Najluđa družina engleskog fudbala

U doba modernog fudbala i današnjih fudbalskih zvezda navijači povremeno žale za starim vremenima kada je fudbal još uvek bio igra a ne biznis. Ekipa Vimbldona (današnji Milton Kins Dons), koja se u elitnoj engleskoj ligi takmičila osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, verovatno je bila najneobičniji tim ikada sastavljen na Ostrvu.

Generacija koja je oličavala ovaj period bila je sastavljena od neverovatnih pojedinaca predvođenih Vinijem Džonsom, Denisom Vajsom, Džonom Fašanuom i Lorijem Sančezom i golmanom Dejvom Besantom koji su zajedno sa ostalim saigračima bili poznati pod nadimkom „luda družina". Za osnivača ove „družine" smatra se Vejli Douns koji je do 1988. godine nastupao za Vimbldon.

Nadimak „Luda družina" ekipa je dobila zbog načina igre i ponašanja, odnosno opuštene atmosfere i šala koji su igrači jedni drugima podmetali, ali i žestoke i oštre igre na terenu. Igra Vimbldona nije bila sofisticirana (neki fudbalski eskperti su rekli i ružna za oko) čak i za taj period, ali je bila dovoljno efikasna da se ovaj klub više od decenije takmiči u vrhu engleskog fudbala. Ova ekipa je često bila meta podsmeha trenera i novinara što je kod igrača učvrstilo timski duh i stav „sami protiv svih", što se prenelo na navijače i upravu kluba.

Lični pečat igri Vimbldona davali su igrači koji su na terenu demonstrirali „esktremni mačizam". Predvođeni pre svega Vinijem Džonsom, svi fudbaleri ove londonske ekipe igrali su tvrdo, oštro, sa velikim brojem faulova, bez respekta prema bilo kome. Takvim načinom igre su maltretirali i zastrašivali protivnike.

Mnogi žestoki startovi iz tog vremena danas bi doneli ne samo isključenje, već i suspenziju na više mečeva, ali krajem prošlog veka bili su normalni za ostrvski način fudbala, a posebno za igru „Lude družine". Ovakvim načinom igre Vimbldon bi zastrašio protivnika koji je gledao da izbegne fizičke obračune na terenu. Zbog svega navedenog Vimbldon je važio za tvrdu ekipu koju je veoma teško pobediti.

Legendarni engleski napadač Geri Liniker jednom je rekao da je igru Vimbldona dobro gledati samo putem telefaksa.

Najveće uspehe ovaj klub je postizao u periodu od kraja osamdesetih do kraja devedesetih godina prošlog veka. Vimbldon je 1988. godine, na opšte iznenađenje osvojio FA Kup savladavši u finalu Liverpul sa 1:0. U narednih deset godina ekipa je ušla u Prvu diviziju (kasnije Premijer ligu) gde su redovno završavali u gornjem delu tabele.

Za jednog od motivatora „Lude družine" smatra se golman Dejv Besant prvih deset godina svoje karijere proveo u Vimbldonu. Ono po čemu je Besant ostao poznat je odbranjeni penal u finalu FA Kupa 1988. godine protiv Liverpula, što je prvi odbranjeni penal u u istoriji tog takmičenja. Besant je ostao prepozntljiv po tome što je mogao loptu da ispuca deleko na protivničku polovinu što je savršeno odgovoralo stilu igre Vimbldona, gde je ova ekipa često preskakala sredinu i time nadoknađivala manjak kvaliteta u veznom redu. Besant je najzaslužniji i za snažan timski duh koji je više od decenije krasio ovu ekipu.

Zaštitno lice Vimbldona bio je ipak Vini Džons. Velški internacionalac na terenu ulivao je strah u protivničke fudbalere. Osim što je bio predvodnik ekipe, Džons je na terenu vodio beskompromisnu bitku. Kako je igrao, najbolje govori podatak da je tokom karijere čak 12 puta isključen, i to u doba kada su se tolerisali mnogo oštriji faulovi nego danas. Jedini fudbaler koji je više puta isključivan od Džonsa je Roj Kin. Velški fudbaler ipak drži rekord kao igrač koji je najvrže dobio javnu opomenu. On je, dok je još nosio dres Čelsija, na meču protiv Šefilda žuti karton dobio posle samo tri sekunde kada je „pokosio" Denija Vajthausa.

