Đuzepe Verdi: Nabuko

Nabuko, jedan od najpopularnijh Verdijevih operskih spektakala, premijerno je izveden 1. marta 1842. godine upravo u Milanskoj skali. Libreto je napisao Temistokle Solera na osnovu baleta Antonija Kortezija, odnosno drame Nabukodonosor Ogista Anisea-Buržoaa i Fransisa Kornija. 

U trenutku kada je započeo rad na Nabuku Verdi je bio željan uspeha, jer je njegova prethodna opera Un giorno di regno doživela potpuni fijasko. Svoj neuspešni izlet u komični žanr Verdi je toliko teško doživeo da je razmišljao da napusti komponovanje, a muzičkoj komediji će se, kao što je poznato, vratiti tek u svojoj poslednjoj operi Falstaf pola veka kasnije.  

Nabuko je Verdiju doneo uspeh za kojim je tragao. Opera je obnovljena i u jesen 1842. godine i izvedena je rekordnih pedeset sedam puta. Popularnost ovog dela ne jenjava ni do današnjih dana, zahvaljujući ubedljivim horskim epizodama i dramatičnom tretmanu nosećih likova opere – Zakarije, Nabuka i Abigaile. 

Sam Verdi je rekao da sa Nabukom započinje njegova kompozitorska karijera, i da sa ovim delom prvi put čujemo elemente ’pravog Verdija’. To su pre svega: nova i dinamična upotreba hora, izuzetna ritmička vitalnost i akutni osećaj za dramsku pulsaciju. U Nabuku nema značajne tenorske uloge, ali zato role Nabuka i Zakarije jesu veliki izazovi za svakog baritona ili basa. Uloga Abigaile je jedna od najtežih u verdijanskom repertoaru i pre svega je vezana za dramskog soprana izuzetno pokretljivog glasa. Ipak pravi protagonista opere je hor, koji dominira najdramatičnijim scenama ove opere i kome je poverena jedna od najpoznatijih melodija XIX veka i celokupnog Verdijevog stvaralaštva – Va, pensiero ili Hor Jevreja, iz trećeg čina.

Urednica Ksenija Stevanović