Poezija Hansa Magnusa Encensbergera

Hans Magnus Encensberger, iz drugog ugla

Najnovija i najautoritativnija biografija nemačkog pesnika Hansa Magnusa Encensbergera nosi podnaslov: „Jedan javni život". Na našem jeziku možda bi bilo bolje reći nešto slobodnije: recimo, „život okrenut javnosti" ili još prikladnije: „život u javnoj sferi".

Encensberger je u „javnu sferu" stupio kao dvadesetpetogodišnjak i ostao je u njoj - izrazito vidljiv, izrazito prisutan - do danas, kada je (neverovatno, ali istinito) već prekoračio osamdesetu godinu. Komentator i kritičar političkog i kulturnog života, oštrog koliko i originalnog jezika, on je ipak oduvek voleo „javnu sferu", kao što je i „javna sfera", mada mu je neprestano bila na udaru, volela njega. S dobrim razlogom se može reći da je Encensberger jedan od onih pisaca i intelektualaca koji su decenijama vrlo ozbiljno oblikovali život Savezne Republike Nemačke.

Takvo prisustvo u javnosti, takav poetsko-esejistički diskurs jakih političkih tonova i upadljive originalnosti, takvo robusno mešanje u stvari koje su u Nemačkoj tradicionalno stajale daleko od poezije i književnosti, učvrstili su sliku o Hansu Magnusu Encensbergeru kao o - pre svega - političkom pesniku i piscu. O njemu se i kod kuće i u inostranstvu pre svega tako misli. Patos njegove rane poezije, ironija koja kasnije sve više preovlađuje i koja u celosti obeležava njegovu esejistiku, analitički duh koji on zapravo prvi uveo u nemačku poeziju, daju ovakvom gledanju u velikoj meri za pravo.

Ko, međutim, pažljivo čita, taj u Encensbergerovom poetskom stvaralaštvu od početka nalazi još jedno, drugačije, jednako jako i upečatljivo usmerenje. U svim njegovim zbirkama poezije padaju u oči pesme koje se bave nepolitičkim, suštinskije egzistencijalnim pitanjima ljudskog života. Te pesme stoje u izvesnom smislu u kontrastu sa očiglednije političkim pesmama, njihov duktus nije ni patos, ni ironija, nego jedan oblik vrlo smirene, vrlo neagresivne, gotovo hladne melanholije. To je melanholija trezvenog mirenja sa onim što se zove conditio humana, sa ambivalentnim, tamnim, nerazjašnjivim aspektima čovekove prirode i čovekovog života. U ovom izboru predstavljene su pesme koje pripadaju toj drugačijoj, slabije primećenoj liniji Encensbergerovog pevanja i mišljenja. Čak i ovako redukovan izbor jasno pokazuje njena glavna svojstva, koja se, dakako, tek u integralnijem predstavljanju mogu sagledati u svojoj punoj složenosti.

Drinka Gojković

Urednica ciklusa: Radmila Gligić