Muzej kao škola – vremeplov otvorene slike

O neobičnoj viševekovnoj istoriji grada najrečitije govori Gradski muzej Vršac, kao jedan od najstarijih ustanova kulture danas u našoj zemlji. Osnovan je davne 1894. godine i predstavlja tip kompleksnog muzeja, što znači da u svojim zbirkama baštini predmete arheologije, istorije, etnologije, likovne umetnosti, numizmatike i prirode. Ove muzejske zbirke nastale su prvenstveno poklonima lokalnih kolekcionara još u XIX veku. To su, pre svega bili predmeti iz oblasti arheologije, numizmatike i istorije. Broj obrađenih i kategorizovanih predmeta i građe kreće se danas do neverovatnih 250.000 primeraka.

Odeljenje likovne i primenjene umetnosti formirano je 1910. godine. Prve umetničke primerke za Muzej poklanjaju privatni kolekcionari, sama Municipija, ali i slikar i veliki putnik Paja Jovanović. Vremenski raspon prikupljenih umetnina obuhvata period od XVIII do XXI veka, od predmeta primenjene i likovne umetnosti do novih dela savremenih autora. Sadržaj Likovne zbirke tematski čine portreti, pejzaži, kompozicije različitog tipa, dok su po materijalu i tehnici zastupljene slike u ulju, radovi na papiru, skulpture, kombinovane tehnike... Posebno se moraju istaći kolekcije dela Paje Jovanovića, zatim Zorana Petrovića, Aleksandra Luković Lukijana, Roberta Hamerštila i Karla Napravnika.

Iako se muzeji uopšte, pa tako i Gradski muzej Vršac, kao ustanove zaštite kulturne baštine, prvenstveno bave prikupljanjem, stručnom, naučnom obradom i prezentacijom predmeta u statusu kulturnog dobra, zapravo, najistaknutija njihova uloga jeste edukativno – obrazovna interakcija prema širokoj javnosti. Danas se više nego ikada muzeji, mimo uobičajenih prezentacija, neposredno približavaju publici kroz internet, sopstvene sajtove, objave na popularnim društvenim mrežama...

Muzej je danas mesto frekventnog fokusa, kao jedna otvorena škola, gde se spajaju vremeplov tradicija kulturne baštine minulih doba i edukacija novih generacija. I u ranijim epohama, pa i danas, u muzejima studenti likovnih akademija uče slikanje, crtanje, vajanje kroz vežbu i kopiranje, po uzoru na starije majstore. Upravo je tako i Javor Rašajski našao svoje interesovanje u ovom vremeplovu umetnosti, istorije i prirode u zbirkama muzeja u Vršcu.

Predstavljene slike i crteži na izložbi u Galeriji RTS-a samo su jedan izbor iz bogate zbirke Likovne umetnosti po želji Javora Rašajskog. To su autori Martin fon Mejten (Martin van Meyten), ili krug slikara, J. S. Hastenrat (J. S. Hastenrath), Konstantin Danil, Mihalj Munkači (Mihály Munkácsy), Nikolaj D. Kuznjecov (Nikolaй Dmitrievič Kuznecov), Uroš Predić, Edmond - Fransis Aman - Žan (Edmond – Franceis Aman – Jean), Paja Jovanović, Eden Šaroši (Őden Sarosi), Ivan Radović i Peđa Milosavljević.

Već sama imena ovih slikara, pa i predstavljenih portreta pojedinih poznatih modela, govore rečito o kolekciji koja po svom kvalitetu zaslužuje visoku pažnju publike i stručne javnosti. Kolekcija je, kao i durge kolekcije i zbirke Gradskog muzeja Vršac, nastala u gradu multietničke, multikonfesionalne i kompleksne kulturne sredine. Vršac su kroz duži niz vekova, sve do prvih decenija XX veka, sticajem raznih okolnosti, naseljavali različiti narodi. Grad Vršac se intenzivno razvijao, evropeizovao, urbanizovao, kroz znatnu akumulaciju novca u poslednjih 300 godina. Bogata buržoazija grada od XVIII do XX veka, putem inostranih privrednih poduhvata, školovanja i drugih aktivnosti, iz evropskih gradova donosi luksuzne predmete kako za uređenje svojih domova, tako i za ukrašavanje javnih ustanova. Samim tim, našao se u Vršcu i izvestan broj vrednih umetničkih dela inostranih autora.

