu karakteristiku staze Formule 1 gde vozači doživljavaju privremenu promenu u svetlosti i prianjanja guma. Izlazeći iz tunela, vozači moraju snažno da koče zbog Nove šikane (Nouvelle Chicane), koju čine krivine 10 i 11, pre nego što prođu kroz izazovnu deonicu Bazena – seriju brzih šikana koje testiraju okretnost automobila i živce vozača.

Poslednji deo kruga uključuje La Raskas, usku desnu krivinu praćenu Antonijem Nogesom, delom koji vodi nazad na startno-ciljni pravac, koji iako nije bez zavoja računa se u jedini pravac staze.

Opuštanja nema jer posle samo 3.337 metara sve počinje ispočetka, a zaštitne barijere neprekidno opominju da je preticanje ogroman rizik. 

Strategije za Veliku nagradu Monaka

U odnosu na druge staze Formule 1, u Monaku kvalifikacije imaju mnogo veći značaj upravo zbog gotovo neizvodljivog preticanja tokom trke.

Staza je veoma uska, postoji samo jedna zona za aktivno preticanje, a, osim toga, malo je dugih pravih deonica i zona gde je obilaženje kolega moguće. Zbog toga timovi najviše pažnje posvećuju besprekorno osmišljenoj strategiji trke, kao način za poboljšanje plasmana.

U krivine u Monaku ulazi se veoma malim brzinama, a i neravnine na putevima nisu retkost pa su timovi prinuđeni da dodatno prilagođavaju automobil.

Za stazu u Monaku nije karakteristična izražena degradacija guma, dok je prianjanje prilično slabo. Takvim uslovima najviše odgovaraju meke gume.

Međutim, važna varijabla u strateškoj računici uvek je vreme, odnosno vlažnost podloge tako da je na Velikoj nagradi Monaka u igri sve od mekih do specijalnih guma za izrazito mokre puteve.   

Jedan odlazak u pit-stop je nekada bila najčešća strategija. To se promenilo uvođenjem pravila o obavezna dva zaustavljanja, ali je Monako u svojoj dugoj auto-moto istoriji video trke tokom kojih je većina vozača imala i tri odlaska na zamenu guma.

Takođe, najnovija pravila ograničavaju upotrebu pojedinih funkcionalnosti bolida (poput Ferarijeve Makarene) na stazi u Monaku, što dodatno komplikuje planiranje strategije.

Upisano u istoriju Formule 1

Ulice Monaka za proteklih sedam i po decenija bile su pozornica na kojoj su se odigrali nezaboravni događaji šampionata Formule 1, a vozači stekli legendarni status demonstrirajući neverovatno vozačko umeće na ovoj teškoj stazi.

Od sedam staza na kojima su održane trke u prvoj sezoni F1 1950. godine, samo četiri su opstale u kalendaru Formule 1 za 2026. godinu: Silverston (Velika nagrada Velike Britanije), Spa-Frankoršamp (Velika nagrada Belgije), Monca i staza u Monaku.

Monako je bio druga trka u istoriji Svetskog prvenstva Formule 1. Pobedio je Fanđo, to jest Huan Manuel Fanhio, koji je kasnije postao jedna od najvećih legendi sporta.

Grejam Hil je bio apsolutni vladar ulica Monte Karla jer je pet puta između 1963. i 1969. godine odlazio sa peharom iz ovog grada. Ostao je upamćen kao Gospodin Monako (Mr. Monaco).

Najuspešniji vozač na monegaškim ulicama u istoriji bio je Ajrton Sena. Legendarni Brazilac prvi je prolazio pored karirane zastave od 1987. do 1993. godine, sa izuzetkom 1988. godine – kada je odustao u 66. krugu dok je vodio. Međutim, i pre nego što je trijumfovao prvi put u Monaku, Sena je imao veličanstvene momente na ovoj stazi.