Fotografija iz 1987. godine na kojoj se vidi kako hvata Pola Gaskonja za međunožje i danas važi za jednu od najkontroverznijih u istoriji fudbala. Iako je često bio kritikovan, Džons nikada nije menjao oštar način igre. Koristeći kombinaciju verbalnog, fizičkog i psihičkog zastrašivanja, Džons je zaista plašio protivničke fudbalere.

U ekipi u kojoj su dominirali krupni fudbaleri, 168 centimetara visoki Denis Vajs je izgledao sićušno. Na prvi pogled Vajs nije imao šta da traži u načinu igre Vimbldona koji je ispucavanjima golmana i bekova preskakao sredinu terena, ali za razliku od većine saigrača, Vajs je zaista znao nešto da uradi sa loptom i u prilikama kada ju je imao u nogama znao je da bude opasan. Agresivan način igre i prgava narav odlikovale su Denisa Vajsa čiji je takmičarski duh zarazno uticao i na ostatak ekipe. Šta su drugi mislili o njemu najbolje govori komentar jednog protivničkog igrača koji je posle meča za Vajsa rekao da je „prljavo malo g..no". Istu strast prema igri Vajs je pokazivao i kasnije kada je nastupao i za Čelsi, Lester, Milvol, Sautempton i Koventri. Ovaj igrač je uplovio i u trenerske vode a najveći uspeh postigao je sa Milvolom sa kojim je 2004. godine došao do finala FA Kupa, gde su poraženi od Mančester Junajteda.

Džon Fašanu se savršeno uklupio u stil igre i atmosferu u svlačionici Vimbldona. Ovaj igrač, ljubitelj borilačkih veština, važio je za veoma agresivnog fudbalera koji je srljao u žestoke duele. Ne mogu se prebrojati slomljene jagodične kosti, arkade, rasekotine i podlivi koje je ovaj igrač laktovima ostavljao kao uspomenu na licima protivnika.

U sezoni 1993/94. Fašanu je u sudaru Geriju Mabutu iz Totenhema slomio glavu i teško povredio očnu jabučicu. I pored svih fajterskih kvaliteta, za Vimbldon ovaj igrač je na 276 utakmica postigao 107 golova. Fašanu je nakon fudbalske karijere ponovo došao u centar javnosti kada se odrekao rođenog brata Džastina koji je priznao da je gej. Nakon što je Džastin izvršio samoubistvo Džon se pokajao što nije bio tu da podrži brata.

Jedan od nosilaca „Lude družine" koji je doneo najviše radosti navijačima Vimbldona je Lori Sančez. Sančez je sa dva gola postao besmrtan u očima navijača Vimbldona. Prvi legendarni pogodak pao je na meču protiv Hadersfilda u maju 1986. godine nakon kojeg je Vimbldon izborio plasman u prvu ligu. Još bitniji pogodak Fašanu je postigao na sad već legendarnom meču protiv Liverpula u finalu FA Kupa 1988. godine koji je doneo trofej Vimbldonu. Ta pobeda Vimbldona nad Liverpulom smatra se jednim od najvećih iznenađenja u istoriji engleskog fudbala.

„Luda družina" osipala se od sredine devedesetih, a kako su legendarni igrači napuštali klub, i Vimbldon je tonuo na tabeli. U maju 2000. godine, nakon 12 sezona u elitnom takmičenju, Vimbldon je konačno ispao u drugu ligu, a kasnije i u niže rangove takmičenja.

Na Ostrvu se više nije pojavila ekipa slična „Ludoj družini", a imajući u vidu u kom se pravcu se razvija moderni fudbal, teško da će se ikada i pojaviti.