Legende – Lazar Ristovski

Na početku karijere, 1975. godine, svirao je s „Bezimenima“ u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd da prati Lepu Lukić. Ubrzo odlazi u Kragujevac i priključuje se grupi „Smak“. Sa njima prvi put nastupa na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ristovski je sa „Smakom“ snimio albume: „Smak" (1975); „R. M. Točak" (1976); kao i singlove „Ulazak u Harem" (1975); „Satelit" (1976) i „Ljudi, nije fer" (1976); kasnije skupljene na kompilaciji „Ulazak u Harem“ (1977). U oktobru 1976. godine, na nagovor Gorana Bregovića, dolazi u „Bijelo dugme“, snimaju album „Eto, baš hoću“. Sredinom 1978. godine napustio je grupu i sa Ipeom Ivandićem snimio album „Stižemo“. Na predlog Točka, Kepe i Zorana, u proleće 1979. godine vratio se u grupu „Smak“, snima dva singla: „Na Balkanu“ i „Rok cirkus“ i dva albuma: „Rok cirkus" (1980) i „Zašto ne volim snijeg" (1981). Nakon raspada grupe „Smak“, u jesen 1981. godine, počinje solo karijeru klavijaturiste. Spisak ljudi s kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki. Sarađivao je sa Džez orkestrom RTB. Nekoliko godina radio je na solističkoj karijeri elektronskog muzičara. Snimio je jedan singl - „Tražiš oproštaj“ (1982), i tri albuma: „Merge" (1983), „2/3" (1983) i „Roses for General" (1984). U „Bijelo dugme“ se vratio u februaru 1985. godine i snimio albume „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“ i „Ćiribiribela“. Komponovao je muziku za više domaćih filmova: „Lazar“, „Sveto mesto“, „Paket aranžman“, „Lepa sela lepo gore“, „Nečista krv“…

Uprkos teškoj bolesti, Ristovski, vezan za invalidska kolica, nastavio je sa radom i učestvovao na povratničkoj turneji „Bijelog dugmeta“ 2005. godine. Album „Plays Simon & Garfunkel", koji predstavlja intrumentalne obrade hitova ovog dueta, objavio je 2006. godine. Preminuo je u Beogradu 6. oktobra 2007. godine.