„Veselo veče” – popularna humoristička radio-emisija

Prva emisija „Veselo veče” emitovana je na programu Radio Beograda u nedelju, 6. marta 1949. godine u 20 časova.

Veliki uspeh ove emisije postignut je zahvaljujući tome što je na humorističan i satiričan način prikazivala aktuelne događaje, i što je uspevala da na duhovit način saopšti i ono što ne bi smelo javno da se kaže, najčešće u formi skeča i namenski pisanih songova.

Tekstove su pisali: Slobodan Kića Stanković, Stanislav Vinaver, Bora Savić, Novak Novak, Bane Đuričić, Radivoje Lola Đukić, Guta Dobričanin i drugi. Duša muzičkog programa „Vesele večeri” od prvog dana bio je Miroslav Bepo Rambosek, veliki poznavalac muzike, vešt improvizator, aranžer i kompozitor „po potrebi”. Nasledili su ga Stevan Markićević, Radmila Trifunović, Mihajlo Meleš i Marijan Karan.

Reditelji su bili: Jovan Gec, Milan Rakić, Lola Đukić i drugi. Prvi urednik ,,Vesele večeri” bio je Miroslav Mitrović, zatim Žika Živulović Serafim, Radivoje Lola Đukić i Slobodan Kića Stanković.

Miroslav Mitrović, jedan od tvoraca emisije, kazao je:

,,Realna baza u Radio-Beogradu za pokretanje nove emisije bila je grupa mladih novinara, spikera, snimatelja, muzičara, darovitih članova radio-dramskoga ansambla (…) I emisija je krenula. Uspeh je bio iznad očekivanja. Stizalo je sijaset pisama sa rečima pozdrava, oduševljenja i obodrenja (…) Neverovatno uvećanu publiku, koja je nedeljom uveče zasedala pokraj radio-aparata, često i u komšiluku, u raznim klubovima i sindikalnim, frontovskim i omladinskim prostorijama, uveseljavali su i opominjali na budnost i pravilno postavljanje junaci emisije: Čika Proka, Trivun i Mijajlo, Kurir Panta, Frajer” (iz knjige „Vreme Radija“ Ž. Simovića).

Prvu redakciju „Vesele večeri“, koja je obrazovana posle kratkog vremena, sem urednika Mitrovića, činili su: Mirko Srećković, Aleksandar Pavlović, Žika Živulović, Branislav Bane Đuričić, Bora Savić, Špiro Budimir i Dušan Gligorijević.

Popularnosti „Vesele večeri“ nemerljivo je doprineo duo Miodrag Petrović Čkalja i Mija Aleksić.

 „Veselo veče“ prestalo je da se emituje 2001. godine, a njegov poslednji urednik bio je Dragomir Gale Janković.

Mija Aleksić (1923–1995) glumom se amaterski bavio još od gimnazijskih dana. Bio je član Narodnog pozorišta u Beogradu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Igrao je i u Ateljeu 212 i na drugim pozorišnim scenama. Autentičan pozorišni, filmski, estradni, radio i televizijski umetnik širokog dijapazona, kreator smešnoga protkanog setom, znao je da udahne život i u najneuverljivije tekstove. Igrao je u mnogo filmskih ostvarenja i osvojio brojne nagrade – među njima ,,Dobričin prsten” i specijalnu ,,Sterijinu nagradu”.

Miodrag Petrović Čkalja (1924–2003) bio je pozorišni, filmski, radijski i TV glumac i komičar. Karijeru je započeo u Dramskom studiju Radio Beograda 1946. godine. Zajedno s Gutom Dobričaninom, Brankom Veselinović i Mijom Aleksićem nastupao je u najpopularnijoj humorističkoj emisiji toga vremena – ,,Veselo veče”. Glumio je u velikom broju emisija Dramske, Humorističke i Dečje redakcije Radio Beograda (,,Narodni poslanik” 1949, ,,Revizor” 1949, ,,Džon Piplfoks” 1953. i mnoge druge).

Branka Veselinović (1918–2023) bila je nagrađivana pozorišna, televizijska i filmska glumica, istaknuta dobrotvorka. Veselinović je u matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu igrala od 1948. do 1978, ostvarivši preko 40 uloga, a za Ginu u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici” dobila je ,,Sterijinu nagradu” 1964. godine. Bila je dobitnica „Ordena rada sa zlatnim vencem”, Nušićeve nagrade za životno delo, Vukove nagrade, nagrade „Mali Princ” za životno delo Međunarodog festivala pozorišta i drugih. Glumila je u više od 100 predstava u pozorištu, i više od 50 televizijskih serija i filmova. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarni rad.

Legat glumice se od 2018. godine nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

Dragutin Guta Dobričanin (1922–1988) bio je srpski glumac i dramski pisac. Najpoznatiji je po ulozi Vase S. Tajčića u seriji ,,Pozorište u kući”. Studirao je arhitekturu. Rano se opredelio za glumu nastupajući u dečjem pozorištu ,,Boško Buha”, zatim na sceni Ateljea 212. Tamo je odigrao niz komičnih uloga domaćeg dramskog repertoara, a glumio je i na radiju i televiziji. Napisao je popularnu komediju ,,Zajednički stan”, koja je igrana u većini jugoslovenskih i oko 250 sovjetskih pozorišta. Prevedena je na 30 jezika i prikazana u mnogim zemljama. Napisao je više komedija i dramskih tekstova za decu.

Izvor: Zvučni arhiv Radio Beograda