Mojuli: Treneri su gladni uspeha koliko i atletičari, Bekrić u timu najboljeg trenera sveta

Najuspešnija atletska reprezentacija ovogodišnjeg prvenstva Starog kontinenta u Apeldornu, bila je domaćin Holandija sa sedam zlatnih i dve srebrne medalje. Četiri najsjajnije i jednu nižeg ranga na pobedničkom postolju bile su oko vrata atletičara Lorana Mojulija  koji je pre dve godine proglašen za najboljeg atletskog trenera na svetu.

Mlad i ambiciozan, sa nepunih dvadeset godina Mojuli je započeo trenersku karijeru u Švajcarskoj sa ciljem da uvek izvuče maksimum iz individue.

"U početku sam trenirao atletičare u svim disciplinama, čak i višebojce. Sada sam više usmeren na sprint, prepone i štafete, ali za trenera je važno da ima znanja i o drugim disciplinama. Svaka može da ti pomogne da budeš bolji u onoj koju primarno radiš", rekao je Mojuli.

Ima sve, a i dalje želi još

Poziciju glavnog trenera za sprint, prepone i štafete u Švajcarskoj zamenio je istom pozicijom u Holandiji. Za nepuna dva olimpijska ciklusa uspeo je da napravi jedan od najboljih timova na svetu. Svetska atletska federacija proglasila ga je za najboljeg trenera 2023. godine.

"Obično kada dobijete ovakvu vrstu nagrade obično imate 75 godina i to vam je signal da možete u penziju. Srećan sam zbog priznanja, ali i dalje želim da budem aktivan trener sa dobrim rezultatima. Naravno da uvek želite više i više. Kada sam bio mlađi želeo sam nacionalne prvake, zatim evropske, pa potom svetske i olimpijske. Treneri su gladni uspeha koliko i atletičari, uvek žele više. Sada imam sve zlatne medalje, evropski i svetski rekord, ali i dalje postoji motivacija za više. Moja atletičarka Nadin Viser oborila je nacionalni rekord u finalu na 60 metara sa preponama star 30 godina, a osvojila je srebro. Istrčala je lični rekord, ali ja imam i dalje motivaciju da joj pomognem da ostvari pun potencijal", istakao je Mojuli.

Od štafeta do individualnog napretka - ključ i za Srbiju

Mojuli, svoju stručnost i znanje ne krije ljubomorno, već kroz programe edukacije širom Evrope drži predavanja i pravi saradnju sa drugim reprezentacijama, među kojima je i Srbija.

"Ključ uspeha u atletici, pa i u srpskoj, je u razvoju štafeta. To sam radio u Švajcarskoj, zatim i u Holandiji. Trenutno nema srpskih sprintera koji su vrhu Evrope, ali imate dobre sprintere koji u doglednoj budućnosti mogu da se kvalifikuju na Evropsko prvenstvo, pa i na Svetsko i Olimpijske igre. Trčanje štafeta će im pomoći da individualno napreduju", istakao je Mojuli.

Trener holandske reprezentacije ističe da je bitno paralelno napredovanje mladih atletičara i trenera.

"Poenta je nastaviti razvijanje sistem sa trenerima, ali kao i u mnogim zemljama Istočne Evrope oni zarađuju za život kroz treniranje dece. Jako je važno da se to promeni, zato što imamo dosta dobrih atletičara do 20 godina koji ne opstanu do serniorskog staža. Njihovi treneri nemaju iskustvo i vremena da rade dovoljno sa njima, jer moraju da se posvete i poslu i mlađim kategorijama, što se odražava negativno na progres", istakao je Mojuli.

Seniorke Srbije obarale su dva puta državni rekord u štafeti 4x100 metara otkako traje saradnja sa Švajcarcem, dok su seniori nekoliko puta bili blizu tog podviga.

"Mora mnogo više vremena da se ulaže u trening štafeta. Budući da sam u bliskom kontaktu sa trenerima koji su zaduženi za štafete, primećujem da je dinamika za letnju sezonu već počela, što me raduje. Ne treba da radimo samo sa seniorima već i sa ostalim mlađim kategorijama, jer kada oni dođu do senirskog staža treba već da vladaju veštinom, a ne da počinju od nule", pojasnio je Mojuli.

Bitna karika celog sistema razvoja štafete bio je i bivši profesionalni atletičar Emir Bekić, državni rekorder Srbije na 400 metara sa preponama koji se podjednako dobro snalazi i u takmičarskim i u trenerskim vodama. Nakon trogodišnje saradnje i Mojulijevog mentorstva, Loran ga je pozvao da se priključi njegovom trenerskom timu.