Prirodno, odrastanje u jednoj takvoj otvorenoj i pitomoj sredini uticalo je snažno na vaspitanje i formiranje kulturnog identiteta slikara Javora Rašajskog. Naravno, susret umetnika, još u detinjem dobu, koji se kao mališan obreo u Muzeju, u kojem je njegov otac, Rastko Rašajski bio dugogodišnji radnik i direktor, bio je presudan. Mnoga umetnička dela i danas popularna u kulturi i nauci, već su tada bila poznata javnosti – Portret Jovana Steriju Popovića -delo Predića, Vršački Triptihon rad Paje Jovanovića, ili Vladičanski dvor - rad Peđe Milosavljevića... Još kao dečak, Rašajski je fasciniran prvenstveno portretima, pre svega slikama Konstantina Danila, Uroša Predića i osobito crtežima Paje Jovanovića. Anegdota nas i danas podseća da je za crtež Paje Jovanovića, pod nazivom Crtež po gipsanom modelu iz 1878-1882, tvrdio da se radi, zapravo, o fotografiji.

U ambijentu muzeja, kao u nekom čarobnom svetu, Rašajski, osim što je zadivljen delima slikara, pokazuje interes kako za arheologiju, tako i za prirodu. U Muzeju su bili izloženi i eksponati iz sfere prirode – preparirani primerci flore i faune, osobito ptice, minerali, zatim arheologije – keramika, metalni predmeti, kamen... Sasvim tipični, neizbežno se nalaze i danas na slikama i crtežima Rašajskog, po kojima, apsolutno, ostaje prepoznatljiv. Akcesoar predmeta iz muzejskih postavki, jaja ptica, preparirane sove, arheološke posude, dominiraju kao detalji njegovih kompozicija.

U vremenu studija na beogradskoj Akademiji za likovne umetnosti, ali i kasnije, Rašajski na studijskim putovanjima upoznaje jugoslovenske i inostrane muzeje i galerije. Dolazi u dodir sa zapadnoevropskom baštinom, osobito nemačkim, zatim, flamansko – holandskim umetnicima. Njegovi primarni uzori su Hans Memling, Rože van Der Vajden, Hijeronimus Boš, Albreht Direr, Hans Holbajn Mlađi, Jakob van Rojsdal, Antonis van Dajk... Posebno na njega ostavlja utisak Direr, svojim autoportretima, studijama životinja i biljaka... Iako je pod budnim okom profesora Zorana Petrovića, na Akademiji, bio podstican na savremeni izraz, bez obzira na vreme novih trendova, zadržao se na iskustvima umetnosti ranijih epoha. Međutim, kako je fokusiran na prvenstveno usavršavanje crteža, Rašajski razvoj ličnog manira nalazi u apsolutnoj podršci profesora Aleksandra Lukovića Lukijana.

I danas, perfektna struktura crteža, minuciozan detalj, bez obzira da li se radi o crtežu, ili slici u ulju, ostaju glavna preokupcija Rašajskog. Uplivi tradicije prethodnih vremena i iskustvo ličnog doživljaja stoje u njegovom radu u plemenitoj ravnoteži sinergije istraživanja. Svakako, zaslužan u tom istraživačkom poduhvatu jeste i Gradski muzej u Vršcu. Zato još jednom ističemo da nesagledivi kulturni kapital koji čuva ovaj muzej, gde motivaciju nalazi Javor Rašajski, ostaje za generacije naraštaja kao jedna upečatljiva slika istorijskog vremeplova, ostaje kao jedna velika otvorena škola.

Dragana Kuručev
istoričarka umetnosti

Ovde možete pogledati/preuzeti katalog izložbe.