Snaga fuzije – George Duke

Muziku je počeo da uči veoma rano, zatim je pohađao Muzički konzervatorijum u San Francisku, a kasnije i Univerzitet u San Francisku, gde je usavršavao svoje veštine u klasičnoj muzici i džezu. Njegovo poznavanje klavira i klavijatura postavilo je osnovu za njegov kasniji uspeh.

Djuk  je bio pionir i centralna figura u razvoju džez fuzije—žanra koji spaja džez sa drugim stilovima kao što su rok, fank i R&B. Sedamdesetih godina prošlog veka postao je poznat po svom radu sa Frenk Zapom, sviranju u Zapinom bendu i doprinosu na nekoliko albuma, koji su ga izložili eksperimentalnom i avangardnom džezu. Ova saradnja je imala veliki uticaj na njegov pristup džezu, uključujući „eklektronske“ uticaje u njegovu muziku - veoma vešt sa klavijaturama, Djuk je bio jedan od prvih džez muzičara koji je ugradio elektronske instrumente u džez na smislen način.

Djukova solistička karijera obuhvatala je više žanrova, ali je bio posebno uspešan u spajanju džez fuzije sa fankom i soulom. Njegov album "Feel" iz 1977. godine jedan je od njegovih najzapaženijih radova, koji mu je pomogao da učvrsti svoju reputaciju kao „glavne sile“ na džez i fjužn sceni. Njegovi albumi "The Inner Source" (1973) i "Muir Woods" (1975) takođe su značajni u njegovom džez fjužn katalogu.

Tokom 1980-ih, Djuk se više okrenuo ka R&B i pop muzici, proizvodeći albume koji su mešali džez sa komercijalnom muzikom. Njegovi hitovi poput "No Rhyme No Reason" i "Reach For It" bili su popularni i u džez u pop krugovima. Radio je takođe, kao producent,  za velike umetnike, kao što su Al Džero, Stenli Klark i Dajana Rivs.