Po kiši koja je nemilosrdno natapala ulice Monte Karla, 24-godišnji Brazilac u ne tako sjajnom bolidu, sa 13. pozicije započeo je fantastičnu borbu za Veliku nagradu Monaka 1984. godine. Trku je završio kao drugi, ali je pre toga dobro preznojio Alana Prosta. Tog dana svet je shvatio da se pojavila nova superzvezda Formule 1.

Dve nedelje nakon pogibije Ajrtona Sene i Rolanda Racenbergera u odvojenim incidentima na trci u Imoli 1994. godine, prva dva mesta na startnom gridu Velike nagrade Monaka ostavljena su prazna. To je bio jedan od najemotivnijih dana u istoriji Formule 1.

Trijumf francuskog vozača Olivijea Panisa 1996. godine slovi za jednu od najneočekivanijih pobeda u istoriji Formule 1, pošto su samo tri automobila završila trku.

I sedmostrukom šampionu Formule 1 Luisu Hamiltonu Monako se urezao u pamćenje. Nakon što je imao bliski susret sa zidom u petom krugu trke 2008. godine, Hamilton je morao u garažu da bi zamenio zadnju desnu gumu. Na cilj je stigao prvi.

Princ od Monaka, ali ne pravi nego Šarl Lekler, titulu je poneo 2024. godine kada je pobedivši na Velikoj nagradi Monaka postao prvi monegaški vozač kojem je to pošlo za rukom u eri Svetskog šampionata Formule 1. U godini ispunjenoj pehovima, kvarovima i nesrećnim okolnostima, trijumf pred svojim sugrađanima bio je jedan od najemotivnijih trenutaka moderne Formule 1.

Pobede na Velikoj nagradi Monaka

Sa šest trijumfa Ajrton Sena je od 1993. godine nedostižan po broju pobeda na Velikoj nagradi Monaka. Brazilski vozač bio je bolji od kolega i kada je reč o osvojenim pol pozicijama. Pet puta je započinjao trku sa najboljeg mesta na gridu, a ukupno je u Monaku na podijumu bio čak osam puta.

Gospodin Monako Grejam Hil i Mihael Šumaher upisali su se po pet puta u istoriju Velike nagrade Monaka.

Aktivni vozači daleko su od obaranja ovih rekorda jer je Luis Hamilton na stazi u Monaku zabeležio tek tri trijumfa, a Fernando Alonso i Maks Ferstapen po dva. Po svoj drugi pehar, ove godine došli su Šarl Lekler, Lando Noris i Serhio Perez, ali pitanje je da li će to uspeti jer je pol poziciju osvojio Kimi Antoneli.  

Huan Manuel Fanhio, poznatiji kao Fanđo, pobedio je u Monaku na prvom šampionatu Formule 1 1950. godine, a na pobedničko postolje popeo se ponovo 1957. godine.

Sa 16 prvih mesta na Velikoj nagradi Monaka Meklaren je neprikosnoven. Ne prati ih baš u stopu, ali Ferari preti da ove godine zgrabi 11. pehar u Monte Karlu. Red bul sa sedam, i Mercedes sa pet pobeda takođe se pripremaju da poboljšaju statistiku na legendarnoj stazi Formule 1.

Šarl Lekler, prvi i jedini monegaški vozač koji je slavio pobedu u Monaku, uvek je dodatno motivisan pred domaćom publikom. 

Staza u Monaku danas

Velika nagrada Monaka je više od trke, to je veliki društveni događaj i staza je mesto oko kojeg se bogati i slavni okupljaju na jahtama i u luksuznim hotelima kako bi svedočili spektaklu.

Jedinstvena atmosfera, u kombinaciji sa težinom staze, čini pobedu u Monaku veoma cenjenim dostignućem za svakog vozača.

Zadivljujuća scenografija koju pružaju Sredozemno more, građevine Monte Karla i La Kondamina, kao i luksuzna plovila u luci, pojačavaju šarm i lepotu staze. Sve to doprinosi da Velika nagrada Monaka ostaje vrhunac sezone Formule 1, objedinjujući brzinu, veštinu u vožnji i sofisticiranost ovog sporta uz pečat luksuza.