 "Emira sam primetio još kao atletičara, a tokom saradnje na programu za srpske štafete uvideo sam da ima odličnu kombinaciju za napredak. Bio je uspešan sportista, a sada je mlad i uspešan trener. To je sjajan miks, ali nikako ne znači da su te dve stvari povezane. Ja na primer nikada nisam bio dobar atletičar. Ali je takođe teško biti dobar trener bez dovoljnog iskustva kao profesionalni atletičar. Emir svoje veštine koristi u pravom smeru. Siguran sam da će mu godine koje bude proveo sa nama, i učenje na najvišem nivou, mnogo pomoći u njegovom iskustvu i daljem radu", naglasio je Mojuli.

Potencijal u trenerskom smislu video je već pri prvom Bekrićevom dolasku na pripreme u Južnoafričku Republiku sa svojim atletičarima.

"Video sam kako vodi grupu i kako pronalazi pravi balans između striktonosti i otvorenosti. To pokazuje njegovu otpornost, koja je važna u atletici. Sve je to nastavio da primenjuje i sa prvim mesecom u Holandiji", rekao je Mojuli.

Bekrićev atletski krug do Holandije

Emir Bekrić je pre trenerskog staža, imao dve godine iskustva kao selektor za mlađe kategorije u Srpskom atletskom savezu.

"Tokom mandata u Savezu napravljena je lepa priča, u kojoj se atletika podigla na viši nivo na kom se potencirao razvoj mladih talenata. Međutim, ono što sam shvatio u tom periodu od dve godine jeste da mi nešto definitivno fali, a to nešto sam pronašao u trenerskom poslu. Trenerski rad je definitivno ono što me maksimalno ispunjava. Pomaže da svoje znanje i iskustvo, prvenstveno kao profesionalnog sportiste, mogu da prenesem na druge", rekao je Bekrić.

Neposredno nakon početka trenerske karijere krenula je i saradnja sa Loranom, kojim je tada bio Bekrićev mentor razvoj štafeta u Srpskom atletskom savezu.

"U tom periodu dok sam bio koordinator za razvoj sprinta i štafeta, već sam počeo da radim trenerski posao sa svojim prvim pulenima. Međutim, zadržao se taj odnos mentora sa njegove i pulena sa moje strane. Nakon relativno kratkog vremenskog perioda dobio sam ponudu za saradnju u Holandiji. Osećao sam duboko u sebi da želim da vidim kako funkcioniše vrhunska atletika iz trenerskog ugla", istakao je Bekrić.

U oktobru se preselio za Arnhem i zvanično započeo saradnju.

"Početak je kao i svaki bio malo težak, više za adaptaciju i logistiku u Holandiji, a zatim i da se radi u okruženju sa preko 20 sportista sa više trenera. Koncept samo jednog dana koji podrazumeva tri vezana treninga prepodne, tri popodne, gde svako radi drugačiju strukturu zagrevanja je bilo nešto novo za mene", prisetio se Bekrić i dodao da se posle par meseci adaptirao.

Može Bekrić da pobegne od prepona, ali neće one od njega

Bekrić je državni rekorder u disciplini 400 metara sa preponama, u svojoj grupi kao trener imao je dva preponaša, a sada u Holandiji takođe ima sportiste u istoj disciplini.

"U odnosu na moj period treniranja ostalo je isto da mora jako da se radi da bi se bilo na vrhunskom nivou, a drugačije je kako je sve struktuirano i kakav tim ljudi stoji iza ovih sportista. Tu su dva fizioterapeuta, lekari, nutricionisti, sportski psiholozi... Sportisti rade različite vrste testiranja koja se stavljaju u jednu veliku bazu podataka i prate se na svakodnevnom nivou. Za mene je bilo fascinantno da ne mora čovek sam kao trener da bude i doktor i psiholog i roditelj i nutricionista", istakao je Bekrić.

Ni najbolji četristopreponaš u holandskoj grupi nema bolji lični rekord od Bekrićevih 48,05.

"Neki nisu ni znali da sam bio takmičar, a onda kad su saznali gledali me sa oduševljenjem, ali većina jeste bila upoznata. Mislim da im znače saveti koje mogu da im dajem, nekad na treningu, a nekada naročito one u takmičarskom periodu. Verujem da sam doneo neku novu iskru i dinamiku u tim", naveo je Bekrić.

Mojulijeva trenerska karijera ulazi u ciljnu ravninu, dok je Bekrić tek na polovini prve krivine atletskog kruga.